AMERIKANCI NAORUŽAVAJU UKRAJINCE: Poslali im tonu ovih projektila - ime im kaže jedno, a evo za šta se koriste

U centru pažnje su prvenstveno bile pošiljke navođenih protivtenkovskih projektila, posebno američkih Javelina i NLAV-a koje je isporučila Britanija. Najave da letonske i litvanske vlasti planiraju da pošalju rakete zemlja-vazduh američke proizvodnje Stinger, takođe su privukle pažnju, ali u manjoj meri. Međutim, američka vojska je nedavno istakla prenošenje paleta opskurnijeg sistema oružja sa neobičnim imenom koje ne odražava nužno njegove pune mogućnosti: M141 Bunker Defeat Munition.

Američko ratno vazduhoplovstvo je prvo objavilo slike na kojima se vidi da se desetine M141 spremaju za isporuku Ukrajini u vazduhoplovnoj bazi Dover u Delaveru 22. januara 2022. To oružje, zajedno sa kopljima i municijom za malokalibarsko oružje, stiglo je na međunarodni aerodrom Borispil izvan Kijeva juče u avionu National Airlines Boeing 747 koji leti po ugovoru sa američkom komandom za transport (TRANSCOM).

M141 je oružje koje se veoma razlikuje od Džavelina, napredne vođene protivtenkovske rakete koja je postala obeležje američke vojne pomoći Ukrajini i o kojoj više možete pročitati ovde. Bunker Defeat Munition (BDM) je jednokratni bacač za jednokratnu upotrebu sa prethodno napunjenim nevođenim projektilom na raketni pogon od 83 mm dizajniranim da gađa ciljeve na relativno malim udaljenostima. Razvoj onoga što je prvobitno bilo poznato kao višenamensko jurišno oružje za jednokratnu upotrebu (SMAV-D) počelo je 1990-ih kao odgovor na zahteve američke vojske. Služba je prvenstveno tražila oružje koje bi malim jedinicama dalo dodatno oruđe za obračun sa neprijateljskim utvrđenjima na bojnom polju, kao što su betonski bunkeri tipa odbojnih sanduka i zemljane berme.

 

Mekdonel Daglas je prvobitno vodio projekat, pre nego što se ta kompanija spojila sa Boingom 1997. Tali Difens Sistems, sada odeljenje norveškog odbrambenog izvođača Namo sa sedištem u SAD, kasnije je preuzelo dizajn. SMAV-D je nadmašio konkurentski dizajn zasnovan na švedskom AT-4, jednokratnom protivtenkovskom oružju za jednokratnu upotrebu koje se takođe nalazi na inventaru vojske. Služba je primila prve isporuke onoga što je kasnije označila M141 1999. godine.

M141 je izveden iz Mk 153 višenamenskog jurišnog oružja (SMAV), oružja za ponovno punjenje koje je Mekdonel Daglas razvio iz B-300 koji je dizajnirao Izrael za Korpus marinaca SAD 1980-ih. BDM ispaljuje takozvanu visokoeksplozivnu dvonamensku (HEDP) metku koja je slična onoj dostupnoj za SMAV, ali sa redizajniranim raketnim motorom koji smanjuje njegov domet. M141 ima efikasan domet paljbe do 250 metara, dok najnovije verzije SMAV-a mogu pouzdano da gađaju pretnje do 500 metara.

Sve u svemu, BDM je sličniji najsavremenijim varijantama poštovanog lakog protivtenkovskog oružja M72 (LAV), lansera za jednokratnu upotrebu sa jednim udarcem koji se ispaljuje sa ramena unapred napunjen jednim od brojnih tipova raketa, uključujući anti-strukturni tip. Za dodatni kontekst, najnovije verzije rakete Javelin ispaljene iz ramena imaju efektivni domet do 4.000 metara.

Međutim, M141 definitivno još uvek ima svoje koristi i mogao bi biti zgodan dodatak ukrajinskom arsenalu. Dok je oružje bilo dizajnirano da gađa neprijateljska utvrđenja, njegova HEDP runda se može koristiti protiv drugih vrsta struktura i utvrđenih položaja. Na primer, u ranim fazama američkih operacija u Avganistanu nakon terorističkih napada 11. septembra, američke trupe su koristile BDM da uruše pećine koje su talibanski militanti i teroristi Al Kaide koristili kao borbene položaje.

BDM-ovi se mogu koristiti za probijanje rupa u zidovima i na drugi način probijanje prepreka, stvarajući alternativne puteve oko bojnog polja za prijateljske borbe. Ovo oružje takođe ima sekundarnu sposobnost protiv lakih oklopnih i neoklopnih vozila i može se koristiti za uništavanje skladišta municije, goriva i drugog sličnog materijala.

Za ukrajinsku vojsku, M141 bi mogli da daju malim jedinicama dodatnu trenutnu vatrenu moć, posebno protiv trupa i lakih vozila u urbanim sredinama koje bi mogle da koriste strukture za pokrivanje. BDM bi mogli biti korisni za grupe koje iz zasjede postavljaju konvoje neoklopnih vozila za podršku i snabdijevanje, ili izvode racije na neprijateljske logore, misije u kojima bi se ukrajinske trupe mogle sve više angažovati ako se ruske snage probiju duboko u teritoriju zemlje. Važno je napomenuti da ovo oružje ima značajan povratni udar tokom pucanja, što sprečava da se koristi iz zatvorenih prostora, kao što je prostorija unutar zgrade, primoravajući korisnika da se bar u izvesnoj meri izloži.

Osim njihove korisnosti protiv različitih različitih skupova ciljeva, M141 imaju prednost što ih je lakše obučiti za korišćenje u poređenju sa složenijim sistemima vođenih raketa, kao što je Džavelin. Ova relativna lakoća upotrebe takođe otvara mogućnost njihove distribucije na široj osnovi i njihovog korišćenja, gde je to prikladno, umesto projektila, pomažući da se očuvaju zalihe tog oružja za ciljeve višeg prioriteta.

Bez obzira na to kako bi Ukrajina mogla da izda svoje nove M141 i da ih zaposli, najvažnije je da oni, uprkos svom nazivu, nisu ograničeni na angažovanje bunkera i sličnih utvrđenja. Iako BDM ni na koji način nije zamena za protivtenkovske vođene rakete, one su i dalje u velikoj meri višenamensko oružje koje bi čak i malim kontinentima ukrajinskih trupa moglo da pruži dodatne sposobnosti i kapacitete za angažovanje različitih ciljeva u bilo kom budućem sukobu.