SRBIJA JE ZATUCANA SREDINA: Andrija Gerić progovorio o TABU TEMI - To je u svetu normalno!

Foto: S.T./D.KADIĆ

On je bio deo zlatne generacije koja je 2000. godine pokorila Olimpijske igre u Sidneju, a zatim je bio i prvak Evrope 2003. godine u Češkoj.

Međutim, Gerić kada je okačio patike o klin, nije prešao u trenerske vode kao njegovi bivši saigrači Nikola Grbić i Slobodan Kovač, već se posvetio pomaganju igračima da prebrode svoje probleme. Ekipa Srpskog telegrafa posetila je Andriju u njegovom centru u Novom Sadu gde nam je otkrio kako od sportista pravi šampione.

Kako je izgledao vaš put od uspe{nog sportiste do sportskog psihologa?

- Nije bilo lako. Posebno jer sam ja počeo da studiram sa 35 godina, dok sam još igrao, ali sam uspeo sve. Sad se ovim poslom bavim već osam godina i za klijente sam imao razne sportiste, ali i ljude iz drugih branši. Organizujem radionice, ali i držim individualne treninge.

Možete li nam otkriti ime nekog sportiste sa kojim sarađujete?

- Ne smem, to je ipak poslovna tajna. Dosta sportista mi je reklo da ne pričam da radimo i ja to razumem. Borim se da ljudi shvate koliko je sportska psihologija važna i koliko im može pomoći i da to nije sramota.

Foto: S.T./D.KADIĆ

Zašto je u Srbiji odlazak kod psihologa i dalje tabu tema i nešto o čemu se ne priča?

- Mi smo tradicionalna i zatucana sredina. U svetu je to apsolutno normalna stvar. Daću vam primer da su u Riju Australijanci imali po jednog psihologa na sedam sportista, a ne znam da li je u Tokiju naš tim imao jednog.

Vratimo se vašoj karijeri u kojoj ste osvojili mnogobrojne medalje. Da li vam je ostao žal zbog nekog takmičenja?

- Moja generacija nije uspela da osvoji Svetsko prventvo i Svetsku ligu. Takođe, žao mi je što nismo osvojili Evropsko prvenstvo 2003. godine. Tada smo u našim glavama već bili u finalu, a nismo prošli ni polufinale.

Foto: S.T./D.KADIĆ

Kad se pominju Olimpijske igre u Sidneju, uvek su nam odbojkaši u prvom planu. Kako vi pamtite tu 2000?

- To takmičenje mi je ostalo u lepoj uspomeni, bio sam jedan od mlađih u ekipi. Sećam se da pre finala nismo mogli da spavamo, sedeli smo u lobiju i nervirali se. Na kraju smo napravili fantastičan rezultat, ta generacija je povezana za ceo život.

Da li ponekad poželite da ste još na terenu?

- Često sanjam kako me zovu da igram, a ja se mislim kako da igram kad nisam deset godina trenirao. Ali sam se navikao i na ovu novu ulogu koju imam i da sam sad navijač.