KAKO SAM NOVAKU NASLIKAO STEFANA I TARU: Crnogorac krenuo trbuhom za kruhom, pa završio sa svetskim facama
Evo koje je javne ličnosti rođeni Podgoričanin bacio na platno u Parizu, na Monmartru.
Novak Đoković, Lionel Mesi, Kun Aguero, Tijenri Anri, Žan-Klod van Dam... Da li možete da pogodite šta je zajednički imenilac za sva ova velika imena? Teško, baš teško. Odgovor je Pariz, tačnije Monmartr, i ulično slikarstvo.
Sve pomenute javne ličnosti barem jednom su prošetale umetničkom četvrti Pariza, poznatoм po brojnim slikarima i galerijama. Tu ih je sreo, upoznao bar nakratko, Erkan Erzo Mujević, diplomirani slikar rodom iz Porgorice. Put ga je igrom slučaja preko Istanbula, gde je završio likovnu akademiju, odveo u Grad svetlosti, a ne u Crnu Goru i to trbuhom za kruhom. Republika ga je tokom Olimpijskih igara zatekla na radnom mestu, gde nam je objasnio kako je, sledeći dečačke snove, rešio da se oproba kao ulični slikar i uspeo u tome.
- Želeo sam, kao klinac i posle kroz studije, da se nađem u Parizu. Sada sam tu na Monmartru, mestu koje je poznato kao brdo umetnika. Sliкajući, na ulici sam upoznao brojne sjajne ličnosti, Žan-Klod van Dama, Đokviće, pre svega Novakovu decu Stefana i Taru, i njegovog strica Gorana, Aguera, Anrija... Svi smo mi od krvi i mesa. Ja isto radim svoj posao, kao i oni, i ne želim da se namećem. Eto, nema ni slike s njima. Ja uradim portret i oni odu, nemam potrebu da se slikam s njima. Nisam narcis, ali to je moj fazon. Eto imam Novakovu decu - počeo je priču Erkan.
Kako je objasnio, za skeč-crtež na ulici potrebno je 10-15 minuta, za uspomenu na taj trenutak i Pariz. Međutim, Stefana i Taru Đoković nije slikao uživo, a razlog je njihov otac Novak.
- Stefana i Taru sam radio s fotografija, dok su oni tu pored mene mirno jeli zajedno sa stricem Goranom. Deca kao deca, bila su gladno, žedna, pa dok su se oni opustili uz piće, ja sam crtao. Tada sam shvatio da nije lako biti dete poznatog. Iako Novak nije bio s nama, njih su prepoznavali. Zato nije bilo šanse da budu mirni i poziraju mi, ali su klinci sjajni - dodao je Mujević.
Kako nam je pojasnio, on voli da slika naše ljude i raduje se kada ih sretne, baš kao što je sreo i nas. Sve to ga seća na kuću, ali ne planira da se vraća u Podgoricu.
- Ja ovde uživam kao umetnik, s kolegama na Monmartru. Posao nije lagan, ali može da se zaradi više nego u Crnoj Gori. Tamo bih morao da radim još neki posao, a ovde samo ovo, imam da prehranim porodicu i još mi nešto ostane. To je neka karijera. Boravak na Monmartru nije lagan, ali ne preterujem. Šalim se za sebe da imam sat, ali više kao dekoraciju. Ja sam Crnogorac, ne ranim, dođem ovde oko 11 ujutro, odnosno do podneva. Ostanem četiri-pet sati. Crtam portrete koji su moja specijalnost. Međutim, radim i modernu umetnost sprejovima, kao i akril i akvarel - zaključio je Erkan Enzo Mujević.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)