TOTALNO ZAKLJUČAVANJE NAM NIJE DONELO NIŠTA U BORBI PROTIV KORONE! Čuveni profesor otkrio najveće greške od početka pandemije

Foto: Tanjug/AP

Mnoge zemlje nedeljama su bile potpuno zaključane kako bi pobedile pandemiju 

Pandemija koronavirusa koja je početkom prošle godine paralisala svet i mnoge dovela do zaključka da će potpunim zaključavanjem čitavih gradova, pa i država, kao i držanje stanovnika daleko jednih od drugih, pomoći u zaustavljanju širenja opake zaraze, međutim, to se nije dogodilo.

"Zaključavanje nam se nikako nije isplatilo", zaključak je uglednog američkog časopisa "Volstrit džornal", koji je ukazao na neke od najvećih grešaka u dosadašnjoj borbi protiv pandemije. 

Više od godinu dana nakon početka pandemije, vakcinacija je u toku u Evropi i SAD, a stroga ograničenja ipak i dalje postoje sa obe strane Atlantika. Nemačka, Irska, Britanija još su zaključane, dok Francuska već dva meseca ima policijski čas nakon 18 sati, za koji vlada te zemlje  kaže da će potrajati još najmanje četiri nedelje. U mnogim američkim saveznim državama retko gde se održava redovna nastava u školama.

- U ovo doba prošle godine nismo ni slutili kako će teško biti kontrolisati virus. S obzirom na to kako se brzo širio, ljudi su opravdano pretpostavili da će većina stanovništva biti zaražena za nekoliko nedelja, osim ako nekako ne usporimo transmisiju. Projekcija tima Imperial College Covid-19 Response u Londonu predviđala je da će u roku od nekoliko meseci umreti dva miliona Amerikanaca. Zaključavanje bi prekinulo transmisiju virusa, a iako ne bi moglo da spreči sve infekcije, ipak bi sprečilo da bolnice budu preplavljene. To bi poravnalo krivu - podsetio je na prošlogodišnja uverenja Filip Lemuan, doktor filozofije na Univerzitetu Kornel. 

Prema njegovim rečima, otad smo naučili da se virus nikad ne širi eksponencijalno veoma dugo, čak i bez striktnih ograničenja.

- Epidemija se uvek povuče pre nego što se postigne kolektivni imunitet, a razlog za to je što se ljudi uplaše i počnu da menjaju svoje ponašanje kada broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva poraste. To, pak, smanjuje prenos virusa, ali i usporava dolazak do kolektivnog imuniteta - napominje Lemuan koji je analizirao podatke iz 100 regiona i zemalja.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

- Nigde nije bilo eksponencijalnog rasta pandemije sve do dosezanja kolektivnog imuniteta, bez obzira na to da li je vlada uvela zaključavanje ili druge stroge mere. Ljudi su se s vremenom ponovo ponašali opuštenije. Kad se to dogodi, virus počinje opet da se širi. Zbog toga svuda vidimo "obrnutu U-krivu" broja zaraženih i smrtnih slučajeva - objasnio je on i istakao da je Švedska prva naučila tu lekciju.

- U početku je Švedska smatrana katastrofom kod mnogih zagovornika totalnog zaključavanja, da bi na kraju završila sa stopom smrtnosti koja se ne razlikuje od ostatke Evropske unije. U SAD su svojevremeno takvu politiku savezne države Džordžije smatrali eksperimentom žrtvovanja ljudi. Ali baš kao i u slučaju Švedske, Džordžija danas ima stopu smrtnosti koja je jednaka ostatku Amerike - zaključio je Lemuan. 

Kako je još objasnio, to ne znači da ograničenja nisu efikana. Da je Švedska uvela strože mere, verovatno bi epidemija počela ranije da se povlači i incidencija bi padala nešto brže. Ali mere možda nisu toliko važne koliko su ljudi pretpostavljali. Zaključavanje može da uništi privredu, ali čini se da ima minimalno dejstvo na širenje kovida 19.

Foto: e-stock/S. NEDELJA

- Nakon godinu dana analiziranja i prikupljanja podataka, sve je manje argumenata koji podržavaju potpuno zaključavanje. Niko ne poriče da je loše imati prepune bolnice, ali isto važi i za lišavanje ljudi normalnog života. Posebno to važi za decu koja ne mogu da idu u školu ili da se druže. Budući da nisu svi vakcinisani, mnogi ne bi mogli normalno da žive čak i bez ograničenja. Ali propisi vlada mogu da pogoršaju situaciju oduzimanjem slobode ljudima da se druže i zarađuju za život - upozorio je profesor i istakao da zaključavanje zbog virusa korona na Zapadu predstavlja najopsežniji napad na individualnu slobodu nakon Drugog svetskog rata.