POTRESNE OLGINE REČI: Ispovest Danilovićeve koja će svakog pogoditi pravo u srce

Foto: Starsport

Olga Danilović

Olga Danilović je trenutno 170. igračica sveta. Ona je ćerka čuvenog košarkaša Partizana, Virtus Bolonje, Majami Hita i mnogih drugih klubova, Predraga "Saše" Danilovića.

- Oba moja roditelja su bila upletena u sport. Majka je sportski novinar na nacionalnoj televiziji, a otac je igrao u NBA. Nikada me nisu pritiskali da budem sportistkinja. Uvek sam imala tu slobodu da biram, pa sam išla na balet, klizanje i na kraju tenis, pa sam se za reket i vezala. Imala sam dosta teških momenata na terenu, nigde nemate taj vid pritiska kao u tenisu. Zato mnogi igrači vole i mrze tenis istovremeno.

Najveći uspeh u njenoj karijeri bilo je osvajanje turnira u Rusiji 2018. godine.

- Ljudi me često pitaju o tranziciji iz juniora u profesionalce i nikada to pitanje nisam razumela. Ne znam šta da im kažem, osvojila sam dva turnira od 15.000 dolara i igrala finale u turniru od 25.000 dolara. Osvojila sam prvi WTA turnir u Moskvi 2018. godine i tako je moj uspon počeo. Nikada nije bilo samo cveće u mom životu, moralo je da bude i kiše. Bez kiše nema cveća.

Objasnila je Olga i kako je to izgledalo i koliko je potresla dedina smrt koja je došla u periodu kada se rastala sa trenerom.

- Posle US Opena igrala sam u Uzbekistanu. Te nedelje mi je preminuo deda, rastala sam se sa trenerom i mentorom i bilo mi je mnogo teško. Igrala sam bez trenera, potom sam probala sa jednim ali nije išlo. Aleks Koretja i ja se nismo svađali, radi se o čoveku koji je svojevremeno bio najbolji teniser sveta, a sad ima porodicu i drugi posao pa nije mogao toliko da putuje sa mnom. Trebao mi je neko ko će biti konstantno uz mene. Imala sam samo 17 godina tada, bila sam izgubljena i osećala sam se kao da me je tenis izdao. Kada god bih bila na terenu, trudila sam se da izbrišem sve probleme, ali nije uvek tako jednostavno. Moj deda je bio divan čovek, kada god bih bila u novinama on bi to isekao i čuvao u posebnom albumu. Kada sam osvojila turnir u Moskvi, zvao me je i plakao od sreće. Dva meseca kasnije je umro - kaže Olga Danilović.