Hrvatska vojska namerava da utrostruči prisustvo u KFOR-u

Foto: www.profimedia.rs

Hrvatska vojska

Sadašnji kontigent te zemlje na Kosovu čini 38 ljudi sa dva transportna helikoptera Mi-17 i štabnim oficirima. Zagreb je uključen i u razvoj Kosovskih snaga bezbednosti (KSB) kroz rad NATO tima za vezu i savetovanje (NALT).

- Naš kontigent bi do početka 2021. godine trebalo da broji 145 pripadnika. Čekamo da se donese odluka svih onih institucija u Hrvatskoj koje moraju donetu tu odluku...Mi imamo već dole našu vazduhoplovnu komponentu, vojno-obaveštajnu komponentu i nacionalni element podrške - izjavio je komandant Hrvatske kopnene vojske general Boris Šerić na vežbi "Sposobnost 20".

Na toj vežbi održanoj prošlog meseca ocenjivana je i obučenost motorizovane čete koji bi trebalo da bude upućena u KFOR. Ona će 2021. godine biti u statusu spremnosti za pokret (stand by).

Analitičar portala Obris Igor Tabak za Balkansku bezbednosnu mrežu navodi da još nije izvesno da li će Zagreb povećati svoj kontigent na Kosovu 2021. jer ta tema još nije došla pred parlamentarnu proceduru.

- Hrvatska nije jedina NATO država koja tamo učestvuje i to nije aktivnost koja bi u Hrvatskoj budila neku posebnu pažnju i emocije. Takva misija je ujedno i bitno manje opasna od, recimo, Avganistana - dodaje on.

Portal Obris podseća da za dodatno angažovanje oko 100 hrvatskih vojnika treba obezbediti podršku Vlade, resornog skupštinskog odbora i parlamenta ali i procenjuje da je to nešto što bi, po svemu sudeći, "moralo da se dogodi do kraja godine".

Ukoliko Zagreb bude pojačao kontigent na Kosovu to bi značilo priključivanje trendu jačanja prisustva regionalnih vojski u toj misiji. One sada imaju znatan udeo u odnosu na ukupnu brojnost KFOR-a koja iznosi 3.419 ljudi.

Mađarska u toj misiji ima 418 vojnika, Slovenija 271, Grčka 119 i Rumunija 53 i Crna Gora jednog oficira. Najnoviji kontributor je Severna Makedonija koja je na Kosovo 17. oktobra uputila 44 vojnika. Budimpešta je već ranije iskazala ambiciju da preuzme rukovođenje KFOR-om i ojačala brojnost kontigenta.

Zagreb bi povećanim angažmanom na Kosovu dobio dodatnu referencu u okviru NATO i mogućnost da u uslovima niskorizične misije kakav je KFOR unapredi kapacitete prilagođene potrebama Alijanse.

Hrvatska inače od ranije ima veoma razvijene odnose sa vlastima u Prištini u oblasti bezbednosti, pre svega na planu obuke i školovanja, a na taj način dodatno se unapređuje i obaveštajno deloanje u regionu.

Za razliku od Srbije koja se zbog vojne neutralnosti nalazi van bezbednosnih mehanizama, Hrvatska tako nastoji da dodatno učvrsti svoju poziciju u regionalnim okvirima, u okviru saradnje koju već ima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.