VEĆI DEO UKRAJINE BEZ STRUJE I VODE, LJUDI GINU, ZIMA SE PRIBLIŽAVA: Navršilo se 9 meseci od početka ruske invazije - Šta je potrebno da se sukob privede kraju?

Veći deo Ukrajine ostao je bez grejanja i struje nakon najrazornijih ruskih vazdušnih udara na njenu energetsku mrežu do sada, a stanovnici Kijeva su upozoreni da se pripreme za dalje napade i da treba da nabave vodu, hranu i toplu odeću, piše Rojters.

Moskva priznaje napad na osnovnu infrastrukturu, rekavši da ima za cilj da smanji sposobnost Ukrajine da se bori i podstakne je na pregovore.

Kijev kaže da su takvi napadi ratni zločin.

Foto: Printskrin/Tviter/@Gerashchenko_en

 

- Zajedno smo izdržali devet meseci rata punih razmera i Rusija nije našla način da nas slomi, i neće ga naći - rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u večernjem video obraćanju u četvrtak.

Zelenski je takođe optužio Rusiju za neprestano granatiranje Hersona, grada na jugu Ukrajine koji je napustila ranije ovog meseca.

Sedam osoba je poginulo, a 21 ranjeno u ruskom napadu u četvrtak, saopštile su lokalne vlasti.

Posmatrano iz svemira, Ukrajina je noću postala "mračna mrlja na zemaljskoj kugli", pokazali su NASA satelitski snimci.

Zelenski je rekao da dok se struja, grejanje, komunikacije i voda postepeno obnavljaju, problemi sa vodosnabdevanjem i dalje postoje u 15 regiona.

U prestonici Ukrajine Kijevu, gradu od tri miliona stanovnika, 60 odsto stanovnika ostalo je bez struje na temperaturama znatno ispod nule, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko.

Foto: Tanjug/AP

 

- Razumemo da bi se ovakvi raketni udari mogli ponoviti. Moramo da budemo spremni za bilo kakav razvoj događaja - dodao je on, saopštio je gradsko veće Kijeva.

Vlasti su postavile punktove, gde ljudi mogu da pune telefone, da se zagreju i dobiju tople napitke.

- Drugi dan smo bez struje i hrane. Više od 60 dece čeka hranu i ne možemo ništa da pripremimo ako se ne popravi struja - rekla je žena u jednom takvom centru u Kijevu.

U ruskom napadu u četvrtak ubijeno je 11 ljudi, a sve ukrajinske nuklearne elektrane prvi put u 40 godina su zatvorene.

U četvrtak se navršilo devet meseci otkako je Moskva pokrenula, kako je nazvala, "specijalnu vojnu operaciju" za zaštitu ljudi koji govore ruski. Ukrajina i Zapad kažu da je invazija ničim izazvan agresorski rat.

Od početka oktobra, Rusija je otprilike jednom nedeljno lansirala rakete u pokušaju da uništi ukrajinsku električnu mrežu.

Foto: Tanjug/AP

 

Zelenski je za Fajnenšel tajms rekao da su ovonedeljni napadi stvorili situaciju kakva nije viđena 80 ili 90 godina – "zemlju na evropskom kontinentu u kojoj nije bilo svetla".

Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli posetio je Ukrajinu i obećao je milione funti kao dalju podršku kako bi se obezbedila pomoć koja joj je potrebna tokom zime, saopštila je njegova kancelarija u petak.

Kleverli, koji bi trebalo da se sastane sa Zelenskim, osudio je Rusiju zbog njenih "brutalnih napada" na civile, bolnice i energetsku infrastrukturu.

Ukrajinski zvaničnici rekli su da je reaktor u jednoj nuklearnoj elektrani, Hmeljnicki, ponovo priključen na mrežu u četvrtak kasno.

Ogromna elektrana u Zaporožju na teritoriji koju drži Rusija ponovo je priključena ranije u četvrtak, saopštila je ukrajinska nuklearna kompanija Energoatom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Kijev kriv za što Ukrajinci pate jer je odbio da popusti zahtevima Moskve, koje on nije precizirao. Ukrajina kaže da će prestati da se bori tek kada sve ruske snage napuste.

Nuklearni zvaničnici kažu da prekidi u struji mogu poremetiti sisteme hlađenja i izazvati atomsku katastrofu.

Hiljade nestale

Više od 15.000 ljudi nestalo je tokom rata u Ukrajini, saopštio je zvaničnik kijevske kancelarije Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) sa sedištem u Hagu.

Programski direktor ICMP-a za Evropu Metju Holidej rekao je da je nejasno koliko je ljudi prisilnonapustilo zemlju, zadržano u pritvoru u Rusiji i koliko je onih koji su odvojeni od članova porodice, ili su umrli i sahranjeni u improvizovanim grobnicama.

U Kijevu, članovi Kijevskog nacionalnog akademskog pozorišta operete u suzama su se oprostili od 26-godišnjeg baletana Vadima Hlupjanca koji je poginuo u borbi sa ruskim trupama.

Foto: Tanjug/AP

 

Moskva je prešla na taktiku udara na infrastrukturu Ukrajine čak i kada je Kijev od septembra naneo poraze na bojnom polju ruskim snagama.

Prva ratna zima sada će testirati da li Ukrajina može da nastavi sa svojom kampanjom da povrati teritoriju ili da li ruski komandanti mogu da zaustave zamah Kijeva.

Zelenski je rekao da se u nekim oblastima ukrajinske trupe spremaju za napredovanje, ali nije naveo detalje. Pošto se povukla, Rusija ima daleko kraću liniju za odbranu da bi se držala zauzete zemlje, sa više od trećine fronta koji je sada blokiran rekom Dnjepar.

Rusija je vodila sopstvenu ofanzivu duž linije fronta zapadno od grada Donjecka, koju drže zastupnici Moskve od 2014. Ukrajina je rekla da su ruske snage ponovo pokušale da napreduju ka svojim glavnim ciljevima, Bahmutu i ​​Avdijevki, sa ograničenim uspehom.

Rojters nije mogao odmah da proveri podatke sa fronta.

Foto: Printscreen/Facebook/національна поліція

 

Nov način upotrebe starog oružja

Ukrajinska vojska i odbrambeni sektor koji je podržava takođe su pokazali ranije neočekivani talenat za upotrebu oružja starije generacije na druge načine od onih za koje je to oružje dizajnirano.

Tu spadaju uništenje velikog desantnog broda, ruskog LST klase aligator u luci u Berdjansku u martu od strane kombinacije OTR-21 (SS-21) Scarab/Tochka-U balističkih raketa, dizajniranih skoro pre 50 godina, i obaranje ruskog Ka-52 helikoptera uz pomoć ukrajinske DKB Luch Stugna-P ATGM, prenosi Telegraf.

I ukrajinsko oružje pokazalo je efikanosnost koja nije očekivana. Raketa Neptun odgovorna je za potonuće kruzera Moskva u aprilu.

Sposobnost Ukrajine da nastavi da bude fleksibilna sa svojim materijalom gotovo će sigurno biti pokretač načina na koji Kijev nastavlja da uzvrati Moskvi. Ali to ne može biti jedino rešenje.

Politički sukob koji dolazi

Snabdevanje Ukrajine modernijim hardverom je kritična misija za NATO u ovom trenutku, složili su se neki stručnjaci na događaju u Varšavi, ali postoji veći problem koji treba rešiti.

To je "koliko brzo NATO može da reaguje", rekao je ministar odbrane Estonije Hano Pevkur.

- Kada se NATO savet satane, za stolom su 32 nacije i svi ljudi za tim stolom moraju da brinu o izborima. Istovremeno, Putin ne mora da brine o izborima - rekao je Pevkur.

Zato NATO mora da radi ozbiljno na tome "koliko brzo možemo da donesemo odluke i koliko brzo možemo da pošaljemo više snaga ako za to bude potrebe".

Foto: Tanjug/AP

 

- Pored pomoći Ukrajini, alijansa mora da razmišlja o tome "kako pripremiti sve države na frontu NATO-a. Pred nama su neke strašne smrtonosne bitke i za to ćemo morati da nastavimo da se pripremamo - nastavio je on.

Hodžis je jedan od nekoliko vojnih i stručnjaka za spoljne odnose koji predviđaju da će jedna od posledica eventualnog poraza ruskih snaga biti raspadanje ruske federacije u brojne nove, manje političke entitete. Znaci tog raspada se već pojavljuju u delovima 21 teritorije sastavljene od etničkih manjinskih grupa (koje se često nazivaju autonomne republike) unutar moskovskog carstva.

Predstavnici nedavno formiranog pokreta za nezavisnost Baškortostana apelovali su na Radu, ukrajinski parlament, i zatražili da vlada predsednika Volodimira Zelenskog prizna njihovu republiku kao "okupiranu teritoriju". Paralelno sa tim, Rada je takođe sada započela proces zahteva za priznavanje nezavisnosti etničke enklave Tatarstan.

Foto: Printscreen/Facebook/Volodimir Zelenski

 

Slični pokreti za nezavisnost formiraju se u Dagestanu i Burjatiji.

Na kraju, budućnost sukoba može biti odlučena načinom na koji zemlje NATO-a rešavaju gore navedene praznine. Pomaganje da se učvrsti rešenost može se delimično svesti na rastuću listu ratnih zločina koji se otkrivaju dok ukrajinske snage ponovo zauzimaju delove zemlje okupirane nakon početne invazije.

Poznati ruski naučnik i istoričar, Stiven Kotkin, opisao je uzročno-posledičnu vezu koju ovo ima sa odlukama zapadnih lidera.

- Svaki put kada Rusija eskalira svoje napade, to stvara viši nivo morala u Ukrajini. Ovo stvara dinamiku u kojoj se ukrajinska hrabrost i domišljatost plus ruska zverstva onda izjednačavaju sa većim zapadnim jedinstvom i odlučnošću - rekao je on.

Kao i sa skoro svim akcijama koje je Putin preduzeo pre i od početka rata, rezultati su potpuno suprotni od onoga na šta se kladio.

- Ukrajina će gurnuti Ruse nazad na liniju od 23. februara do kraja ove godine, a sa Krima do sledeće godine. Ovo će biti prednji kraj procesa koji vodi do kolapsa Ruske Federacije kakvu poznajemo. Stoga, mi u alijansi moramo biti spremni za veoma nasilnu situaciju sa druge strane granice NATO-a - zaključio je Hodžis.