OD RIMA DO TOKIJA - KUCA SRCE ŠAMPIONA! Legendarni vaterpolista o stvaranju zlatne generacije!

Preko noći postaje slavan samo ona koji je danju neumorno radio. Ovo je savršen opis za ekipu koja je stvarana dugi niz godina i koja je pokorila svet. Ova zlatna generacije će ostati upisana u anale svetskog vaterpola, a to su imena poput Filipa Filipovića, Slobodana Nikića, Živka Gocića, Andrije Prlainovića, Duška i Gojka Pijetlovića, Stefana i Branislava Mitrovića.

Foto: Profimedia

Srpski vaterpolo je uvek imao odlične stručnjake poput Igora Milanovića, Nenada Manojlovića, Petra Porobića, Dejana Udovočića, Dejana Savića, a sada svoje ime kleše Uroš Stevanović. Da bi se došlo do ovakvih uspeha koje verovatno nijedna reprezentacija neće ponoviti, utkan je veliki trud i zalaganje. Tako je Udovičić preuzevši palicu od svog mentora Milanovića uspeo da stvori generaciju o kojoj će se dugo prepirčavati. I u njih niko nije verovao, pogotovu nakon čuvenog sukoba Denisa Šefika i Aleksandar Šapića koji je ostavio tada dubok trag. Međutim, hrabri Udovičić je novu eru srpskog vaterpola započeo 2009. godine kada je sa nekim novim igračima osvojio Svetsko prvenstvo u Rimu i oda tada kreće dominacija Srbije.

Foto: Profimedia

Savić je imenovan za selektora reprezentacije Srbije nakon što je Dejan Udovičić napustio funkciju 2012. godine. Pod Savićevim patornatom nacionalni tim je osvojio Olimpijske igre 2020. i 2016. godine, Svetsko prvenstvo 2015., tri evropska prvenstva (2014, 2016. i 2018.) i šest titula Svetske lige (2013, 2014, 2015, 2016, 2017 i 2019). Za nešto više od dvanaest meseci, između avgusta 2015. i avgusta 2016. godine, reprezentacija Srbije osvojila je uzastopno sve četiri najveće titule u vaterpolu – Svetsko prvenstvo 2015., Evropsko prvenstvo 2016., Svetsku ligu 2016. i Olimpijske igre 2016. i 2020.  – dostignuće bez presedana.

Foto: Profimedia

Nakon povlačenja zlatne generacije posle Tokija, činilo se da je osvajanje medalja u vaterpolu nemoguća misija. Međutim, ekipa pod vođstvom Uroša Stevanovića pokazala je šampionski duh osvojivši treće uzastopno zlato na Olimpijskim igrama, čime su nastavili da pišu istoriju srpskog vaterpola. Jedan od članova zlatne generacije, Duško Pijetlović,je u razgovoru za Republiku govorio o ovom uspehu Srbije i stvaranju čuvene generacije koja je pokorila svet. On je najpre izneo svoje utiske o učešću ''delfina'' u Parizu.

Foto: Profimedia

- Bio sam sa njima na proslavi, svaka im čast. Nije samo način na koji su se digli, već na koji način su završili takmičenje. Nisu imali nijednu grešku u poslednje dve utakmice, koje su bile najbitnije u njihovim životima, tako da kapa dole i čestitam im - započeo je Pijetlović.

Foto: Profimedia

FALIO JE IM JE OVAKAV USPEH DA BI SE POKRENULI

- Njima je falilo taj jedan rezultat, ovo im je odskočna daska. Milsim da će u narednih par godina da budu dominantna ekipa u svim takmičenjima. Ne kažem da će sve osvojiti, to zavisi od mnogo faktora, ali će sigurno igrati finala i polufinala i biće u prva tri, siguran sam. Drago mi je zbog tih momaka, nije lako posle nas bilo šta uraditi. Ne samo što smo to mi, nego smo mi dugo bili u reprezentaciji i odlično smo se poznavali. Fića (prim. aut. Filip Filipović), Prlainović i ja smo bili nekih 16 godina, tu su bili i Nikić i Gocić, ali oni su malo ranije izažli. Ovi ostali su samo dolazili i dopunjivali sistem, a to su sada ovi klinci koji su sada lideri - naveo je legendarni vaterpolista.

VRAĆANJE MILOŠA ĆUKA U REPREZENTACIJU JE BILO KLJUČNO

Foto: www.profimedia.rs

- Trebalo im je vremena da se poklope kockice, a Uroš Stevanović je napravio odličan potez što je vratio Miloša Ćuka u reprezentaciju i to je ključno. On je pored što je sjajan igrač i dosta bitan faktor u svlačionici - smatra on.

SAVEZ JE KRIV ZATO ŠTO NE PROMOVIŠE VATERPOLO

- Neće niko da prati vaterpolo, ako se samo vaterpolo ne ponudi na pravi način. Ne mogu da krivim novinare što nisu hteli da dođu i isprate ih, oni idu tamo gde je priča. Na kraju krajeva ne bi ni išla ona pesma Otpisanih kada su dolazili. Mislim da je marketing služba Saveza tu zakazala poslednjih dosta godina. Bitno je da se brendira sve, da se promoviše na adekvatan način što imamo. Neće niko da vas prati, ako vi sami sebe ne pokažete. Naravno, krivim malo i novinare, jer i posle onakvih uspeha da se ne očekuje medalja, ali opet i Savez ima tu svojih grešaka - jasan je osvajač mnogobrojnih medalja sa Srbijom.

DEJAN UDOVIČIĆ JE ZAČETNIK ZLATNE GENERACIJE

- Naš vaterpolo je uvek imao dobre trenere i odavno je krenuo taj sistem. Meni je prvi trener bio Nenad Vasilevski, koji je bio odličan. Ne bih nikog da izdvajam baš. Dejan Udovičić se tu gurnuo u vatru. On je taj koji je vodio moju generaciju, okupio nas i sve nas strpao u prvi tim. Udovičić je po mom mišljenju najzaslužniji što smo mi dobili šansu. Njemu je bio mentor Nenad Manojlović, imali smo i kontakt sa njim, a posle je Udovičić preneo sve to što je Manojlović radio - objasnio je Pijetlović.

Foto: Profimedia

 

PORAZ OD MAĐARA U ATINI JOŠ UVEK BOLI

- Kada smo ulazili u reprezentaciju, Mađari su bili baš jaki tada. Nisam igrao Atinu, to mi je bilo baš žao, ali realno nisam ni trebao tada da igram. To je bio jedan od najbolnijih poraza te starije generacije, pričam o Šapiću, Vujasinoviću, Šefiku, Ikodinoviću, Saviću, Jeleniću, ima ih dosta o kojima može da se priča. Mislim da je to najveći poraz koji smo mi doživeli. I danas kada pričamo sa Dejanom Savićem, znam koliko je to bolno. Ja sam osvojio dva puta treće mesto na Olimpijskim igrama, imam iskustva sa nesupehom. Pošto sam tako razmišljao, a i svi mi da je treće mesto neuspeh - govorio je Pijetlović.

 

SUKOB ŠAPIĆA I ŠEFIKA KAO PREKRETNICA ZLATNE GENERACIJE 

- Prekretnica našoj generaciji je bila 2008. godina, kada se desio onaj incident između Šapića i Šefika, kada je razvaljena cela ona generacija, tim nekim potezom. Oni se su i oprostili, ali i da su hteli da igraju za reprezentaciju, ne bi opstali, baš zbog toga poteza. Taj prljav veš se nikada nije iznosio iz reprezentacija, a ovaj put se pokazao kao nepremostiva razlika između nekih ljudi. Mi to nismo gledali, ali nije bilo lepo. To je nama dosta pomoglo, pa smo 2009. godine mi preuzeli kormilo reprezentacije, pravili sistem i tim i način ponašanja kako je nama odgovaralo - kazao je on.

RIM JE BIO JAKO BITAN U NJIHOVIM KARIJERAMA

Foto: Profimedia

- Taj Rim je za nas bio jako bitan. Naša generacija je isto ispraćena kao ova sada, možda čak i gora, jer mi nismo imali ni konferenciju za medije. Pričali su tada da posle generacije Šapića, Vujasinovića i Savića neće biti ista. Mi smo imali tu sreću da smo odmah osvojili Svetsko prvenstvo u Rimu i to je bila prekretnica u našim karijerama. Međutim, to ne može da se poredi sa dva osvojena zlata na Olimpijkim igrama. Svaka medalja je posebna na svoj način - istakao je Pijetlović.

 

PRIHVATAO SE SVEGA SAMO DA BUDE DEO REPREZENTACIJE, A SVOJ TALENAT JE POKAZAO NA SVETSKOJ LIGI 2005. GODINE

- Ja sam tada bio neki talenat koji se pojavio i može da igra. Igrom slučaja Viktor Jelenić se povredio, tako da sam ja dosta utakmica umesto njega igrao. Prihvatao sam šta god da mi se reklo, samo da igram za reprezentaciju. Bio je to veliki uspeh - prisećao se nekadašnji igrač Partizana i Crvene zvezde.

DEJAN SAVIĆ JE DOŠAO KADA JE U SAVEZU BILO RASULO

Foto: Profimedia

- Dejan Savić je došao u nezgodnom trenutku. On je meni bio trener u Crvenoj zvezdi i nakon toga je postao selektor Srbije. Tada je u Savezu bilo neko rasulo, nije stajao dobro organizaciono. Savić je ušao u to i prve godine smo imali neuspeh, bili smo sedmi u Španiji. Mislim da smo tada bili dobri, nismo zaslužili takav plasman. Međutim, ne može lepo da se igra kada je takva atmosfera. Ekipa da bi dobro igrala moraju da budu sve kockice posložene pred bilo koje prvenstvo da bi se uzela medalja. Nakon toga se svašta izdešavalo i došlo je do smirivanja tenzija unutar Saveza i nekako smo mi počeli da igramo. Ostavljeni smo na miru bili, pustili su na da budemo igrači, a ne da nas zove za svakakve gluposti. Imali smo dosta problema te 2013. godine, ali smo 2014. bili dosta mirnije glave i tada je počeo period vrhunskih rezultata- jasan je.

HEMIJA U EKIPI JE JAKO BTINA

- Hemija u ekpi je jako bitna. Promenio sam dosta timova i imam iskustva da osetim to. Kada gledam i košarkašku ili odbojkašku utakmicu, tačno osetim kada postoji taj timski duh. Dosta je lakše igrati u ekipi koja ima timski duh i ja to više volim, ali je to teško. Nigde to nisam imao, osim u reprezentaciji i Partizanu dok sam bio par godina i u Zvezdi su bili sjajni momci. Nisam nigde imao toliko harmoniju u ekipi, uvek je postajala neka sujeta, nezadovljstvo, ali mi to u reprepezentaciji nismo imali i to je naša najveća sreća. Naravno, postojala je sujeta, ali ona se razbijala nekom realnom slikom svesnošću uloge u timu svakog igrača - smatra Pijetlović.

FILIPOVIĆ I PRLAINOVIĆ SU BILI LIDERI GENERACIJE

- Filip Filipović je bio jedan od najvećih vaterpolista koji se pojavio na našim prostorima. On je pre svega prijatelj, ne mogu da ga gledam kao igrača. Meni je teško da pričam o saigračima, jer mogu samo da ih dižem u nebesa, pogotovu Fiću i Andriju, oni su bili lideri. Njih dvojica su imali jednak uticaj na ekipu, samo što je Filipović bio kapiten u drugom periodu, a Gocić u prvom. Teško je meni da pričam o njim, jer ću biti dosadan i nerealan, jer se stvarno degutantno da pričam o svojim prijateljima kao o igračima - smatra on.

DEJAN SAVIĆ JE IMAO DRUGARSKI ODNOS SA IGRAČIMA

Foto: Profimedia

- Dejan Savić je imao drugačiji pristup od ostalih trenera. On kada je doša da bude selektor, ponašao se prema svima nama drugarski. Mi smo igrali sa njim u ekpi, ja sam igrao sa njim na Olimpijskim igrama, dužio se sa njim, ali sa tom celom starijom generacijom, jer smo bili ubačeni u njihov sistem. Teško je kada on kao drugar dolazi da bude selektor, tu mora da postoji neka hijerarhija, odnos i tu često ljudi prekidaju te drugarske odnose radi uspeha. Neke ekipe mogu da izdrže te drugarske odnose, neke ne, a Deki je prepoznao da može da nam ponudi odgovornost i slobodu. Nikada takvu slobodu nismo imali i mislim da nijedna ekipa neće imati takvu slobodu i odgovornost kakvu smo mi imali. On je uneo nešto sasvim novo, a mi nismo bili bezobrazni da to zloupotrebimo. Bio sam u ekipama gde ta neka popustljivost koristila kao neka slabost i onda se često koristi negativno. Mi nismo to koristili, već smo ozbiljno shvatili tu odgovornost, jer kada već imamo takav odnos sa trenerom kao sa drugarom da ne ne smemo da ga izneverimo. On kada je došao uneo je neku svežinu u našu ekipu. Takav odnos nisam nikada imao sa trenerom, na drugarskoj bazi, a ne samo da budemo trener - igrač. Njemu je to višestruko vraćeno, uspesima koje smo postigli - poručio je Pijetlović.

SELEKTOR VATERPOLISTA NOSI VELIKO BREME NA SEBI

- Taj ko postaje selektor ima breme mnogih intelektualaca i profesionalaca. I sada Uroš Stevanović nosi jako veliki teret. Treneri u Jugoslaviji i Srbiji su bili ekstremni ljudi, to su velike ličnosti i gromade vaterpola. I onda kada dođete da budete selektor, to bude ogromna odgovornost. Ne mogu da zamislim kako je tada bilo Dekiju. Nikada nisam razmišljao u tom pravcu, jer posle imena poput Nenada Manojlovića, Igora Milanovića, Petra Porobića, Dejana Udovičića, Dejana Savića treba postati trener reprezentacija, to je ono baš teško. Sigurno je da je Deki imao veliki pritisak, baš kao i Uroš sada. Svako mora da prođe kroz i da ostavi neki pečat u reprezentaciji - jasan je slavni vaterpolista.

VOJVODINA I PARTIZAN SU JAKO BITNI ZA SRPSKI VATERPOLO

- Ja sam dete Vojvodine, ponikao sam tamo, a sa 17 godina sam došao u Partizan. U Partizanu sam bio devet godina i mnogo sam dobio o tog kluba. Tamo sam odrastao, osvojio Ligu šampiona i dali su mi šansu da igram na nekom nivou gde nigde u Srbiji nisam mogao u tom trenutku. Stvar oko Partizana je mnogo dublja. On je postao i postojaće. Imali su bazen koji je koristio 24 sata dnevno, takođe i infrastrukturu i teretanu koja je bila njemu dostupna i broj dece. U Partizanu ne manjka stručnog kadra, ali u Vojvodini na primer manjka. Vojvodina je uvek imala vrhunske igrače. Od svih golmana iz Vojvodine samo Slobodan Soro nije uzeo zlato na Olimpijskim igrama. Vojvodina je isto bitna kao i Partizan. Ja bih voleo da se Partizan vrati, ali bih voleo da se dešava ovo, što se pojavio Šabac, Novi Beograd, Kragujevac i što je Vojvodina održala neki svoj nivo - rekao je.

SAVEZ MORA DA BUDE UKLJUČEN U RAD MLAĐIH GENERACIJA

- Ono što je najbitnije je kako Savez prati razvoj mlađih kategorija. Savez mora da bude uključen u rad svakog deteta od devete ili desete godine. Mora da postoji ta čuven srpska vaterpolo kultura, koja mora da se prenosi u svakom klubu i da svaki trener radi isto sa igračima, da se zna kako treba da se ponaša, da kada dođe dečak između 15 i 17 godina da mora da bude spreman da igra za A reprezentaciju. Da mora polako da se priključuje nacionalnom timu u naredne tri ili četiri godine. Trenerima ne fali edukacije, nego su previše slobodni, a to ne mislim ništa loše, već su prepušteni da rade kako oni misle. Onda se pravi čudan spoj u reprezentaciji. Ne postoji jedan sistem po kome će svi u državi da rade, a naravno svako će da ima neku svoju taktiku i način odgajanja dece, ali da sistem koji je glavni da bude isti i da postoji neko telo koje će da kontroliše rad dece. Dete treba da zna 35 tačaka vaterpola i da neko ocenjuje to. Na koji način se ponaša, radi noge, pliva, ima tu milion tehničkih vartijanti. To nešto treba da postoji. Deki Savić je imao tu ideju, da postoji neko telo unutar Saveza koje će sve to da prati - dodao je Pijetlović.

NAKON ZAVRŠETKA KARIJERE NEĆEMO GA GLEDATI KAO TRENERA

- Teško da ću uploviti u trenerske vode. Ja bih voleo, to je nešto što me ispunjava, jer sam tu celog života. Generalno ne nastavlja mi se život sportiste. Nisam stvoren da budem trener mlađih kategorija, a da budem trener prvog tima, onda moram da menjam sredine, to mi se ne rade. Imam ženu i decu ovde u Beogradu i nemam potrebu stvarno da menja države i gradove, da decu selim iz škole u škole. Tako tu ne vidim sebe i porodica je jedini razlog - zaključio je Duško Pijetlović.

BONUS VIDEO