Hrvati u panici! Do 2024. ništa od novih aviona, a MiG-ovi će biti prizemljeni

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

I njega je, kao i nekoliko njegovih prethodnika, na stolu dočekao projekt nabavke borbenog aviona. Projekt koji punih 14 godina nije uspela rešiti niedna Vlada. On sam je pre dva dana rekao kako želi “završiti pitanje zatvaranja ponuda za avione”. Nije precizirao u kojem roku, ali zato u planu Vlade za sledeće razdoblje stoji kako će se “do kraja mandata odabrati tip aviona, potpisati ugovor te započeti s obukom pilota i tehničara i pripremom prateće infrastrukture”.

To znači da u vladi Hrvatske priznaju kako pre 2024. godine ništa od novog aviona te da će hrvatski vazdušni prostor jedno vreme morati čuvati avioni partnerskih NATO-ovih članica, najverovatnije Italije i Mađarske. Naime, delu MiG-ova resursi počinju isticati 2022. i moraju biti spušteni na zemlju, a 2023. godine nijedan MiG više neće smeti leteti.

Hrvatska je vlada početkom aprila zbog epidemije koronavirusa do daljnjeg odložila proces nabavke borbenog aviona. U tom je trenutku vladino poverenstvo na stolu imalo ponude SAD-a i Švedske za novi F-16 Viper i JAS-39. Polovne avione ponudile su Francuska (Rafale), Italija (Eurofighter) te Norveška, Grčka i Izrael (F-16). Prema prvom planu, ponude su trebale biti ocenjene do početka avgusta, ali onda je došla korona i sve je odloženo.

Ipak, proces nije zaustavljen. Naime, proteklih su meseci u Ministarstvo obrane dolazile mnoge delegacije na razgovore o svojim ponudama, a posebno su bili aktivni Francuzi.

Da oni ozbiljno računaju na hrvatskio tržište, pokazuje i tok rasprave koja se ovih dana vodi u Francuskoj o poslovnim teškoćama tamošnje vojne industrije koje su usledile zbog koronavirusa. Posebno poverenstvo Odbora za obranu francuskoga parlamenta pre tri dana podnelo je izveštaj o budućnosti francuske avioindustrije s posebnim naglaskom na proizvodnju borbenih aviona Rafale.

Predsednik Uprave firme Dassault Aviation priznao je da se firma suočava s otkazivanjem narudžbi za nove avione i višemilionskim gubicima. Stoga se nadaju da će sledeće godine Finska i Švajcarska odabrati svoj avion i da će to biti Rafale. Takođe se nadaju uspehu na hrvatskom tržištu, kako navode, sledeće godine.

Prema navodima francuskih medija, predstavnici francuske Glavne uprave za naoružanje (Direction générale de l’armement - DGA) u izveštaju parlamentarnom poverenstvu navode da je Hrvatska jedna od “perspektiva” za polovne avione Rafale koji bi bili “preuzeti iz francuske vojske”. Takođe se navodi kako bi u tom slučaju korist za francusku industriju bila u prodaji rezervnih delova. No, u DGA navode kako tek treba videti kada bi se ugovor mogao realizovati.

Intenzivna komunikacija s MORH-om i isticanje važnosti hrvatskog tržišta za budućnost francuske vojne industrije pokazuju da je francuskom proizvođaču Rafalea i francuskoj državi uspeh u Hrvatskoj izuzetno bitan i da će učiniti sve da ga tamo postignu. Dosad su se glavnim favoritima smatrali Amerikanci, Grci i Šveđani, a Francuzi su bili izvan tog kruga iako nude izvrstan avion.

Reč je o višenamenskom avionu koji uspešno obavlja zadatke vazdušne borbe i uništavanja ciljeva na zemlji i morskoj površini. Ima mogućnost letenja na vrlo malim visinama, a tokom jednog leta pilot istovremeno može uništavati ciljeve u vazduhu i na zemlji (moru), bez obzira na vremenske uuslove, danju i noću.

Politički analitičari smatraju kako su i političke okolnosti naklonjene odabiru evropskog aviona. U trenutku kad je u Evropskoj uniji na delu politika “kupujmo evropsko” i snaženje Evropske unije i njenih odbrambenih mogućnosti, odluka Hrvatske da kupi evropski avion naišla bi na veliko odobravanje unutar EU. U svetlu takve politike, osim Francuskoj, šanse rastu i Švedskoj.

Kupnjom Rafalea Hrvatska bi se snažno strateški i politički vezala uz Francusku. Pojedini sagovornici hrvatskih medija podsećaju na činjenicu da je premijer Andrej Plenković u periodu od 2005. do 2010. bio zamenik veleposlanika Hrvatske u Francuskoj i da tada uspostavljeni kontakti sigurno nisu zaboravljeni.

Neki analitičari smatraju kako zbog hrvatskog prihvatanja francuske, a odbijanja američke ponude u Vašingtonu ne bi bili previše srećni. Ali, kako je u toku veliko preispitivanje američke spoljnje politike u sklopu koje joj NATO i Evropska unija više nisu glavni prioritet, nego je to područje Pacifika, Hrvatskoj se zbog takvog odabira ne bi puno zamerilo, prenosi Jutarnji.