BUMERANG OBOJENIH REVOLUCIJA: Analiza protesta u Americi koju morate pročitati
Brazilski novinar i jedan od uticajnijih geopolitičkih stručnjaka koji ne pripadaju takozvanom "mejnstrimu" napisao je zanimljivu kolumnu u kojoj se bavio protestima i demonstracijama koji su u SAD buknuli nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Kolumnu prenosimo u celosti.
Revolucija neće biti emitovana na televiziji jer ovo nije revolucija. Makar ne još uvek. Paljenje i pljačkanje Targeta ili Mejsija (američki lanci tržnih centara, prim. prev.) je mala diverzija. Niko ne cilja Pentagon, pa čak ni radnje u Pentagon molu. Niti FBI. Ili njujorške Federalne rezerve. Kao ni Trezor, ili CIA-u u Lengliju. A ni kuće na Volstritu. Pravi pljačkaši - vladajuća klasa - udobno prate šou na svojim ogromnim 4k Bravija televizorima, pijuckajući viski.
Ovo je mnogo više klasni nego rasni rat, pa mu kao takvom i treba pristupiti. Međutim od starta je izmanipulisan da se razvija po klasičnoj matrici obojenih revolucija.
Američki korporativni mediji odustali su od dramatičnog izveštavanja o planetarnom karantinu kako bi isto tako dramatično izveštavali o novoj američkoj „revoluciji". Društveno distanciranje nije baš zgodno za revolucionarni duh. Nema sumnje da su SAD trenutno upetljane u komplikovani građanski rat, ozbiljan koliko i dešavanja nakon ubistva doktora Martina Lutera Kinga u Memfisu aprila 1968. godine.
Međutim, ogromna kognitivna disonanca postaja ne norma duž celog spektra „strategije tenzije".
Moćne frakcije ne prezaju ni od čega kako bi kontrolisale narativ. Niko nije u stanju da u potpunosti identifikuje sve zakulisne komplikacije i nedoslednosti.
Prepliću se ekstremne agende: pokušaj obojene revolucije/smene režima (karma je kučka) dolazi u interakciju sa „Bugalo bojsima" (engl. „Boogaloo Bois" - naziv za pokret labavo povezanih ultra-desno orijentisanih Amerikanaca koji čekaju drugi američki građanski rat, koji nazivaju „bugalo", prim. prev.) - koje bismo mogli da okarakterišemo kao taktičke saveznike pokreta „Crni životi su važni", dok „akceleracionisti" (engl. „accelerationism" - ideja da bi kapitalizam trebalo ubrzati kako bi se generisala radikalna društvena promena, odnosno njegov kolaps, prim. prev.) iz redova zastupnika belačke suprematije pokušavaju da izazovu rasni rat. Da citiram „Temptations" (crnački bend iz Detroita, osnovan 1960, prim. prev.): to je lopta konfuzije.
Antifa je kriminalizovana, ali Bugalo bojsima se gleda kroz prste (ovde možete videti kako glavni ideolog Antifa pokreta brani svoje ideje). Još jedan tribalni rat, još jedna - sada domaća - obojena revolucija pod maksimom „zavadi pa vladaj", huškanjem antifašista iz Antifa pokreta protiv fašističkih belih suprematista. Za to vreme, politička infrastruktura neophodna za uvođenje vanrednog stanja evoluirala je kao dvopartijski projekat.
Nalazimo se usred poslovične, totalne „ratne magle" (anglo-američki vojni termin koji označava nesigurnost u situacionoj svesti komandanta, prim. prev.). Oni koji se zalažu da američka vojska smrvi „pobunjenike" na ulicama istovremeno se zalažu za brzu likvidaciju američke imperije (misli se na Trampovu izolacionističi raspoloženu dominantno belačku biračku bazu; prim. prev.).
Pri tolikoj buci i besu koji pokazuju zbunjenost i paralizu, moguće je da stižemo do vrhunskog momenta istorijske ironije, u kojoj američku nacionalnu (ne)bezbednost pogađa bumerang ne samo jednog od ključnih artefakata iz laboratorije duboke države - obojena revolucija - nego i kombinovani elementi povratnog udara sledeće trojke: operacije „Feniks", operacije „Džakarta" i operacije „Gladio". Ali mete ovoga puta neće biti milioni ljudi sa globalnog Juga. Mete će biti američki građani.
IMPERIJA SE VRAĆA KUĆI
Podosta progresivaca smatra ovo spontanim masovnim ustankom protiv policijske represije i opresije sistema - a to neminovno vodi ka revoluciji, poput one februarske iz 1917. godine u Rusiji, koja se odigrala usled nestašice hleba u Petrovgradu. Prema tome, protesti protiv endemične policijske brutalnosti mogli bi da se pokažu kao uvod u remiks „Levitirajmo Pentagon" - pri čemu postoji mogućnost da situacija ubrzo eskalira sve do obračuna sa američkom vojskom na ulicama.
Ali imamo problem. Ova pobuna, do sada čisto emotivne prirode, još uvek nije iznedrila političku strukturu, niti kredibilnog lidera koji bi artikulisao čitavu lepezu složenih ogorčenja. Kako stvari stoje, ovo je jedna tek začeta, nedefinisana pobuna, obeležena siromaštvom i perpetualnom zaduženošću. Dodatno komplikujući stvari, Amerikanci se sada suočavaju sa onime što liči na život u Vijetnamu, El Salvadoru, plemenskim oblastima Pakistana ili Sadr-sitiju u Bagdadu.
Irak je stigao u Vašington na velika vrata, sa sve „crnim jastrebovima" (misli se na helikoptere; prim. prev.) Pentagona koji u niskom letu demonstriraju silu okupljenim demonstrantima, što je inače mnogo puta korišćena tehnika rasterivanja ljudi u protivpobunjeničkim operacijama širom globalnog Juga. A onda je nastupio jedan „Elvis momenat": general Mark Majli, predsedavajući združenog štaba američke vojske, bio je u patroli kroz ulice Vašingtona. Rejtionov lobista koji je sada na čelu Pentagona - Mark Esper, nazvao je to „dominacija bojištem".
Pa, nakon što su dobili batine u Avganistanu i Iraku, a indirektno i u Siriji, „dominacija punog spektra" mora negde da dominira. Što da ne kod kuće? Pripadnici 82. vazdušno-desantne divizije, 10. planinske divizije i prve pešadijske divizije - koji su gubili ratove u Vijetnamu, Avganistanu, Iraku i, dabome, Somaliji - sada su razmešteni u vazduhoplovnoj bazi Endrjuz kod Vašingtona.
Super-jastreb Tom Koton čak je na tviteru pozvao 82. vazdušno-desantnu diviziju da učini „šta god je potrebno kako bi red bio obnovljen. Bez milosti prema pobunjenicima, anarhistima, vandalima i pljačkašima". Ovo su svakako lakši protivnici od ruske, kineske i iranske vojske.
Majlijev nastup me podseća na šetnju Džona Mekejna kroz Bagdad 2007. godine, u mačo-men stilu, bez šlema, kako bi pokazao da je navodno sve ok. Naravno, leđa mu je čuvala armija ljudi naoružana do zuba. A što se tiče rasizma, nije naodmet podsetiti se da su i beli i crni predsednik naređivali napade dronovima na svadbe po plemenskim oblastima Pakistana.
Esper je rekao: okupaciona vojska bi uskoro mogla da „dominira bojištem" u prestonici, a možda i drugde. Šta je sledeće? Koalicijska privremena uprava (aluzija na privremeno vladajuće telo koje su okupacione američke snage uspostavile u Iraku nakon rušenja režima Sadama Huseina 2003. godine, prim. prev.)?
U poređenju sa sličnim operacijama širom globalnog Juga, ovo ne samo da će sprečiti smenu režima, nego će takođe proizvesti i željeni efekat vladajuće oligarhije: neofašističko zavrtanje slavine. Što još jednom dokazuje da ukoliko nemate Martina Lutera Kinga ili Malkolm Eksa da se bore protiv vlasti, vlast će vas smrviti ma šta radili.
„PATRIOT AKT" NA STEROIDIMA
Pokojni politikolog Šeldon Volin pogodio je pravo u centar mete u knjizi objavljenoj 2008. godine: poenta je u preokrenutom totalitarizmu. Volin je pokazao kako će „grublje forme kontrole - od militarizovane policije do opšteg nadzora - u kojima policija istovremeno ima ulogu sudije, porote i dželata, a koje su postale realnost za najnižu klasu, postati realnost za sve nas ukoliko počnemo da se opiremo kontinuiranom usmeravanju moći i bogatstva nagore".
„Tolerišu nas kao građane samo dok učestvujemo u iluziji participativne demokratije. Onog momenta kad se pobunimo i odbijemo da učestvujemo u iluziji, lice preokrenutog totalitarizma dobiće izgled lica pređašnjih sistema totalitarizma", napisao je.
Sinkler Luis nikada nije rekao reči: „Kada fašizam dođe u Ameriku, biće umotan u zastavu i mahaće krstom", kao što mu se pripisuje. U stvari je u knjizi To se ovde ne može dogoditi iz 1935. godine napisao da će američki fašisti biti oni „koji su se odrekli reči 'fašizam' i propovedaju robovanje kapitalizmu u stilu konstitucionalne i tradicionalne, nativne američke slobode". Tako da kada se američki fašizam dogodi, ponašaće se i govoriti američki.
Džordž Flojd je bio varnica. U frojdijanskom obrtu, povratak potlačenih dogodio se eksplozivno, izlažući na svetlost dana brojne rane: kako je američka politička ekonomija uništila radničku klasu, užasno podbacila povodom virusa COVID-19, propustila da pruži pristupačno zdravstvo, donela profit plutokratiji i kako prosperira zahvaljujući rasno definisanom tržištu rada, militarizovanoj policiji, multibilionskim imperijalističkim ratovima i nizom finansijskih spasavanja („bejlautova") kompanija koje su „prevelike da bi propale" (američki bankarski termin koji označava finansijske aktere čiji se bankrot ne sme dozovliti kako ne bi došlo do sistemske krize).
Iako ne uspevaju da povežu celu sliku, milioni Amerikanaca instintktivno vide kako se, još od reganizma, sve vrti oko plutokratske oligarhije koja oružje belačke suprematije koristi za ostvarenje ciljeva političke moći, dok joj stabilni i masivni transfer bogatstva sa dna ka vrhu predstavlja dodatni bonus. Malo pre prvih, mirnih protesta u Mineapolisu, izneo sam stav da su realpolitičke perspektive u postkarantinu tmurne, i da idu naruku kako obnovljenom neoliberalizmu - što se već dešava - tako i hibridnom neofašizmu.
Trampovo sada već ikonično fotografisanje sa Biblijom ispred crkve Svetog Jovana - uključujući i prikaz rasterivanja građana suzavcem - dovelo je stvari na potpuno nov nivo. Tramp je želeo da pošalje pažljivo režiran signal svojoj evangelističkoj bazi. Misija ispunjena.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)