MILA ČEKA TAČIJEVA SUDBINA! Američki pukovnik tvrdi da je Đukanović preostali "neosuđeni ratni zločinac"

Foto: Tanjug

Milo Đukanović

U političkom sumraku, kada ti se predsednička karijera bliži kraju i nalaziš se pod međunarodnom istragom za etničko čišćenje, korupciju i ubistvo novinara – šta treba da se uradi da zaštitiš sebe, svoje saradnike i članove porodice?

Odgovor: u izopačenoj, distopijskoj politici Balkana – lažno optužiti svoje političke protivnike za odbijanje da priznaju genocid u koji si sam bio dugo upleten i označen kao poslednji, preostali „neosuđeni ratni zločinac“.

Nakon samo nešto više od stotinu dana otkad je prva demokratski izabrana vlada preuzela dužnost u Crnoj Gori, članici NATO-a i najmanjoj državi regiona, predsednik Milo Đukanović i njegova partija „Demokratskih socijalista“ – kriminalna i iznuđivačka smicalica koja se predstavlja kao politička partija – očajni su, i sa valjanim razlogom, prenosi In4S.

Poražen na parlamentarnim izborima prošle godine prvi put u 30 godina, poražen u svojoj opštini rođenja ovog marta, i u pripremi za ponovni poraz na lokalnim izborima koji će uslediti u maju, sa svakim mesecom koji prođe vidi kako nestaje pristup državnim resursima i sposobnost za podmićivanje, nameštanje izbora i korupciju klizi mu iz ruku.

Foto: Služba za informisanje predsednika Crne Gore

Milo Đukanović u strahu od optužnice pred međunarodnim sudom za zločine protiv čovečnosti

Ali čak i više od gubitka moći, predstojeći postupci pred sudom su ono zbog čega je Đukanović najviše uspaničen.

Zapadni advokati pripremaju se da podignu optužnice protiv Đukanovića pred međunarodnim sudom za zločine protiv čovečnosti tokom ratova u Jugoslaviji. Dokaz je potpun, i to njegovim sopstvenim rečima: 1997. godine Đukanović se uživo na televiziji hvalio da je dve godine ranije kao premijer naredio da muslimanski bošnjaci budu poslati iz Crne Gore nazad u Bosnu gde su bili masakrirani od strane ratnog zločinca Ratka Mladića. U odvojenom svedočenju, Mladićev šef policije je priznao da bez Đukanovićevog prekidanja sankcija radi snabdevanja gorivom Mladićevih tenkova, oni ne bi bili u mogućnosti da izvrše grozote protiv bosanskih muslimana – uključujući genocid u Srebrenici.

Dalje, na Malti, gde se visokim političkim figurama sudi za ubistvo antikorupcijske novinarke Dafne Karuane Galicie, njena porodica je otkrila da je njena poslednja istraga pre njene smrti bila o Đukanovićevim vezama sa onima izvedenim pred sud.

Ali najneposredniju pretnju Đukanović oseća kod kuće. Sa svakim danom kojim nova vlada razotkrije više korupcije i malverzacija iz olupine kovane u državnim institucijama od strane DPS-a. Ruski špijuni otkriveni su u srcu službi bezbednosti; otkriveno je da je članstvo Crne Gore u međunarodnom savezu COVAX vakcine ostalo neplaćeno; nacionalna avio-kompanija je bankrotirala bivajući korišćena kao privatni avion za porodicu Đukanović. U svim ministarstvima i vladinim agencijama utvrđeni su prestupi.

Stoga, nije iznenađenje da Đukanović oseća da mora da montira konačan udarac onima koji su njegovu partiju učinili potrošenom silom. Napad je počeo prošle sedmice u Skupštini, gde je njegova značajno umanjena družina poslušnika poslušno postavila pitanja – postavljajući pokušanu zamku novom ministru pravde tokom vremena pitanja upućenih Vladi.

Foto: youtube.com/ Nemanja 00

Milo Đukanović polako odlazi u političku istoriju

Postoji puno pitanja koja je DPS mogao uputiti ministru: mogli su postaviti pitanje zašto misli da je specijalni tužilac kojeg je ranije imenovao DPS tvrdio da ne postoji dovoljno dokaza da se podnesu optužnice protiv Đukanovića; ili su mogli unakrsno ispitivati diskusiju vlade sa Evropskom komisijom i Savetom Evrope o planovima da se oslobode tog kompromitovanog tužioca, koji ne sarađuje; Mogli su ispitivati o načinu na koji planira da popravi niz zloupotreba u sferi ljudskih prava i vladavine prava koje su navedene od strane Stejt Departmenta Sjedinjenih Država da su se desile pod Đukanovićevom stražom tokom DPS-ove poslednje godine na vlasti. Ali ne. Pitali su ministra o njegovim pogledima na dešavanaj u Srebrenici koja su se desila u susednoj Bosni – kada je on imao deset godina.

Kao međunarodno priznat advokat – iako sa četiri meseca na funkciji, politički početnik – ministar je dao pravnički odgovor koji oni nisu zaslužili. Cilj DPS-a je bio da podeli i da pokuša da označi njega – bivšeg asistenta Visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih Nacija – kao apologetu za događaje koji su se desili kada je on bio dete. Time je sve još ciničnije, imajući u vidu da dokazi pokazuju da je njihov sopstveni DPS vođa zapravo upleten.

Napad nije uspeo. Bosanske grupe žrtava istupile su navodeći da su voljne da svedoče protiv Đukanovića zbog njegovog saučesništva – i povećala se podrška ministru i vladinoj kampanji da isporuče vladavinu prava i reformu pravosudnog sistema. Čak i medij koji je nekada bio posvećen DPS-u sada priznaje da je pitanje bilo bezobzirni šav.

Dalji pokušaji da se spotaknu i oštete drugi ministri – i vlada – dolaze. Ipak stoji činjenica, bez obzira na to koliko oštro se bori, Đukanovićevo vreme je okončano. Sa nepunih 60 godina i posle 30 godina na vlasti – niko nebi bio toliko budalast da se pretvara da on ima budućnost u političkom životu. Sam obim istovremenih slučajeva i optužnica i tužbi već iniciranih i pripremljenih protiv njega od Haga, do Bosne, Malte i same Crne Gore znači da je nemoguće za njega da ih sve izbegne.

Za one u DPS-u, izbor je jednostavan: Ili će se osloboditi Đukanovića – ili oni rizikuju da potonu sa brodom.