Najvažniji događaji u regionu u 2017. godini

Autor: Republika

Svet

01.01.2018

06:46

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Za nama je još jedna turbulentna godina na ovim prostorima i vreme je za svođenje računa. Republika je izdvojla nekoliko ključnih događaja koji su 2017. uzdrmali region i koji bi mogli da imaju uticaja na odnose između susednih država sa velikim reperkusijama i na Srbiju.

CRNA GORA PRISTUPILA NATO PAKTU

Ovo je verovatno najvađniji događaj za Crnu Goru od njene samostalnosti 2006. godine. Čak ni snažno protivljenje tradicionalnih saveznika Rusa nije pokolebalo Crnu Goru da pristupi severnoatlantskom savezu, smatrajući da je za male države od izuzetne vađnosti da budu pod štitom ovog pakta. Crna Gora je formalno postala 29. članica NATO.

Pristup malene Crne Gore NATO imaće velike reperkusije i na odnose zemalja u regionu ali i na ekonomiju same Crne Gore jer tržište nekretnina kojim su nekad vladali Rusi više neće biti isto.

AFERA AGROKOR

Vest da je najveća hrvatska kompanija, i jedna od najvećih u regionu, pred bankrotom uzdrmala je početkom godine ekonomiju Hrvatske ali i susednih zemalja i uticala na saveze krupnih političkih činilaca u samoj zemlji.

Ivica Todorić, jedan od najmoćnijih ljudi regiona nalazi se u bekstvu u Londonu. Agrokor je dobio vanrednu upravu i vladinog poverenika i ubrzo je počelo da se otkriva da su problemi u kompaniji, koja je godinama uživala političku podršku, veći nego što se činilo. Ivica Todorić je optužio vladu za otimanje kompanije i politički progon. T

užilaštvo je u oktobru pokrenulo istragu protiv njega i još 14 osoba medju kojima su i njegovi sinovi Ivan i Ante koj i se terete da su zajedno s ostalima ocu omogućili pribavljanje više od 1,14 milijardi kuna protivpravne dobiti. Posle raspisivanja poternice Todorić se početkom novembra predao policiji u Londonu, gde je saslušan i pušten da se brani sa slobode, uz kauciju od 100.000 funti. Novo ročište zakazano je za mart 2018.

DOŽIVOTNI ZATVOR ZA RATKA MLADIĆA

Haški tribunal je 22. novembra prvostepeno osudio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotni zatvor.

Nije dokazano da je akter tog zločinačkog udruženja bio i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević

Mladić (75) je proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

POSLEDNJI ČIN - PRALJAK

Bivši general snaga bosanskih Hrvata Slobodan Praljak počinio je 29. novembra samoubistvo u sudnici Haškog tribunala tako što je ispio otrov neposredno pošto ga je žalbeno veće Tribunala pravosnažno osudilo na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana u BiH, 1993-94. Istom presudom, potvrđene su višegodišnje zatvorske kazne još petorici lidera bosanskih Hrvata, predvodjenih Jadrankom Prlićem koji je pravosnažno osudjen za 25 godina zatvora.

Presudom je utvrdjeno da su oni bili akteri udruženog zločinačkog poduhvata nasilnog objedinjavanja hrvatskih teritorija, čiji je protagonista bio i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudjman.

"MAKEDONSKI SCENARIO"

Politička kriza u Makedoniji doživela je vrhunac 27. aprila upadom pristalica VMRO DPMNE u Sobranje pošto je parlamentarna većina izabrala poslanika albanske stranke DUI Talata Džaferija za predsednika. Tada su povređeni lideri SDSM Zoran Zaev, i nekoliko članova njegove stranke kao i lider Alijanse za Albance Zijadin Sela.

Nakon višemesečnog odbijanja predsednika države Đorđa Ivanova da dodeli mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu koji je okupio većinu u parlamentu Makedonija je, početkom juna dobila novu vladu koja je obećala da će zemlju vratiti na put ka EU i NATO i rešavati probleme sa zemljama u regionu uključujući i Grčku. Većina koju predvodi SDSM u oktobru je učvrstila vlast ubedljivom pobedom na lokalnim izborima, a zbog poraza VMRO DPMNE bivši premijer Nikola Gruevski podneo je ostavku na mesto predsednika stranke koju je vodio 15 godina.

SPOR HRVATSKE I SLOVENIJE OTVOREN I POSLE ARBITRAŽE

Kriza povodom Hrvatske i Slovenačke granice jš uvek traje uprkos presudi Arbitrađnog suda. Rok za njenu primenu ističe 29. decembra, ali dve zemlje još nisu postigle dogovor pa granični spor koji traje od raspada SFRJ i zbog kojeg je Slovenija svojevremeno blokirala prijem Hrvatske u EU ostaje otvoren.

Prema odluci arbitražnog suda tri četvrtine Piranskog zaliva, odnosno Savudrijske vale, pripada Sloveniji, i ona kroz hrvatske teritorijalne vode dobija pristup otvorenom moru. Hrvatska ne priznaje ovu odluku, a posebno joj je sporan deo o granici na moru. Ni posle sastanka premijera dve zemlje, Mire Cerara i Andreja Plenkovića, 19. decembra u Zagrebu nisu približeni stavovi, ali je dogovoreno da se i nakon isteka roka za primenu odluke suda izbegavaju incidenti.

Strahuje se od mogućih sukoba hrvatskih ribara i slovenačke policije koja je najavila da će posle 29. decembra početi kontrolu pomorske granice u Piranskom zalivu. Za sada se zna da su oni skupili u kontakt ali do incidenata još uvek nije došlo.

GOOD BYE HAG

U Hagu je 21. decembra svečano zatvoren Medjunarodni krivični tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji, osnovan 25. maja 1993. rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Tokom gotovo četvrt veka rada, Tribunal je optužio 161 osobu za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Makedoniji. Osudio je 90 osoba za krivična dela koja uključuju genocid i zločine protiv čovečnosti. Oslobodio je 19 optuženih, a postupak je prekinut protiv 37 osoba. Procese protiv 13 optuženih.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.