BRDO POSVEĆENOSTI, ZNANJA I BOKSA: Egzotični savate i sandu! Trener Ivan: Potrebna je samo dobra volja, srušili bi Evropu u sanda boksu!

Ivan Živković je profesionalni sportista iz Beograda koji bi i u 41. godini života bio takmac mnogo mlađim i spremnijim borcima. U različitim disciplinama. Od kik-bosa, savate boksa do sandu boksa. Prva je nadaleko poznata, dok su ezotični savate i sandu boks, francuska i kineska verzija, manje zastupljeniji.

Ali, Živković sledi svoje snove. Ovaj višestruki šampion države, jedan od dvojice takmičara koji su u sanda boksu doneli zlatnu medalju Srbiji sa Evropskog prvenstva, prenosi sada svoje znanje na druge. I voli svoj posao, iako neretko nailazi na prepreke i limite.

Foto: Privatna arhiva

- Klub se zove „Hill family team“. Postoji od 2011. godine. U sklopu njega trenira se kik-boks, savate i sandu, francuska i kineska verzija boksa. Kod savatea postoje dve discipline. Blaža varijanta za decu i prava borba za odrasle. Sandu boks sa druge strane ima primese džudoa i rvanja i sam selektor reprezentacije Srbije. Takođe i potpresednik Beogradskog saveza. Moja matična disciplina je kjokušinkai karate. Dugo sam sam bio reprezentativac i imao dosta borbi. Posle toga sam se oprobao u kiks-boksu, savate boksu i sandu boksu. U savateu sam bio vice-prvak države u nekoliko navrata, do sam u sanda boksu višestruki šampion Srbije i prvak Evrope 2018. To je prva zlatna medalja iz tog sporta za našu zemlju. Nažalost, pošto postoji starosna granica za borbe, a ja sam imao upravo 35, naredne godine u ulozi selektora predstavljali smo Srbiju u Moksvi. Naš takmičar i Srećko Kuzmanović odbranio je moje zlatno iz Budimpešte, osvojili smo i dve brozne, i veoma sam ponosan na te podvige – počinje priču Ivan Živković.

Foto: Privatna arhiva

Do danas ne manjka rezultata.

- Trenutno radim sa 20-ak klinaca i uglavnom su svi takmičari. Uglavnom su osnovci i srednjoškolci, a imamo i nekoliko rekreativaca. Mladi najviše rade takozane „lajt“ varijante (blaže, prim. aut). Petar Bjeličić (18, godina, kategorija do 81. kilograma) je višestruki prvak Beograda. I to u više disciplina. Dakle, stvaramo mlade asove. Petar je, inače, najbolji u savete boksu, sandu boksu i K1. Prvi trening? Nije potrebno ništa! Ustvari, samo dobra volja. Imamo mi sve. Ukoliko odluči da nastavi nek dođe sa gumom za zube i bokserskim rukavicama. Člananira je 3.000 dinara – dodaje posvećeni trener i iskusni bokser sa više od 200 borbi.

Mnogi roditelji brinu i o boksu uopšteno imaju neutemeljene predrasude.

- Nema razologa za brigu. To su samo predrasude da je u pitanju ekstremni sport. To je više borba u kontrolisanim uslovima. Koristi se oprema i zaštićeni su svi. Naročito u mlađim uzrasnim kategorijama. Takođe i mi treniri vodimo računa o svakom detalju. Povrede su jako retke, kao da ne postoje – naglašava popularni Žile.

Okupio je oko sebe tim vrhunskih stručnjaka.

- Imam sjajne saradnike već godinama. Idemo u goste kod njih, treniramo, oni dolaze kod nas. Zajedničke pripreme, sparinzi. Pre svih tu mislim na Klub borilačkih sportova Tim Kostantinović. Jako su uspešni i veoma sam ponosan na tu činjenicu. Takođe sarađujem i sa Klubom borilačkih sportova Kaluđeri. I jedini i drugi u disciplinama savate boks i sandu boks beleže izvanredne uspehe u domaćim i evropskim okvirima. Miloš Kostantinović i Miloš Lazarević. Lazarević je inače i trener reprezentacije u sanda boksu. Kostantinović je predsednik Maitai saveza Beograda i Savate saveza Beograda. Njegov klub je proglašen za najbolji u kik-boksu i savete boksu u proteklih pet godina. Najuspešniji su Beogradu i šire - rekao je Živković.

 

 

Nažalost, neretko nailazi na izazove.

- Naravno da postoje. Nažalost, idemo samo na lokalna, državna i regionalna takmičenja. Potrebno je više sredstava da se napravi šampion. Prevoz, smeštaj, kotizacija, bolja oprema... Roditeljima se ne isplati da plaćaju pripreme. To je do pre dve godine bilo redovno. Išli smo u Kladovo i Bar.  Nastaje problem kada dođemo do neke granice. Konkretno Petar Bjeličić je šampion Beograda, ali on mora da radi. Pre podne u školi, a posle na posao u restoranu. Garantujem da bi bio svetski šampion. Vrhunski borac, dobra „glava“, vredan i radan, nije poročan, sportista pravi. Tek je napunio 18 godina, a već pomaže porodici. Zato trenutno radimo borbe samo u domaćin i regionalnim okvirima, što je maksimum za naš klub – kaže Živković i priseća se svog konkretnog primera:

- U Budimpeti kada sam osvojio zlato išao sam o svom trošku. Svirala je naša himna, nosio sam zastavu. Bilo je jako skupo. Kada bismo u sandi došli do toga da se najosnovnije pokriva, imali bismo vrhunske rezultate.

Prinuđen je da radi individualno.

- Imam dosta klijenata individualno. Nema šta, to je trening gde je trener posvećen jedinki 300 odsto i naravno da je skuplji. Trening od sat, sat i po. Klijenti su raznih profila. Deca, žene, sportisti na kondicionom treningu, teniserke, košarkaši... Od toga zapravo živim. Ali, moj san je da držim grupne. Neopisiv je osećaj gledati meč mog borca, još teži neko svoj. Kao prva borba u životu, trema i stres... Moji mečevi su „limunada“ naspram toga. Nisam imao strah tokom svog prvog meča, samo tremu jer su majka, drugari i devojka došli da me gledaju. Razmišljam, samo nemoj da padnem u prvoj rundi. Dok te radi adrenalin ništa ne osećaš, a radio sam bezmalo 200 mečeva u svim disciplinama. Volim svoj posao. Uživam kada vidim da sam od klinca napravio nešto, sklonio ga s ulice i napravio šampiona. Dobro je, ostaju na treninzima. Što bi se reklo „prime se“. E, onda zapne kada na red dođu finansije. Roditelji nemaju da isprate u većini slučajeva. Klub se “ispruži“ koliko može, odvedem ih ja i u Suboticu i Leskovac, ali potreban je iskorak u inostranstvo – ističe Živković i za kraj poručuje:

Foto: Privatna arhiva

- U savete boksu reprezentacija ima dobre uslove, što nije slučaj u sanda boksu. A ima mnogo potencijala. Srušili bi Evropu. Već jesmo. Imamo dva prvaka. Međutim, od tada nismo bili na velikom takmičenju. Našalost, naš Savez ne plaća kotizaciju i nismo članovi međunarodnih federacija u tom spotu. Dalke, ne možemo da se takmičimo. Ganantujem da bi napravili vrhunski rezultat. Ali, sve se nadam da ide na bolje. Zaista je velika šteta što nema dovoljno klubova koji treniraju sanda boks. Veoma je nebična veština koja odgovara i bokseru, kiks-bokseru, rvaču ili džudisti. Najbolje se, ipak, snalaze oni koji rade MMA. Sve više je popularniji. Ide na bolje. Čak i Savez dobio određeni budžet, što ranije nije bilo. Prepoznat je, dakle, iz od starne Ministarstva sporta. Može se reći da je sport u eskpanziji.  

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

BONUS VIDEO