SVET U NEVERICI, AMERIČKI PREDSEDNIK NA KOLENIMA: Pokušao je da zauzda Putina, ali 2021. je bila godina ruskog lidera, EVO GDE JE SVE BAJDEN POGREŠIO!

Odnose Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država od kraja Drugog svetskog rata pratili su usponi i padovi na svim nivoima i mnogi se slažu u oceni da su bili više nestabilni i protkani provokacijama, pa i ozbiljnim pretnjama, nego što su se zasnivali na saradnji i bezbednosti, i upravo je tako i danas, skoro osam decenija nakon što su dve sile zajedničkim snagama porazile zlo nacizma.  

Trovanje Navaljnog kao izgovor za udar 

I dok je za vreme mandata Donalda Trampa na čelu Amerike izgledalo kao da stvari idu nabolje, ulaskom aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena u Belu kuću u januaru 2020, mir u svetu je ponovo stavljen pod znak pitanja.

Nakon trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Bajden je, u martu 2021, uveo sankcije šefu ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandru Bortnikovu optuživši ga za “upotrebu hemijskog oružja za ućutkavanje političkog protivnika”. Pored njega, sankcionisano je još šest visokih ruskih zvaničnika, da bi, nedugo potom, u TV intervjuu američki predsednik otvoreno svog ruskog kolegu nazvao ubicom. 

Odmah je postalo jasno da novi šef SAD ne preza ni od toga da iznosi izuzetno teške optužbe bez bilo kakvih dokaza, pa je postao prvi američki predsednik u istoriji koji je, može se slobodno reći, nediplomatski udario na čelnika druge zemlje. S druge strane, ruski lider dostojanstveno nije odgovorio na brutalne uvrede, već je sačekao da svoju "bitku" dobije na drugom polju.              

Foto: Tanjug/AP

Sledećeg meseca Amerika je uvela nove sankcije Rusiji, optuživši tu zemlju za sajber- napade, mešanje u američke izbore 2020. i pritisak na Ukrajinu. Kako je tada navedeno, sankcije koje je potpisao Bajden, za cilj imaju smanjivanje "štetnih aktivnosti Rusije u inostranstvu".

Međutim, tu se američka ofanziva nije završila, već je nastavljena s proterivanjem ruskih diplomata, a što je, kako je tada ocenio portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, vrhunac neprijateljstva. Potpuno očekivano, Ruska Federacija je odmah reagovala istom merom - proterala je deset američkih diplomata i na crnu listu stavila osam najviših zvaničnika Vašingtona. Tom prilikom ulazak u državu je bio zabranjen i direktoru FBI i američkom državnom tužiocu.

Bajdenov pokušaj da "smiri" Putina 

Na inicijativu Vašingtona je, krajem maja, dogovoren sastanak dvojice lidera, koji je s nestrpljenjem iščekivao čitav svet. Cilj susreta je, kako je tada rečeno, bilo smanjivanje tenzija na relaciji dve sile, pa je u skladu sa tim sa prvi susret na najvišem nivou dvojice moćnika izabrana neutralna Švajcarska, to jest grad Ženeva.  

Foto: Tanjug/AP

Američki mediji su na sav glas objavljivali kako je Bajden na razgovor otišao sa namerom da “ukroti” Putina i prisili ga da preuzme krivicu za sve ono za šta su SAD mesecima unazad optuživale Rusiju, međutim, dogodilo se upravo suprotno. 

Od samog početka je bilo jasno da ruski lider nema nameru da “podvija rep” budući da je na sastanak došao praznih ruku, dok je 2018. tadašnjem predsedniku SAD Donaldu Trampu poklonio loptu i pokazao da je i te kako spreman za prijateljski odnos sa njim.

Razgovori na jezeru Vila La Granž trajali su tri sata, manje nego što su Bajdenovi savetnici izjavili da očekuju. Američki predsednik je tvrdio da su bili “intenzivni i detaljni” i da “ne treba trošiti više vreme na razgovore", dok je Putin izostavio da susret okarakteriše kao prijateljski, već kao “pragmatičan dijalog o interesima njihovih zemalja”. Bajdena je, ipak, nazvao “iskusnim partnerom koji govori istim jezikom kao i on”.

Foto: Tanjug/AP

Šta je američki predsednik hteo, a šta dobio?

Uprkos tome što je predsednik SAD nakon samita izjavio da je “uradio ono zbog čega je došao”, američki mediji su besno zaključili da on nije uspeo da dobije priznanje od Putina ni za jedno delo za koje ga je Amerika teretila.

- Ruski predsednik je pokazao veoma malo interesovanja za kompromis, odbacio je zabrinutost Vašingtona za trovanja Navaljnog, kao i za pojačano prisustva ruskih trupa nedaleko od istočne granice Ukrajine. Takođe, nije dao značaja američkim sugestijama da su ruski hakeri odgovorni za niz sajber-napada u SAD, samo poručivši hladno da je i njegova zemlja bila na meti brojnih udara takve vrste, koji su dolazili iz Amerike - podsetili su mediji. 

Jedini uspeh susreta, složili su se analitičari, jeste to što su lideri uspeli da dogovore vraćanje proteranih diplomata u Moskvu i u Vašington.

- Postigli smo i napredak u zajedničkim ciljevima, čak i u periodima napetosti - naveli su oni u zajedničkoj izjavi. 

Foto: Tanjug/AP

Sa Rusijom više ne može kao 1999. 

Kako su analitičari govorili za CNN, činjenica da je Vašington zahtevao samit potvrđuje da je ruski lider “istog stasa” kao i predsednik Sjedinjenih Američkih Država, te da sa Rusijom više ne može da se razgovara kao sa zemljom kakva je ona bila po raspadu SSSR i još nekoliko godina kasnije, sve do 1999.

- To je upravo ono što Kremlj želi. Da se razgovari sa SAD vode na jednakom nivou i na način na koji druga strana ne zahteva promenu stava kao uslov dijaloga - kazao je tom prilikom Oleg Ignjatov, viši analitičar Krizne grupe za Rusiju sa sedištem u Moskvi.

Kako je istakao, nema sumnje da će Putin nastaviti da testira Bajdena ako dijalog zastane ili počne da se razvija u pravcu koji je nepovoljan za Rusiju.

- Ovo još nije početak normalizacije odnosa, već pauza u njihovom daljem pogoršanju - ocenio je tada analitičar, dok su zapadni mediji priznali da je samit u Ženevi dao Putinu priliku da dobije sve što želi, kao i da mu je za diplomatsku pobedu bilo potrebno samo da se pojavi u Švajcarskoj.

Foto: Printscreen

Pretio, pa se posle dva dana povukao 

Budući da je Putin otkazao prisustvo na samitu G20 u Rimu u oktobru ove godine, sledeći sastanak dvojice lidera održan je početkom decembra i to u vidu video-poziva. Razgovor je trajao dva sata, a glavna tema bila je situacija u Ukrajini.

Na početku razgovora, Putin i Bajden su se međusobno pozdravili, a američki predsednik je izrazio nadu da će uskoro doći do ličnog sastanka. Razgovor je nakon toga bio zatvoren za javnost.

Kako je bilo saopšteno iz Bele kuće, američki predsednik je iskazao duboku zabrinutost zbog akcija Rusije nedaleko od granica sa Ukrajinom i otvoreno zapretio jakim udarom na Moskvu ukoliko dođe do eventualnog upada ruskih trupa na teritoriju bivše republike SSSR. Putin je i tog puta ostao hladne glave i poručio američkom kolegi da su sve optužbe Zapada puka izmišljotina kako bi se njegova zemlja diskreditovala, istovremeno istakavši da Moskva na svojoj teritoriji ima pravo da raspoređuje vojsku gde i kada to poželi.  

- Pogrešno je odgovornost svaljivati na Rusiju - rekao je kratko ruski lider. 

Iako su se nakon tog sastanka zapadni moćnici utrkivali koji će pre, tragom Bajdenove izjave o udaru na Rusiju, uputiti pretnje Putinu o potencijalnom vojnom odgovoru na ruske akcije, samo dva dana nakon razgovora, šef SAD se oglasio tim povodom. 

- Amerika nikad neće vojno udariti na Rusku Fedarciju - rekao je odlučno Bajden i time pokazao da Sjedinene Države zapravo ne poseduju "alate" kojima bi mogle da na bilo koji ozbiljniji način spreče rusku vojsku da eventualno upadne u Ukrajinu. 

Pad Amerike, CNN priznao: Saterani smo u ćošak   

Vrhunac američkog diplomatskog pada u odnosima s Ruskom Federacijom dogodio se tokom poslednjeg meseca u godini kada je i CNN u opsežnoj analizi priznao da je ruski predsednik saterao Zapad u ćošak, budući da nijedna potencijalna ruska akcija ne može da bude zaustavljena na adekvatan način, a da ne dođe do Trećeg svetskog rata.   

Osim toga, Putin je sastavio spisak zahteva za Sjedinjene Američke Države i NATO, tražeći susret na visokom nivou na kom bi se razmatralo ispunjavanje želja Ruske Federacije da joj budu garantovana bezbednosna prava. Među zahtevima je i taj da NATO prestane da se širi na istok, ali i da Ukrajina nikad ne postane članica tog saveza. Zahteva se i ograničavanje vojnih manevara zapadnih sila nedaleko od ruskih granica, kao i brojna druga ograničenja u naoružavanju.

Iako se isprva činilo da Amerika nikad neće pristati na ruska uslovljavanja, u poslednjoj nedelji 2021. stigla je vest da će već 10. januara biti organizovan susret američkih i ruskih zvaničnika na najvišem nivou. 

- Ovo znači samo jedno, Putin dobija sve što želi - ocenili su mediji.  

Kako je najavljeno, susret je najavljen i između ruskih zvaničnika i funkcionera NATO, a najverovatnije će biti održan 12. januara.