VELIKI PROBLEM ZA UKRAJINCE! Amerika i NATO grcaju zbog naoružanja, da li će ovo pomoći Moskvi?

Sukob u Ukrajini "proždire" skromne zalihe artiljerije, municije i protivvazdušne odbrane onoga što neki u NATO-u nazivaju evropskim "bonsai armijama", po patuljastom japanskom drveću. Čak i moćne Sjedinjene Američke Države imaju samo ograničene zalihe oružja koje Ukrajinci žele i koje im je potrebno, a Vašington nije voljan da preusmeri ključno oružje iz delikatnih regiona poput Tajvana i Koreje, gde Kina i Severna Koreja stalno testiraju ograničenja, piše "Njujork tajms".

Sada, posle devet meseci sukoba, fundamentalna nespremnost Zapada pokrenula je sumanutu borbu za snabdevanje Ukrajine onim što joj je potrebno, istovremeno popunjavajući zalihe NATO-a. Pošto obe strane troše oružje i municiju tempom koji nije viđen od Drugog svetskog rata, takmičenje u održavanju arsenala postalo je kritičan front koji bi se mogao pokazati odlučujućim.

Ukrajina "rupa bez dna"

Foto: Tanjug/AP

Količina artiljerije koja se koristi je zapanjujuća, kažu zvaničnici NATO-a. U Avganistanu, NATO snage su mogle da ispale čak 300 artiljerijskih metaka dnevno i nisu se brinule o protivvazdušnoj odbrani. Ali Ukrajina ispaljuje hiljade metaka dnevno i očajnički joj je potrebna protivvazdušna odbrana od ruskih projektila i iranskih dronova.

- Dan u Ukrajini je mesec ili više u Avganistanu - rekla je Kamil Grand, ekspert za odbranu u Evropskom savetu za spoljne odnose, koji je donedavno bio pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbranu.

Prošlog leta u regionu Donbasa Ukrajinci su svakog dana ispalili 6.000 do 7.000 artiljerijskih metaka, rekao je visoki zvaničnik NATO-a. Rusi su ispaljivali 40.000 do 50.000 metaka dnevno.

Poređenja radi, Sjedinjene Države proizvedu samo 15.000 metaka svakog meseca.

Dakle, Zapad se trudi da pronađe sve manje dostupnu opremu i municiju iz sovjetskog doba koju Ukrajina sada može da koristi, uključujući rakete protivvazdušne odbrane S-300, tenkove T-72 i posebno artiljerijske granate sovjetskog kalibra.

Zapad takođe pokušava da smisli alternativne sisteme, čak i ako su stariji, kako bi zamenili smanjene zalihe skupih raketa za protivvazdušnu odbranu i protivtenkovske "džaveline". To, piše list, šalje snažne signale zapadnoj odbrambenoj industriji da se spremaju dugoročni ugovori — i da treba zaposliti više radnika i pripremiti starije fabričke linije. Radi se i na kupovini municije od zemalja poput Južne Koreje kako bi se "popunile" zalihe koje se šalju u Ukrajinu.

Postoje čak i rasprave o tome da NATO ulaže u stare fabrike u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj kako bi ponovo pokrenuo proizvodnju granata sovjetskog kalibra 152 mm i 122 mm za Ukrajince koji uglavnom koriste sovjetsko oružje i opremu.

Prepreka ima bezbroj

Foto: twitter.com/printscreen

Zemlje NATO-a - često uz veliku pompu - poslale su Ukrajini neku naprednu zapadnu artiljeriju, koja koristi 155 mm granate standarda NATO-a. Ali NATO sistemi su retko sertifikovani da koriste artiljeriju koju proizvode druge zemlje NATO-a i koje često prave granate drugačije. To je način da proizvođači oružja budu sigurni da će prodati municiju za svoje oružje.

A tu je i problem legalne kontrole izvoza, koja reguliše da li se oružje i municija prodati jednoj zemlji mogu poslati u drugu u ratu. To je razlog zašto su Švajcarci, tvrdeći da su neutralni, odbili Nemačkoj dozvolu da izvozi u Ukrajinu protivavionsku municiju koju je proizvela Švajcarska i prodala Nemačkoj. Italija ima slično ograničenje na izvoz oružja.

Jedan zvaničnik NATO-a opisao je situaciju kao "NATO zoo vrt", aludirajući na nazive oružja poput tenka "geparda" ili raketnog sistema zemlja-vazduh "zvečarke" (krotal).

I Rusi imaju problema sa snabdevanjem. Sada koriste manje artiljerijskih metaka, ali ih imaju dosta, čak i ako su neki stari i manje pouzdani. Suočena sa sličnim sukobima, Moskva takođe pokušava da poveća vojnu proizvodnju i navodno nastoji da kupi rakete od Severne Koreje i jeftinije dronove od Irana, piše NjuJork Tajms, prenosi Raša Tudej.

Za zemlje NATO-a koje su Ukrajini dale velike količine oružja, posebno za zemlje poput Poljske i baltičkih država, teret zamene naoružanja pokazao se teškim.

Francuzi su, na primer, obezbedili neko napredno oružje i stvorili fond od 200 miliona evra za Ukrajinu za kupovinu oružja proizvedenog u Francuskoj. Ali Francuska je Ukrajini već dala najmanje 18 modernih haubica "Cezar" - oko 20 odsto sve postojeće artiljerije — i nije raspoložena da obezbedi više.

Evropska unija je odobrila 3,1 milijardu evra za otplatu državama članicama za ono što pružaju Ukrajini, ali je taj fond, Evropski mirovni fond, skoro 90 odsto iscrpljen.

Zalihe EU su na izmaku, a Nemačka je već "dostigla svoj limit" početkom septembra. U međuvremenu, Litvanija, koja nema više oružja za doniranje, pozvala je saveznike da Ukrajini daju "sve što imamo".

Ukupno, zemlje NATO-a su do sada dostavile Ukrajini oružja u vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je otprilike veličina francuskog godišnjeg budžeta za odbranu.

Manje zemlje su iscrpile svoj potencijal, rekao je drugi zvaničnik NATO-a, sa 20 od 30 članica koje su "prilično isceđene". Ali preostalih 10 i dalje može da pruži više, sugerisao je on, posebno veći saveznici. To bi uključivalo Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju.

Savet Stoltenberga

 

Foto: AP Photo/Olivier Matthys

 

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg savetovao je Alijansu — uključujući, posebno, Nemačku — da smernice NATO-a koje zahtevaju od članica da drže zalihe ne bi trebalo da budu izgovor za ograničavanje izvoza oružja u Ukrajinu. Ali takođe je tačno da Nemačka i Francuska, kao i Sjedinjene Države, žele da kalibrišu oružje koje Ukrajina dobija, da spreče eskalaciju i direktne napade na Rusiju.

Ukrajinci žele najmanje četiri sistema koja Zapad nije obezbedio i koje je malo verovatno da će: rakete zemlja-zemlja dugog dometa poznate kao ATACMS koje bi mogle da pogode Rusiju i Krim; borbene avione; tenkove; i mnogo napredniju protivvazdušnu odbranu, rekao je Mark F. Kansijan, bivši strateg za oružje Bele kuće koji je sada viši savetnik u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.

ATACMS, sa dometom od nekih 190 kilometara, neće biti dati iz straha da bi mogli da pogode Rusiju; tenkovi i borbeni avioni su previše komplikovani i zahtevaju godinu dana ili više obuke za korišćenje i održavanje. Što se tiče protivvazdušne odbrane, NATO i Sjedinjene Države su deaktivirale većinu svoje protivvazdušne odbrane kratkog dometa nakon Hladnog rata, a proizvodnja može da potraje i dve godine.

Postoji i relativno jednostavnija oprema za održavanje, poput haubice M-777 koja je data Ukrajini. Ukrajinski inženjeri, ako imaju odgovarajuće delove, mogu da se konsultuju sa Amerikancima i poprave haubicu.

Američki zvaničnici insistiraju na tome da američka vojska još uvek ima dovoljno materijala da nastavi da snabdeva Ukrajinu i brani interese SAD na drugim mestima.

- Posvećeni smo tome da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju - rekla je ovog meseca Sabrina Sing, zamenica sekretara za štampu Pentagona, nakon što je najavila da će SAD poslati još raketa "stinger" za Ukrajinu.

Vašington takođe gleda na starije, jeftinije alternative kao što je davanje Ukrajini protivtenkovskih projektila TOV, kojih ima u izobilju, umesto "džavelina" i raketa zemlja-vazduh "hok" umesto novijih verzija. Ali zvaničnici sve više guraju Ukrajinu da bude efikasnija i da, na primer, ne ispaljuje projektil koji košta 150.000 dolara na dron koji košta 20.000 dolara.

Zalihe nekog oružja su ipak pri kraju

Foto: Tanjug/AP, Wikipedia

 

Od septembra, američka vojska je imala ograničen broj artiljerijskih metaka kalibra 155 mm u svojim zalihama i ograničen broj vođenih raketa, raketnih bacača, haubica, "džavelina" i "stingera, procenjuje Kansijan.

Nestašica artiljerijskih granata kalibra 155 mm "verovatno najviše brine planere", rekao je on. "Ako želite da povećate proizvodne kapacitete za 155 granata, proći će verovatno četiri do pet godina pre nego počnu da se koriste."

Iako je NATO u velikoj meri investirao u Ukrajinu, a članice Alijanse takođe obezbeđuju obuku i obaveštajne kapacitete, generalni sekretar Jens Stoltenberg je više puta tvrdio da "NATO nije strana u sukobu".

Moskva stvari vidi drugačije. Više visokih zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, optužilo je NATO da vodi rat protiv Rusije preko marionete-Ukrajine, a sam Vladimir Putin je rekao da se Rusij bori protiv "čitave vojne mašine Zapada".

Bonus video: