UPOZORENJE ZA CRNU GORU IZ EVROSKE UNIJE: Brisel deli packe zbog odluke o ekonomskom državljanstvu

Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori zatražila je od Vlade Crne Gore da što pre ukine šemu ekonomskog državljanstva.

U pismu lidera Delegacije EU Kristine Oane Pope upućenom ministru razvoja EU Jakovu Milatoviću u ponedeljak, navodi se da žale zbog odluke crnogorske vlade da produži program za još godinu dana.

Vlada je na elektronskoj sednici 30. decembra prošle godine odlučila da za godinu dana produži program ekonomskog državljanstva, odnosno izdavanja crnogorskih pasoša u zamjenu za ulaganje u neki od razvojnih projekata u oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede.

Popa u pismu podseća da je EU stalno savetovala Crnu Goru da razmotri suspenziju tog programa, a da je to naglašeno u godišnjem izveštaju Evropske komisije, uz preporuku da se program što pre zaustavi.

Evropska komisija je 2019. godine ocenila da se šeme putem kojih se dobija državljanstvo kvalifikuju kao bezbednosni rizik zbog moguće infiltracije organizovanog kriminala, pranja novca, utaje poreza i korupcije.

U izveštaju EK se navodi i da se ovakve šeme u zemljama koje nisu članice EU koje imaju bezvizni režim sa EU (kao što je Crna Gora) mogu koristiti za zaobilaženje procedure kraćeg boravka u EU putem viza.

- Rizici po javnu politiku i bezbednost EU i država članica značajno se povećavaju u odsustvu ranije efektivnih stambenih preduslova i mogu biti osnov za suspenziju ukidanja viza, kao što je nedavno predloženo za Vanuatu - navodi se u pismu.

Podseća se da je posebna briga za EU ​​i države članice što ovakve šeme postoje u zemljama koje su kandidati za članstvo ili potencijalni kandidati, jer bi korisnici ovih šema ubuduće mogli da budu građani EU, a Popa navodi primere postupaka protiv Kipra. i Malta koji su imali slične programe.

Na kraju pisma Popa ponavlja poziv Crnoj Gori da što pre obustavi program ekonomskog državljanstva i poziva na punu transparentnost kada su u pitanju stranci koji su već dobili državljanstvo po tom programu.

- Uzimamo u obzir odluku Vlade da se objave imena lica koja su kroz program stekla državljanstvo. Oglas bi trebalo da bude potpun i iscrpan kako bi se omogućio adekvatan nadzor - zaključuje Popa, dodajući da tom prilikom očekuje više informacija od Milatovića.

Najavili ukidanje, pa se predomislili

Vlada je u martu prošle godine najavila da neće produžiti trogodišnji program koji je isticao 31. decembra.

Odluka Vlade da produži program podrazumeva i strože uslove koji podrazumevaju da neće biti odobravanja novih projekata, dok će svi investitori u roku od mesec morati da dostave Vladi bankarsku garanciju u vrednosti od 50 odsto investicija.

Uz to, aplikanti će za državljanstvo, osim 100.000 evra koje su do sada morali da uplate u posebni Fond za razoj nerazvijenih opštine, od sada morati da izdvoje dodatno 100.000 evra i u Fond za inovacije.

U okviru turističkih projekata je oko 2.800 smeštajnih jedinica, koje ako se sve završe povećavaju hotelsku turističku ponudu za oko 13 odsto.

Ukupna vrednost svih projekata je oko 450 miliona evra i oni treba da dovedu do 2.200 novih radnih mesta. Protiv produžavanja programa su bili ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Sergej Sekulović i Đorđe Radulović.

Izvor je tada rekao da je nastavak programa po njima sporan jer se dovodi u pitanje vizna liberalizacija, a i prethodno je javno iznet stav da se program završava i sa tim je upoznata i Evropska komisija.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo iz avgusta prošle godine je pokazalo da je, iako najavljivan kao velika razvojna šansa, projekat ekonomskog državljanstva sveden na kupoprodaju stanova kojom se nudi da se u EU uđe na zadnja vrata, preko Crne Gore.