HRVATI U PROBLEMU SA IMUNIZACIJOM: Cilj nije postignut, a ovo su ključni razlozi SLABOG odziva na vakcinaciju!

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Prema procenama, u Hrvatskoj žive 853.784 osobe starije od 65 godina, a barem jednu dozu vakcine, kažu u HZJZ-u, primilo ih je 329.367, odnosno 38,6 posto.

Obe doze primilo je samo 6,6 posto starijih od 65, no očekuje se da će oni primiti i drugu dozu. Reč je o podacima do 12. aprila. Dakle, nekoliko dana uoči završetka druge faze vakcinisanja u kojoj su se prioritetno trebali vakcinisati stariji od 65 i hronični bolesnici, odnosno najosetljivije grupe građana, iz nekog razloga vakcinu nije primilo čak 61,4 posto starijih od 65 godina.

Zašto je tako, upitan je HZJZ koji na to pitanje nije odgovorio. No, u neslužbenim razgovorima stručnjaci su uvereni da najveći deo problema leži u tome što su kandidati za vakcinisanje masovno odbijali primiti AstraZenekinu vakcinu koje je Hrvatska u proteklom razdoblju imala najviše.

Treća faza

Ukratko, u trenutku kada Hrvati počinju s trećom fazom imunizacije, u koju spadaju opšta populacija i prioritetna vakcinisanja zaposlenih u pojedinim sektorima, poput turizma i obrazovanja, njihovi stariji nisu vakcinisani u zadovoljavajućoj meri.

Stvoren je loš imidž te vakcine u javnosti zbog čega su sve linije HZJZ-a za vakcinisanje zatrpane pozivima otkazivanja za AstraZeneku.

- Ljudi su spremni na vakcinisanje, no kada im se kaže da će dobiti AstraZeneku, odustaju, odnosno kažu da će pričekati vakcinu neke druge kompanije. U početku, nakon odobrenja AstraZeneke, odbijali su ga samo stariji jer je tada bilo upitno deluje li na starije od 65 godina, a nakon što se pojavila i priča s ugrušcima, tu vakcinu odbijaju i mlađi - kažu neslužbeno iz HZJZ-a.

Poverenje pada

Iz podataka je vidljivo da poverenje prema vakcini pada s godinama. Tako je najveći deo vakcinisanih među starijima od 100 godina: od njih 142 koliko ih živi u Hrvatskoj, vakcinisalo ih se 84, odnosno 59 posto. Polovina građana od 95 do 99 godina, kojih ima 1630, vakcinisala se, dok se od 90 do 94 godine vakcinisalo njih 48 posto. Najmanje vakcinisanih u prioritetnoj grupi je onih u dobu od 65 do 69 godina gde ih se zasad vakcinisalo samo 73.979 ili 28 posto od ukupno 267.320. Poverenje prema vakcini raste s godinama, tako da već sledeća praćena dobna skupina od 70 do 74 godine ima udeo vakcinisanih od 43 posto.

Premijer Andrej Plenković istaknuo je da je cilj do 1. jula vakcinisati 55 posto ukupne odrasle populacije. Je li to moguće s ovakvim odzivom?

- Naš je cilj da barem prvom dozom bude vakcinisano više od 50 ili 55 posto odraslog stanovništva do 1. jula - izjavio je premijer.

Nedostižan cilj

Foto: Tanjug

Krunoslav Capak

No, da bi došli do tog procenta, trebalo bi vakcinisati 17.747 građana dnevno. Logistički je izvodljivo, s obzirom na to da samo Zagreb dnevno može vakcinisati i deset hiljada osoba, ali postavlja se pitanje hoće li biti dovoljno zainteresiranih. Na platformi cijepise.zdravlje.hr prijavljeno je samo oko 150 hiljada građana, a brojke su sljedeće: Hrvatska prema poslednjoj proceni DZS-a ima nešto manje od 3,4 miliona punoletnih građana, njih 3,364.426, a 55 posto od tog broja je 1,850.434.

Kad se oduzmu već vakcinisani, proizlazi da bi do 1. jula trebalo vakcinisati 1,331.059 građana. Uprkos svim problemima, pozitivno je što je nabavljen značajan broj dodatnih doza Fajzerove vakcine kojoj su građani skloniji. Prema najnovijim podacima, do kraja juna u Hrvatsku bi trebalo stići 1,8 miliona doza te vakcine.

- Fajzer nam je povećao dostupnost vakcina. Od četvrte nedelje aprila te doze će nam biti značajno veće, već tada ćemo dobiti gotovo 100 hiljada doza, u maju dobijamo 175 hiljada doza, a u junu 200 hiljada doza nedeljno. Primićemo ukupno 1,805 miliona doza do kraja juna - rekao je direktor HZJZ-a Krunoslav Capak.

No, hoće li se uspeti potrošiti AstraZenekine vakcine i šta će se uraditi s dozama koje niko ne želi, preostaje nam tek videti.