TRAŽI SE KRIVAC ZA EKSPLOZIJU NA GASOVODU, SVI UPRLI PRST U NJIH, A NIGDE DOKAZA: Ko je digao Severni tok?

Gotovo šest meseci nakon eksplozija na podvodnom delu gasovoda ne postoji konačan odgovor na pitanje ko je digao u vazduh Severni tok.

Neki su odmah prst uperili ka Rusiji, pozivajući se na hibridno ratovanje i mogućem motivu zastrašivanja, usred ekonomskog rata sa Evropom zbog snabdevanja gasom.

Međutim, šest meseci nakon incidenta za ovakve tvrdnje ne postoje čvrsti dokazi, ali ni bilo koje drugo objašnjenje, dok tri nezavisne države sprovode istragu o tome šta se tačno dogodilo, prenosi Telegraf.

Jedino što je činjenica jeste da su od dana napada, Rusija, SAD, Ukrajina i Velika Britanija, javno optuživane za eksplozije, bez ikakvih konkretnih dokaza.

Ipak, neke stvare su zasigurno poznate.

Kao što se i pretpostavljalo svega nekoliko sati nakon eksplozije, one su delo namerne sabotaže. Jedna od tri istrage, koju je predvodilo švedsko tužilaštvo, potvrdila je u novembru da su na morskom dnu pronađeni ostaci eksploziva i nekoliko "stranih predmeta", oko 100 metara ispod površine Baltičkog mora, u blizini danskog ostrva Bornholm.

Sada, dva nova izveštaja u medijima, jedan u New York Times-u, drugi koji su sproveli nemački mediji ARD i SWR, kao i Die Zeit, navode da postoji mogućnost da je proukrajinska grupa, koja verovatno nema potporu države, odgovorna za ovaj napad.

U sredu je nemačko tužilaštvo potvrdilo da je u januaru izvršilo pretragu broda, za koji se veruje da je korišćen za prenos eksploziva koji je korišćen prilikom sabotaže. Međutim, analiza zaplenjenih predmeta je i dalje u toku, a takođe se ispituje identitet potencijalnih počinilaca i njihov motiv, navodi Telegraf.

U nedostatku zvaničnih informacija od septembra, u svetu se razvilo više teorija zavera o tome ko je mogao da počini napad, i kakav motiv su sumnjivci imali.

Teorija 1: Putin, energetski siledžija

U danima nakon napada mnogi analizičari na zapadu bili su uvereni da je sabotaža na gasovodu Putinov način zastrašivanja.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, na svom Tviter nalogu je izložio tezu 27. septembra, dan nakon što su eksplozije detektovane, piše Politico.

On je naveo da je incident "ništa više nego teroristički napad koji je planirala Rusija i čin agresije prema EU" povezano sa odlučnošću Moskve da izazove destabilizuje ekonomsku situaciju u Evropi i stvori "paniku pred zimu".

Poljski premijer Mateus Moravjecki je takođe spekulisao o ruskoj umešanosti, dok je zvanična Moskva negirala sve optužbe.

Cevi Severnog toka su u vlasništvu ruskog Gazproma. Kompanija je, do trenutka eksplozija, najavila gašenje cevi Severnog toka 1 na neodređeno vreme, pozivajući se na tehničke probleme, koje je EU nazvala "lažnim pretenzijama".

U međuvremenu, cevi Severnog toka 2 nisu ni stavljene u upotrebu. Nekoliko dana nakon najave Gazproma da će doći do gašenja toka početkom septembra, Putin je zapretio da će se Evropa "smrznuti" ako se zaglavi sa svojim planom energetskih sankcija protiv Rusije.

Postavlja se pitanje zašto dići u vazduh gasovod, ako je ucena sa isključivanjem već imala efekta? Zašto uništiti mogućnost da gas ikada ponovo teče?

Sajmon Tagliapiera, specijalista za energetiku i stariji saradnik u Bruegel Think Tank-u, rekao je da moguće da je, u slučaju da je to uradila Rusija, možda bilo podeljenih mišljenja oko te odluke.

- U tom trenutku, kada je Putin u osnovi odlučio da prestane da se pušta gas do Nemačke, mnogi u Rusiji su možda bili protiv toga. Ovo je bio izvor prihoda. Moguće je, da su "tvrdolinijaši" doneli odluku da prekinu raspravu tako što će prekinuti gasovod - kaže on.

Dizanje Severnog toka u vazduh, prema njegovom tumačenju, je bila konačna izjava o spremnosti Rusije da prekine snabdevanje gasom do ko zna kada, istovremeno demonstrirajući svoje hibridne sposobnosti ratovanja.

U oktobru je Putin rekao da je napad pokazao da je "bilo kakva kritična infrastruktura u saobraćaju, energetici ili komunikacionoj infrastrukturi ugrožena - bez obzira na to u kom delu sveta se nalazi" - reči koje su mnogi na Zapadu protumačili kao pretnju "biće toga još".

Teorija 2: "Britanci su krivi"

Ruski lideri su od početka insinuirali da ili Ukrajinci ili njihovi zapadni saveznici stoje iza napada.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je dva dana nakon eksplozija da su optužbe na račun Rusije "veoma predvidljive i glupe". Dodao je da Moskva nije imala nikakav interes da uništi Severni tok.

- Izgubili smo rutu za snabdevanje Evrope gasom - rekao je on.

Mesec dana nakon eksplozije, rusko Ministarstvo odbrane je veoma otvoreno optužilo predstavnike britanske mornarice "da su učestvovali u napadu, podržavali ga i izvršili".

Međutim, nikakve dokaze za svoje tvrdnje nisu pružili.

Moskva je navela i da su isti ti "britanski specijalci" pomagali Ukrajini i "davali im koordinate kako bi izveli napad dronom na Sevastopolj".

Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su navodi izmišljeni kako bi se skrenula pažnja od nedavnih poraza Rusije na bojnom polju. U svakom slučaju, Moskva je ubrzo promenila svoju retoriku.

Teorija 3: Američke operacije

U februaru, dok se još čekalo na izveštaje nemačkih, švedskih i danskih istražitelja, članak američkog novinara Sejmura Herša izazvao je novi talas spekulacija. Heršovi navodi: "Američke snage izvele su napad na Severni tok po direktivi Džozefa Bajdena".

Neumesna tvrdnja, na osnovu jednog izvora koji je rekao da ima "direktna saznanja o operativnom planiranju", navodi da je jednoj ronilačkoj grupi iz Paname tajno naređeno da postavi eksploziv na cevi gasovoda. Navodno je Bajdenov plan bio da jednom zauvek prekine rusku gasnu vezu sa Nemačkom, osiguravajući da nijedna ucena iz Kremlja ne može da natera Berlin da prestane da podržava Ukrajinu.

U Heršovom članku su takođe citirane Bajdenove izjave iz februara 2022, pre početka invazije na Ukrajinu, da "ukoliko Rusija napadne više neće biti Severnog toka 2, to ćemo završiti".

Bela kuća je Heršov članak proglasila za lažan i "kompletnu fikciju". U članku su iznete i druge brojne nerealne i neutemeljene tvrdnje, među kojima i da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg "sarađivao sa američkom obaveštajnom zajednicom od rata u Vijetnamu."

Inače, Stoltenberg je rođen 1959. godine, i imao je svega 16 godina kada je rat završio.

Ruski lideri su se, s druge strane, uhvatili ovog članka i koristili ga u februaru kao dokaz na Savetu bezbednosti UN, pozivajući da se sprovede nezavisna istraga o napadu, što je dovelo do toga da Nemačka, Švedska i Danska izdaju zajedničko saopštenje da je njihova istraga uveliko u toku.

Teorija 4: Misteriozni čamac

Najnovije teorije, koje su se rodile nakon što su nemački mediji i New York Times u utorak objavili svoje članke, u žižu stavljaju čamac i šestočlanu posadu sa lažnim pasošima.

Prema tim izveštajima, brod je isplovio iz nemačke luke Rostok, zaustavio se na danskom ostrvu Kristianso, u jeku istrage o Severnom toku.

Nemački savezni tužilac potvrdio je u sredu da je u januaru izvršen pretres broda, za koji se sumnja da je korišćen za prevoz eksploziva. Istovremeno, nekoliko od 100 i više stanovnika malenog danskog ostrva reklo je za dansku TV2 da je policija posetila ostrvo i sprovela istragu. Stanovnici su pozvani putem Fejsbuka da se jave ako imaju neke informacije.

I New York Times i nemački medijski izveštaji sugerisali su da istraga vodi ka vezi sa proukrajinskom grupom, iako nema dokaza da su bilo kakva naređenja dolazila od ukrajinske vlade. Identiteti navodnih počinilaca još uvek nisu poznati.

Podoljak je na Tviteru naveo da "uživa dok gleda neverovatne teorije zavere" o tome šta se dogodilo na Severom toku, i istakao da Ukrajina nema nikakve veze sa tim i da nema informacija o ikakvim proukrajinskim grupama za sabotažu.

U međuvremenu oglasio se i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, koji je upozorio da se ne "izleće sa zaključcima" nakon najnovijih izveštaja, navodeći da postoji mogućnost da je u pitanju operacija "lažne zastave", kako bi se krivica prebacila na Ukrajinu.

Danske bezbednosne i obaveštajne službe su saopštile da njihova istraga i dalje traje, dok je portparol švedskog tužilaštva rekao da informacije treba saopštiti kad to bude moguće, ali da ne zna kada će istraga biti završena.

Dakle, misterija Severnog toka se nastavlja.

BONUS VIDEO: