SUKOB KOJI JE OTKRIO SVE SLABOSTI ZAPADA! Velika analiza: Šta smo saznali za godinu dana rata u Ukrajini?!

Dok se na terenu vodio klasičan konvencionalni sukob, uz dominantnu upotrebu artiljerije, za to vreme se van terena vodi propagandni i informacioni rat.

Obe strane su se koristile dezinformacijama i poluinformacijama, podjednako koliko i granatama.

Svet se podelio na rusofilske i rusofobne države.

Zasnivajući svoje analize upravo na propagandi, mnogi analitičari su grešili. Ruska intervencija u Ukrajini je tako postala za mnoge i nepredvidiva. Pa od očekivanog blickriga došli smo do predviđanja o višegodišnjem krvavom sukobu, koji će promeniti svet zauvek.

Foto: Tanjug/AP

Da li je baš tako?

Izvesno je da će do kraja sukoba u Ukrajini doći, iako je neizvesno kada i kako. Sukob će se okončati kada jedna od umešanih strana bude gubila više nego što dobija, kada ulozi budu preveliki ili kada se za jednu od strana pojavi dovoljno primamljiva ponuda koja će popuštanje učiniti primamljivijim od daljeg trošenja ljudskih života. Stoga ne treba da nas iznenadi ukoliko se sukob, umesto dugog, krvavog rata, naprasno završi dogovorom koji nismo očekivali.

Ono što je još izvesno jeste da je ovaj sukob izmenio sliku sveta i to će nastaviti da čini. Sve slabosti zapadnih snaga, pre svega evropskih, i snage istočnih zemalja isplivale su na videlo zbog energetske i ekonomske situacije. Tako smo videli: političku nestabilnost Francuske, rusofobiju Švedske i Finske, tehnološki napredak Irana i jačanje turske meke moći kroz diplomatiju.

U Francuskoj bukte protesti, Švedska i Finska zatražile su članstvo u NATO, Turska je preuzela ulogu medijatora u trgovinskoj razmeni ukrajinskih proizvoda, dok su se iranski dronovi pokazali kao značajan deo ruskog naoružanja.

Foto: youtube.com/printscreen

Uspešnost u ratovanju zavisi, između ostalog, od strategije, taktike, naoružanja, prirodnih i socijalnih uslova u kojima se izvodi, logističkih kapaciteta, ali je ovaj sukob pokazao da je i dalje ljudski faktor i motivisanost za borbu jedan od najznačajnih elemenata uspeha. Zato svakako treba čestitati Ukrajincima na hrabrosti, koju su do sada pokazali.

Da li su ukrajinske žrtve vredele ili su poslužile kao zalog zapadnim partnerima, ostaje da vidimo. Svakako je bar do sada jasno da su od ovog sukoba SAD lepo profitirale, kao što će, na kraju, i Rusija. Međutim, do kraja sukoba u nadgornjavanju velikih sila ostaje da vidimo ulogu Kine.

Možda bismo mogli da se zapitamo i čiji će inženjeri i kompanije obnavljati ratom porušenu Ukrajinu?

Veliki profitiraju, mali stradaju...

JASMINA ANDRIĆ, UREDNIK ČASOPISA ODBRANA I BEZBEDNOST