RAT DUG VIŠE OD 100 GODINA! Evo odakle je potekla mržnja Izraelaca i Palestinaca zbog koje se proliva krv, i zašto je u sve prste umešala BRITANIJA!

Foto: Tanjug/AP

Konflikt između Izraela i Palestine uvek je ostavljao pustoš i mnogo žrtava

Zastrašujuće krvoproliće na Bliskom istoku, eskaliralo između Izraela i palestinskog Hamasa pre sedam dana, rezultat je sukoba koji na relaciji te dve zaraćene strane seže čak 100 godina u prošlost i koji je počeo porazom Otomanske imperije u Prvom svetskom ratu kada se u ionako komplikovano nacionalno, religijsko i teritorijalno pitanje na tom prostoru umešalo Ujedinjeno Kraljevstvo. 

Naime, Britanija je nakon Prvog svetskog rata preuzela kontrolu nad teritorijom na Bliskom istoku koja se nalazila u posedu Osmalnija i zvala se Palestina. Nju su većinom nastanjivali Arapi, dok je jevrejsko stanovništvo bilo u manjini. 

Međutim, do žestokih tenzija na relaciji dva naroda došlo je nedugo po ulasku Britanaca na tu teritoriju, koji su od međunarodne zajednice dobili mandat da na Bliskom istoku "ustanove" "nacionalni dom" za jevrejski živalj. Za Jevreje je to bila njihova pradomovina, međutim, i Palestinci su tu oblast smatrali svojom i protivili su se davanju većih prava bilo kome drugom.  

Situacija se značajno menjala u godinama koje su dolazile, budući da se broj izraelskog stanovništva na Bliskom istoku stalno uvećevao, što je posebno bilo primetno nakon Drugog svetskog rata i Holokausta jer je ogroman broj njih došao iz svih krajeva sveta.

Istovremeno sa tim trendom, rasla je i netrpeljivost oba naroda protiv britanske vladavine. Problem je ubrzo je trebalo da bude rešen odlukom donesenom u Ujedinjenim nacijama (UN), kada je u tom telu 1947. usvojen predlog da Palestina bude podeljena na dve zemlje - arapsku i jevrejsku, ali tako da Jerusalim postane međunarodni grad. Za Arape je, međutim, takav plan bio nedopustiv od tog dana, pa sve do danas, dok su ga Jevreji oberučke prihvatili. 

Iz nemogućnosti da reše konflikt koji je i tada pretio da postane pravo krvoproliće, Britanci su se 1948. povukli sa tog prostora, što su jevrejske vođe iskoristile i proglasile stvaranje države Izrael. Besni Palestinci tome su se usprotivili zbog čega je sukob ubrzo prerastao u pravi rat, pogotovo kada su na tlo zarađenih strana i ostale arapske zemlje iz okruženja poslale svoje trupe da pomognu Palestincima. 

To se, međutim, pokazalo potpuno bezuspešnim, budući da je Izrael pokazao nadmoć na svim frontovima, pa je na stotine hiljada Palestinaca bilo primorano da napusti svoje domove. Taj tragičan događaj iz svoje istorije oni nazivaju Al Nakba ili katastrofa, dok je, s druge strane, Izrael nastavio da proširuje svoju teritoriju, da bi već naredne godine, 1949, kontrolisao veći deo nje. 

S obzirom na to da su se u konflikt uključile i druge arapske zemlje, Jordan, inače najveći saveznik Palestinaca, okupirao je zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala, dok je Egipat preuzeo Gazu. Jerusalim je ostao podeljen između izraleskih snaga na Zapadu i jordanskih na istoku. Nijedna strana uključena u sukob kroz istoriju nikad nije želela da prihvati takvo stanje, pa je s vremena na vreme dolazilo do eskalacije sukoba i nasilja, praćenih prolivanjem krvi, najčešće nedužnih civila. 

Ubrzo je, 1967, došlo do novog rata u kom je Izrael izvojevao još jednu pobedu i uspeo da okupira istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo. Izbeglo palestinsko stanovništvo je nakon tog sukoba uspelo da nađe utočište u delovima Gaze ili u okolnim zemljama poput Jordana, Sirije i Libana. Izrael nikad nije dozvolio njihov povratak, tvrdeći da će oni prenaseliti novu jevrejsku državu i tako ugroziti njen opstanak. 

Foto: Tanjug/AP

Jerusalim je već decenijama podeljen na istočni i zapadni deo 

Težnja Izraela jeste da dokaže svetu kako je Jerusalim njegova prestonica, međutim, na putu mu stoje Palestinci koji istočni deo tog grada žele za sebe kao centar buduće države Palestine. Zasad su Sjedinjene Američke Države jedina zemlja na svetu koja je po tom pitanju stala na stranu Izraelaca. 

I pore toga što nemaju punu međunarodnu podršku, Izraelci su tokom na teritorijama koje su ostale sa većinskim palestinskim stanovništvom počeli da grade naseobine i u njih naseljavali svoje stanovništvo, što Palestinci smatraju nelegalnim i zbog čega je tokom nekoliko poslednjih decenija dolazilo do ozbiljnih sukoba zaraćenih strane. 

Foto: Tanjug/AP

Sledbenici Hamasa danima protestvuju zbog izraelskih udara 

Gazom, inače, vlada militantna grupa Hamas, koja predstavlja svojevrsnu palestinsku vladu, ali koju Izrael smatra terorističkom. Dok Palestinci s jedne strane tvrde da im Izrael ugrožava egzistenciju, zvanični Tel Aviv optužuje Hamas da sprema stalne napade na Izraelce. Situacija je eskalirala sredinom aprila, početkom svetog muslimanskog meseca Ramazana, kada je počelo i prisilno iseljavanje Palestinaca iz istočnog Jerusalima. Oni su se najpre sukobili sa izraelskom policijom, a zatim se u okršaje umešala i vojska, kao i Hamas. 

Između zaraćenih strana, postoje još tri problema: Prvo, pitanje palestinskih izbeglica i njihov eventualni povratak; Drugo, da li jevrejske porodice sa okupirane Zapadne obale treba da ostanu ili da se isele; Treće, da li Jerusalim treba da bude podeljen; Četvrto, da li palestinska država uopšte treba da bude formirana odmah pored Izraela.     

Foto: Tanjug/AP

Donald Tramp je i američku ambasadu prebacio u Jerusalim, zbog čega ga slave u Izraelu  

Mirovni pregovori održavani su gotovo stalno u poslednjih 25 godina, ali konflikt dosad nije rešen. Najprecizniji plan za okončanje konflikta je tokom mandata sastavio američki predsednik Donald Tramp, koji je dokument nazvao "dogovorom veka", ali on nikad nije stupio na snagu jer su ga Palestinci odbili kao jednostran.