RAT ZA ENERGENTE KRENUO IZ KAZAHSTANA: Svetske sile bi imale koristi od stavljanja pod kontrolu centralnoazijske države

NUR-SULTAN - Kazahstan je dugo važio za najstabilniju državu među bivšim sovjetskim republikama centralne Azije, pre svega zato što je ova energetima bogata zemlja, koja je veličine cele Zapadne Evrope, uspela da u tri decenije od raspada SSSR privuče stotine milijardi evra investicija, a sada bi tamošnji nemiri mogli da uzdrmaju svet.

Kazahstan je veliki izvoznik nafte, gasa, uglja i uranijuma, pa bi nemiri koji su tamo izbili prvih dana ove godine mogli bi da imaju globalne posledice, ali i da budu početak novog rata za energente. Protesti koji su izbili zbog odluke vlade da počne s primenom tržišnih cena tečnog naftnog gasa (plina) za lokalno stanovništvo iznenadili su svet žestinom nasilja koje je usledilo, a kojem su stradale desetine ljudi kako među snagama bezbednosti tako i među demonstrantima. Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev optužio je strani faktor za podsticanje naoružanih izgrednika, a na njegov poziv u zemlju su stigle mirovne trupe Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) predvođene ruskim vojnicima. Tokajev je prethodno smenio dosadašnjeg predsednika Saveta za bezbednost zemlje Nursultana Nazarbajeva, prvog lidera Kazahstana od sticanja nezavisnosti u čiju čast je prestonica Astana promenila ime u Nur-Sultan. Iako se Tokajev trudi da pokaže da će zemlju voditi čvrstom rukom poput svog prethodnika, jasno je da on nema harizmu Nazarbajeva, zbog čega bi mnoge svetske i regionalne sile želele da iskoriste situaciju.

Foto: Tanjug/AP

 

Pobuna u Kazahstanu mogla bi zbog toga da ima dugoročne ekonomske posledice po svet. Ova zemlja članica je OPEK+ organizacije, koja okuplja naftom bogate zemlje i, kao deveti najveći proizvođač, dnevno isporučuje oko 1,7 miliona barela crnog zlata, što je oko dva odsto ukupne globalne potrošnje. Kazahstan je na 12. mestu u svetu po dokazanim rezervama sirove nafte, a takođe je i 12. izvoznik prirodnog gasa na planeti. Pored toga, ova država je deveti svetski izvoznik uglja, a njene rezerve ovog energenta su desete po veličini. Uz to, Kazahstan je ispresecan naftovodima i gasovodima kojima ne samo da isporučuje sopstvenu proizvodnju Kini već i naftu i gas drugih zemalja poput Turkmenistana. Kina preko Kazahstana nabavlja više od četvrtine svojih godišnjih potreba za prirodnim gasom, pa bi bilo kakav napad na njegove gasovode imao posledice prvo po kineske kompanije koje se bave proizvodnjom razne robe, a onda i na globalnu privredu.
Kazahstan je takođe najveći svetski proizvođač uranijuma, sa više od 40 odsto udela u globalnoj proizvodnji ove sirovine koja je osnov za dobijanje nuklearne energije. Zbog nemira u centralnoazijskoj državi cena uranijuma, koji se izvozi u mnoge zemlje, uključujući i SAD, protekle nedelje odmah porasla osam odsto. Pored bogatih rezervi energenata, Kazahstan je, takođe, posle Kine i Južne Afrike, treći najveći svetski proizvođač legura gvožđa, koje su osnovni element za proizvodnju čelika. Ova zemlja je i deseta u svetu po proizvodnji bakra.