Najbolji je u istoriji! TAČKA.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

Istina, prvi grend slem Novak je osvojio 2008. godine u Australiji, ali je u julu 2011. najavio ono što će uraditi deset godina kasnije - postati NAJBOLJI IKADA! Tada je Đoković, najpre pobedivši u polufinalu Vimbldona Žoa Vilfreda Congu postao prvi reket sveta, prvi put u karijeri, a potom je trijumfom nad Nadalom u finalu prvi put u ruke uzeo pehar o kojem je sanjao kao petogodišnjak dok je na TV ekranu gledao kako njegov idol Pit Sampras proslavlja titulu na Vimbldonu.

Većina svetske teniske javnosti, moraće, nerado, da prizna da je Novak Đoković najbolji u istoriji! Mogu da ga ne vole, da navijaju protiv njega, da mu ulickani Englezi sa tribina Centralnog terena zvižde između servisa, ali na kraju, moraju da mu se poklone - i kažu NAJVEĆI SI. A oni koji to neće, mogu, što bi naš narod rekao, da mu pljunu pod prozor.

Deceniju i po se Novak ne bori samo protiv najvećih rivala - Rafaela Nada i Rodžera Federera, već i protiv publike, koja nikako da prihvati da je jedan Srbin došao da razbuca švajcarsko-špansku elitu i ispiše istoriju. Nisu mu to priznali ni kada je došao do više pobeda u međusobnim okršajima sa obojicom. Nisu mu to priznali ni kada je pretekao Federera i postao teniser sa najviše nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste. Pitanje je da li će mu i sada to priznati, ali Novaku njihovo priznanje i ne treba. On zna da je najbolji u istoriji belog sporta, a znamo i mi. Samo što ni mi, a verovatno ni sam Novak, nismo svesni svega što je čovek rođen 22. maja 1987. u Beogradu uradio za Srbiju.

Britance posebno boli Novakova dominacija, da li zbog toga što je kao talentovani tinejdžer odbio da se proda za šaku funti i igra pod zastavom Velike Britanije ili što je kasnije redovno "drao" Endija Mareja ili postoji neki deseti razlog, više nije ni bitno.

Ono što je važno, Novak je svima onima koji su bili na tribinama u finalnom meču protiv Matea Beretinija, pokazao da ima ono što oni nemaju – herca, da ne koristimo neki drugi izraz, mada su ga gospoda Britanci zaslužili. Čast izuzecima, ali barem 95 odsto ljudi na Centralnom terenu navijalo je za Beretinija, a većina njih je verovatno prvi put videla i čula za Italijana, pa su morali da „guglaju“ ne bi li saznali nešto o čoveku za kojeg će navijati protiv Novaka. I tako bi bilo ko god da je sa druge strane mreže, naspram rođenog Beograđanina.

I sigurno je da nije lako Novaku kada na protivnikove brejk lopte, sa tribina odjekuje "Mateo, Mateo". Verovano bi u tom trenutku želeo da im kaže neku lepu reč, ali je veći gospodin od svih njih zajedno. A Britanci ko Britanci, na kraju meča su onako licemerno aplaudirali i skandirali "Nole".

A šta preostaje njihovom ljubimcu Rodžeru Federeru. Može jedino da izmišlja kojekakve gluposti i preko sponzora poručuje da se "brojke i osvojeni trofeji ne računaju", već da je on najbolji zbog svoje gracioznosti na terenu!? Iako se Švajcarac glumi da ga ne boli što ga je Novak skinuo sa trona, sigurno je gutao knedle kada je Đoković osvojio pobednički poen u finalu protiv Beretinija. Može Rodžer do mile volje da se pravi da je hladan i da ga ne dotiče to što "tamo neki Srbin" uzima sve što je bilo njegovo, jasno je da ga Novakovi uspesi bole.

Kada se pogleda period od deset godina, od 2011. do danas, Đoković je osvojio 19 grend slem titula i stigao do ukupno 20 u karijeri. Sa druge strane, "neprikosnoveni" Federer je u istom periodu osvojio tek četiri, dok je Nadal uspeo da dođe do 11 uglavnom dominirajući na Rolan Garosu. Zajedno imaju četiri manje od Đokovića u prethodnih deset godina!

A ono što je najbolje od svega, Novak nije rekao poslednju reč. Pred njim je, ako ga zaobiđu povrede, još nekoliko godina u kojima će biti glavni konkurent za osvajanje najvećih trofeja. Već do kraja godine imaće priliku da još jednom svoje ime upiše zlatnim slovima u istoriju svetskog tenisa, pa i sporta. Imaće priliku da osvoji kalendarski slem, odnosno da postane prvi čovek od Roda Lejvera kojem je pošlo za rukom da u istoj sezoni podigne pehar na sva četiri najznačajnija turnira.

On je već jednom bio u situaciji da su sva četiri grend slem trofeja u njegovom vlasništvu, ali to nije bilo tokom jedne kalendarske godine, već u dve sezone (Vimbldon i Ju Es open 2015. i Australijan open i Rolan Garos 2016. godine). Njegovi najveći rivali nisu bili ni blizu takvih dostignuća.

Tu su naravno i Olimpijske igre, na kojima Đoković cilja zlato. Specifične su okolnosti u kojima će se organizovati najvažnija sportska manifestacija, jer su organizatori odlučili da u Tokiju neće biti publike.

Međutim, šta god uradio, kako ove sezone, tako i do kraja karijere - ostaće zapisano da je Đoković najbolji teniser ikada.

Novače, kapa dole!

Sada lagano i bez stresa možemo, uz poneko pivo, da uživamo u finalu Evropskog prvenstva.