SIROMAŠNI ĆE JOŠ VIŠE GLADOVATI: Ovo su dramatične posledice svetskih razmera rata u Ukrajini

Desetine miliona ljudi u tim zemljama i pre sukoba u Ukrajini živelo je na ivici siromaštva. Strahuje se da bi zbog otežane isporuke i poskupljenja hrane, broj gladnih mogao drastično da se poveća. Ujedinjene nacije su nedavno upozorile da će zbog rata čak petina stanovništva gladovati.

Do rata se čak 95 odsto žitarica iz Ukrajine izvozilo u Aziju i Afriku, a mnoge zemlje su većinu svojih potreba podmirivale kupovinom od Rusije. Prekidi u lancu snabdevanja i poskupljenje hrane prete da izazovu veliku nestabilnost širom sveta.

Među najvećim uvoznicima pšenice iz Rusije i Ukrajine su: Somalija, Benin, Sudan, Liban, Tunis, Jemen, Turska, Bangladeš, Indonezija, Pakistan, Egipat. 

"Uvoz pšenice je oko 13 miliona tona na godišnjem nivou: od čega 70 odsto čini uvoz iz Rusije i Ukrajine. Vlada Egipta je najavila donošenje više mera, koje imaju za cilj povećanje proizvodnje pšenice i kukuruza u Egiptu. Paralelno sa tim Egipat proučava tržišta sa očekivanim viškovima kukuruza i pšenice kako bi odlučio o njihovom uvozu u skorijoj budućnosti", kaže Mohamed Elsagher, šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi Egipta u Srbiji.

Kako živi afričko stanovništvo 

Prema prošlogodišnjim podacima, čak 21 odsto afričkog stanovništva živi ispod granice siromaštva. Gladnih je sve više. 

Danijela Strižak, pomoćnica direktora u Sektoru za strateške analize i usluge internacionalizacije PKS, kaže da te zemlje imaju nizak društveni dohodak po glavi stanovnika, ali i sve manje zaliha.

"Procenjuje se da će kao posledica ovih dešavanja i prekida u lancu snabdevanja, kao i povećanja cena osnovnih roba nekih 20 odsto zemalja na teritoriji čitavog afričkog kontinenta biti dovedene do ruba egzistencije, a imajući u vidu da sada trenutno u zalihama imaju žita do početka leta", objašnjava Strižak. 

Rod u Ukrajini mogao bi da bude upola manji 

Trenutnom geopolitičkom krizom najpogođeniji su najsiromašniji. Mnoge zemlje su zabranile ili ograničile izvoz hrane.

U Ukrajini procenjuju da bi ovogodišnji rod mogao da bude upola manji. Pre rata, kroz luke u Odesi i Mikolajevu izvozila je pet miliona tona žitarica mesečno, a sada zbog blokada samo pola miliona tona. 

Nabil Gangi, zamenik regionalnog direktora FAO za Evropu i Centralnu Aziju, kaže da Uzbekistanu preti povratak više od milion radnika iz Rusije.

"Pad vrednosti rublje utiče na troškove života u državama u koje se oni vraćaju. Visina prihoda je veoma bitna za mnoga domaćinstva u centralnoj Aziji. Hrana je osnovno pravo svakog čoveka, tako da je njen nedostatak uvek problem. U poljoprivredi se tačno zna kada se sadi, prerađuje", naglašava Gangi.

Uticaj na zemlje bogate naftom 

Kriza u Ukrajini je na zemlje koje su bogate naftom, poput Angole, Gabona, Ekvatorijalne Gvineje imala dvostruki uticaj. 

Rast cena energenata im ide naruku, ali ih istovremeno pogađa poskupljenje hrane i poremećaji u lancima snabdevanja. 

Miloš Perišić, ambasador Srbije u Angoli kaže da je angolski budžet za ovu godinu prognoziran sa cenom nafte od 59 dolara po barelu.

"Već se u januaru dosta više novca slilo u budžet nego što je to bilo planirano, što će omogućiti angolskoj državi da napravi određene rezerve, da prevremeno otplati određene kredite. Već su formirali radnu grupu koja ima za cilj da pronađe alternativne izvore snabdevanja", objašnjava Perišić.

Situaciju u svetu dodatno komplikuje i rast broja izbeglih. Ujedinjene nacije očekuju da će im troškovi za hranu mesečno porasti na 71 milion dolara. Uz to, već su morali da smanje pomoć u hrani Jemenu, gde je ugroženo više od 16 miliona ljudi.

BONUS VIDEO