PAZITE SE! Najezda ovih insekata u poznatom letovalištu, nema gde noga da se spusti od njih! SNAŽNO UGRIZAJU, A EVO KOJE SU POSLEDICE!

Stanovnici sela Žedno na ostrvu Čiovo suočavaju se sa neočekivanim problemom - najezdom zrikavaca. Na video-zapisu koji je objavljen, jedan od meštana je pokazao koliko je velika količina ovih insekata i sa čime se svakodnevno bori.

Niko Kasalo, asistent u laboratoriji za evolucijsku genetiku na Institutu Ruđer Bošković, koji istražuje skakavce i zrikavce u Hrvatskoj i svet objavio je rad o najezdama skakavaca i zrikavaca u Hrvatskoj od 1900-ih do 2023. godine, rekao je kako se treba ponašati u slučaju najezde ovih insekata. 

Kasalo je naglasio da čovek koji je objavio video ima problem sa zrikavcima, a ne skakavcima, i istakao važnost razlikovanja ove dve grupe insekata. On je objasnio da su najezde skakavaca znatno štetnije od najezda zrikavaca, navodeći primere poput najezde skakavaca 1946. godine u Istri koja je opustošila oko 600 hektara obradivih površina. Zrikavci, s druge strane, nisu prouzrokovali sličnu štetu.

- Ove dve grupe su na prvi pogled dosta slične, ali najlakše ih je razlikovati po tome što su zrikavci često puno veći od skakavaca, imaju jako duge antene i ženke imaju dugačku "bodlju" (tj. leglicu) na zadku - objasnio je.

Kazao je i da masovna pojava zrikavaca na Čiovu nije prva ove godine.

- Pre par dana sam dobio par dojava o većem broju jedinki iste ove vrste u Splitu, a prošle godine smo imali masovne pojave u Omišu, Splitu i Kaštelima. Imamo i jednu zabeleženu masovnu pojavu vrste D. albifrons u Sinju 1923. godine. Sigurno ih je bilo i više, ali ove stvari se retko beleže - kazao je.

Odrasle jedinke ove vrste žive tokom leta i jeseni, a u jesen polažu jaja koja prezimljuju. Mladi zrikavci se izležu tokom maja ili juna, što objašnjava prisustvo nedavno izleženih jedinki na ostrvu Čiovo. 

- U videu se vidi da većina jedinki nije odrasla, dakle radi se o nedavno izleženim životinjama. Ovo je potpuno normalna pojava u primorju, ali je brojnost jedinki primetno viša poslednje dve godine. O ekologiji ove vrste se ne zna puno, ali neka istraživanja ovog roda su pokazala da povišene temperature pogoduju njihovom razmnožavanju. To naravno nije cela priča, ali ova i prethodna godina su osetno toplije od nekoliko prethodnih i to je sigurno imalo uticaja - kaže on.

- Kroz mesec dana bi trebalo da ih bude manje, ali verovatno će ih svejedno biti svuda u primorju toekom celog leta. Nisu otrovni, štetni ili agresivni tako da nema opasnosti, ali ipak treba paziti kad ih dirate jer mogu dosta snažno da ugrizu. S obzirom na klimatske promene, možemo očekivati da će ovakve situacije biti češće nego ranije - rekao je stručnjak.

Bonus video