PLAKALA CELU NOĆ! Potresna ispovest supruga preminule trudnice: Rekli joj da nije za bolnicu, na respiratoru bila 40 MINUTA!

Foto: facebook.com

Meliha Lisak

Supružnici Lisak imaju i petogodišnjeg sina Hamzu i žive u mestu Dobrinje, između Kaknja i Visokog.

– Njoj je pozlilo pre 16 ili 17 dana. Dobila je bolove u stomaku i leđima. Odvukao sam je za Zenicu, nisu je hteli primiti. Pregledali su je i rekli: “Ti si za kuće, nisi ti za bolnice”. A isti slučaj smo imali i s prvim detetom. Znate, mi imamo sina od pet godina. Vratili su je kući. Za dva dana stanje joj se pogoršalo. Opet sam je vozio doktoru u Zenicu, radili joj test na virus korona i bio je pozitivan. A oni je pošalju kući. Znači, kući je šalju pozitivnu, između mene i deteta da kod kuće preboluje koronu. I dalje je imala bolove u stomaku, u kolicima se kretala, a oni tamo pišu na nalazu da je pokretna i komunikativna, da nije za bolnice – govori Jasmin Lisak, prenosi Objektiv.

Dodaje da je ležala kod kuće još pet dana, a svaki dan joj je sve gore.

– Odemo privatno i uradimo dva nalaza. Međutim, iz klinike nas nazovu da Meliha dođe opet da da krv jer su mislili da im aparat nije u redu koliko joj je sve bilo povišeno, koliko je bila loše. Porodični lekar nam je dao uputnicu za Zenicu. Morao sam scenu napraviti da bi je ostavili na kovid odeljenju da leži. Subotu i nedelju, niko joj od doktora nije prišao da joj pregleda pluća, da joj pruže neku pomoć. U subotu zovem kažu stabilno stanje, nedelja isto. U ponedeljak ujutru me zovu i govore: “Vaša supruga mora hitno biti prebačena za Sarajevo. U kritičnom je stanju. Moramo je u Sarajevo u novi respiratorni centar prebaciti na intenzivnu negu – kaže Lisak ponavljajući više puta da je Meliha bila u sedmom mesecu trudnoće.

Kaže i kako je automobilom pratio kola Hitne pomoći kojima su prevozili Melihu.

– Dok sam stigao, već su je uvukli tamo. Nisu mi dali da je vidim, ništa. Pitam treba li šta da supruzi donesem, a telefon su joj odmah uzeli. Posle mi portir govori da nemam potrebe tu biti i dao mi brojeve telefona. Zvali smo onda, jedva je dobili. Lagali su nas i petljali. U utorak poslepodne nas je zvala Amela Katica-Mulalić, šef Klinike za anesteziju KCUS. Lično me ona zvala, kaže treba lek od 1.350 maraka da se kupi da bi Meliha “došla sebi”, pluća su joj izgorila. Za sat smo dostavili lek na odeljenje. Navodno su joj ga pomalo davati. Poslije dobijamo informaciju da oni njoj lijek odmah nisu ni dali. A bila je u kritičnom stanju – na rubu suza govori Jasmin.

Naglašava kako je zvao, a da su mu govorili da je bolje, da su joj smanjeni parametri, da je komunikativna.

– Našao sam glavnu doktorku na DIP-u koja me slagala da moja žena sama hoda, da sama ide u WC. A ustvari moja žena kateter imala, ležala. Nikad je nisu hteli dignuti, sve vreme je ležala na leđima. Nisu je hteli dignuti da malo sedi, da prodiše. Međutim, sve se pomalo otkriva u ponedeljak kada će moja žena preminuti. Imam poruke, došla je do telefona. Kolega joj neki dao taj telefon, ležao s njom na istom odelu. Pričali smo, kaže celu noć preplakala, a niko joj u sobu nije ušao. Kaže da je osoblje da te Bog sačuva, da je ništa ne paze – tvrdi Jasmin.

Otpusno pismo

Dodaje da su tog čoveka što joj je dao telefon uklonili s tog odeljenja.

– U 20 sati mojoj ženi je pozlilo, prikopčali je na respirator bez našeg znanja, potpisa. Moja žena je samo 40 minuta bila na respiratoru. I preminula je. I ona i beba. Napisali su otpusno pismo iz bolnice, a nigde nema dokumenata iz Zenice i nema naših nalaza što smo radili. Išao sam gore u njihovu direkciju i podnio sam zahtev da mi se dostave nalazi, sva njena dokumentacija. Čak nam ni knjižicu nisu vratili. Mi imamo dete od pet godina kod kuće i umesto… – rekao je Lisak, ali dalje nije mogao izustiti.