MAKEDONCI ŠALJU SVOJE VOJNIKE U LETONIJU: Dva voda biće poslata i na KiM

Armija Severne Makedonije planira da u 2022. godini poveća broj pripadnika oružanih snaga u misijama van granice svoje zemlje za čak dve trećine, a prvi put će poslati jednu manju vojnu jedinicu u NATO borbenu misiju u Letoniju i dva voda na Kosovo.

Kako se navodi u izveštaju koji je Vlada Severne Makedonije podnela parlamentu, u ovoj godini će broj pripadnika vojske koji će ići van granica sa 71 porasti na 118 ljudi. To je povećanje od oko 66 odsto, a planirani troškovi su oko pet i po miliona evra.

Vojska te bivše jugoslovenske republike će poslati odeljenje od 10 pripadnika u NATO misiju Pojačanog isturenog prisustva u Letoniji (NATO eFP Battle Group Latvia). U toj borbenoj grupi pod komandom Kanade nalaze i vojske Crne Gore, Slovenije, Albanije, Poljske, Italije, Češke, Slovačke i Španije.

Reč je o odeljenju koje će ući u sastav ABHO voda Vojske Slovenije a Vlada Severne Makedonije računa da će njihovo angažovanje početi u trećem kvartalu ove godine, verovatno u julu.

Foto: youtube.com/printscreen

NATO je na granice Rusije i Belorusije još 2017. godine uputio četiri takve multinacionalne borbene grupe za demonstraciju sile i one se, osim u Letoniji, nalaze i u Litvaniji, Estoniji i Poljskoj. U pitanju su borbene grupe jačine od po 1.000 ljudi u proseku.

NATO slanjem tih jedinica želi da pokaže zajedničku odlučnost da reaguje u slučaju ugrožavanja bezbednosti regiona Baltičkog mora, odnosno da potvrdi princip da je napad na jednu zemlju napad na ceo savez.

Borbenu grupu u Poljskoj predvodi Amerika, Nemačka onu u Litvaniji, Velika Britanija je na čelu borbene grupe u Estoniji a Makedonci će ući u sastav grupe na čijem je čelu kanadski oficir.

Vojska Severne Makedonije će najznačajnije prisustvo i dalje održavati na Kosovu, gde će u sastavu KFOR-a služiti 65 vojnika i starešina te zemlje. Reč je o, kako se navodi, "dva voda" makedonske vojske, što je isti nivo koji je na snazi od jula prošle godine.

Do uvećanja broja pripadnika vojske na Kosovu došlo je kada je Severna Makedonija povukla 22 pripadnika iz Avganistana, nakon iznenadnog ukidanja međunarodne misije "Odlučna podrška".

Severna Makedonija je povećala prisustvo na Kosovu u okviru takozvane "balkanizacije KFOR-a", do koje je došlo kada su velike sile odlučile da povuku veći deo svojih pripadnika oružanih snaga.

Kako je određeno prisustvo na Kosovu i dalje smatrano potrebnim, između ostalog i zbog pritiska zvaničnog Beograda, odlučeno je da se snage popune vojskama okolnih zemalja, što je i ekonomski dugoročno održivije.

U Bosni i Hercegovini, u sastavu misije ALTEA, Makedonci planiraju prisustvo sa 34 pripadnika, što je značajno povećanje jer su do sada u Bosni imali samo jednog oficira.

Makedonski vod služiće u okviru turske pešadijske čete, dok će jedan štabni oficir i dalje biti rasporedjen u Komandi misije.

Personalno naprezanje Armije Severne Makedonije u ostalim misijama biće znatno skromnije.

Tako će u NATO misiji u Iraku učestvovati četiri Makedonca, u Libanu tri a u Centralnoafričkoj Republici dva pripadnika.

Foto: youtube.com/printscreen

Severna Makedonija do sada nije imala svoje ljude u Iraku. Sada je plan da se u tu zemlju pošalju četiri čoveka, od kojih će dvojica biti vojna a dvojica civilna lica. Njihov zadatak će biti da pomognu tamošnjim vlastima da uspostave adekvatne bezbednosne strukture i vojne obrazovne institucije.

Iako se u planu navodilo da će četiri pripadnika biti upućeno u Irak već u januaru, to se još nije dogodilo.

Što se tiče troškova angažovanja makedonskih snaga van granica, Vlada te zemlje opredelila je za 2022. godinu 342 miliona denara (oko 5,56 miliona evra).

Od tog novca za plate i ostale dodatke predviđeno je 249 miliona (nešto više od 4 miliona evra), dok je za prevoz i logističke troškove određeno 93 miliona denara (oko 1,5 miliona evra).

Vlada Severne Makedonije u svom planu izražava spremnost da nastavi trend povećanja broja pripadnika oružanih snaga u misijama van granica zemlje, ali i zaključuje da to nije moguće uz sredstva koja se trenutno izdvajaju za potrebe funkcionisanja sistema bezbednosti.

Zbog toga se od parlamenta traži da prihvati da se vojni budžet na godišnjem nivou povećava za 0,2 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), do momenta dok se ne dostigne izdvajanje od dva odsto, što se smatra optimalnom sumom za državu članicu NATO.

(Republika/Balkansec)