MIOMIR KECMANOVIĆ KORAČA STOPAMA SLAVNIH PREDAKA: Rođeni sam pobednik, kao moji đedovi!

Pera je na dedu i ja sam na dedu. Replika iz filma "Varljivo leto '68." je kao stvorena za Miomira Kecmanovića (22), a možemo ga, baš kao i filmskog imenjaka Mišu, staviti i u kultno ostvarenje "Kakav deda, takav unuk". Naime, mladi srpski teniser ima dvojicu deda kojima može da se podiči, ali i roditelje za ponos, koji su mu zvezda vodilja.

Deda Miomir Kecmanović, rodom sa Cetinja, prema kojem je teniser dobio ime, bio je čuveni infektolog, koji je po izbijanju epidemije variole vere na Kosovu i Metohiji 1972, kako su zabeležili istoričari, samo s jednom torbicom krenuo u bitku s opakom bolešću. U bitke je išao i Mišin deda po majci Jovan Pavlov, general jugoslovenske vojske, koji ga je usmerio na tenis. Njih dvojica su, baš kao i roditelji Dragutin i Maja, čuveni hirurzi, zvezda vodilja Miomiru, koji u razgovoru za Republiku otkriva te malo poznate detalje iz privatnog života. Da će im osvetlati obraz, naslućuje se otkako je počeo da ga trenira čuveni Argentinac David Nalbandijan jer su pred njim pala dvojica igrača iz top 10 - Mateo Beretini i Feliks Ože-Alijasim.

Šta je to Nalbandijan promenio u tvojoj igri, pa pobeđuješ i igrače iz top 10?

- Iz korena je promenjeno sve. Promenio mi je pripremu i pristup meču, ali i uneo raznovrsnost u moju igru, koja je sada znatno kvalitetnija i kreativnija. Konstantno radimo na kondiciji, koja je ključna za moj napredak. Tako je već godinu dana, rezultat nije došao preko noći. Sada samo ubiramo plodove velikog rada, a očekujemo da ću biti još bolji.

Foto: Tanjug/AP

Roditelji su ti uspešni hirurzi, jedan deda je predvodio borbu protiv variole vere, a drugi je vojno lice. Da li ti je dodatna motivacija da osvetlaš obraz svih njih?

- Da, to je moj glavni motiv, da nastavim stazama koje su oni trasirali, svako u svom domenu. Moj poziv se razlikuje od njihovih, ali to ne znači da ne mogu nastaviti porodičnu tradiciju i biti šampion i čovek na prvom mestu. Porodica mi je večna inspiracija, moj ponos i zauvek ću se truditi da bar jednim delom budem na visini zadatka, kao što su dede bile i kao što još jesu moji roditelji, spasavajući svakodnevno ljudske živote i čineći nemerljive podvige. Roditelji su mi zvezda vodilja, oni su šampioni u svom poslu. Uvek su na visini zadatka i nikada ne odustaju. Da nisam izabrao tenis, verovatno bih otišao za njima u medicinu.

Gde su ti granice, koji su ti krajnji ciljevi?

- Ne stvaram sebi pritisak, ali imam visoke ciljeve. Želim da budem najbolji na svetu. To je u sportu prirodno, s tim živiš kada izabereš ovaj poziv. Već sam bio najbolji junior sveta, smatram da to mogu i kao profesionalac. To je ostvarivo uz veliki i konstantan rad, red i disciplinu. Naravno i da budem zdrav. Za tenisera je osvajanje grend slema kruna karijere. Retki uspevaju, a moja želja je da zaslužim da budem u toj grupi posebnih.

Jedan od tih posebnih je Novak Đoković. Koliko ti znači što imaš priliku da budeš uz njega?

- Novak je najveći u istoriji tenisa, jedan jedini, jedinstven. Srećan sam što je naš, što nam je svima drug i prijatelj od kojeg uvek i iznova učimo, što ga imamo uz sebe.

Foto: Starsport

Je l' ti žao što nisi igrao protiv Rodžera Federera, a sa Rafaelom Nadalom si igrao samo jednom?

- Sa Federerom sam trenirao nekoliko puta, imali smo sparing-mečeve. Nismo odigrali zvaničan meč, ali uvek postoji šansa, voleo bih to jer sam siguran da će Federer još igrati. Nadal me je pobedio u tom jednom meču, želim da mu se revanširam. Bilo bi lepo.

BONUS VIDEO