KINA IZDAJE RUSIJU! Si Đinping našao novog saveznika - Ameriku!

U julu, kineska carina prijavila je pad uvoza nafte iz Rusije za 23%, sa 10,5 miliona tona (2,56 miliona barela dnevno) na 8,07 miliona tona (1,9 miliona barela dnevno), a u avgustu se izvoz smanjio za dodatnih 0,1 milion barela dnevno.

Ovo je rezultat namere ruske vlade pod vodstvom Vladimira Putina da poveća cenu nafte, što je usledilo nakon sporazuma između Rusije i Saudijske Arabije u julu o dobrovoljnom smanjenju izvoza nafte. Ovaj rusko-saudijski pakt doveo je do rasta cena nafte, koja je tokom jula i avgusta iznosila između 75 i 90 dolara po barelu brenta. Kao posledica toga, prihod od izvoza nafte iz Rusije je u avgustu porastao za 1,8 milijardi dolara, dostigavši 17,1 milijardu dolara.

U isto vreme, Kina, kao najvažniji ruski saveznik, povećala je svoje proizvodne kapacitete rafinerija i uvoz nafte, ali iz Irana. Ovo je usledilo zbog smanjenog uvoza skupe ruske nafte. Iran je ušao na tržište jer godinama nije mogao normalno prodavati naftu zbog sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države 2018. godine. Iranska trgovina naftom dramatično je opala, na samo 0,5 miliona barela dnevno, a u nekim mesecima gotovo na nulu, zbog toga što su svi glavni klijenti Irana - Indija, zemlje EU, Turska, Japan i Južna Koreja - prestali kupovati naftu iz Irana pod pritiskom Vašingtona. Jedini izuzetak bila je Kina, koja je koristila tankere iz trećih zemalja za uvoz iranske nafte kako bi zaobišla sankcije.

Sada je trgovina između Irana i Kine intenzivirana. U prvoj polovini 2023. godine Iran je mogao povećati izvoz nafte na oko 1,5 miliona barela dnevno, a u avgustu čak na 2,2 miliona barela dnevno. Iran ima mogućnost prodaje nafte Kinezima s popustom od 10 do 15 dolara u odnosu na cene koje nudi Rusija. Kao rezultat toga, kineski uvoz nafte iz Irana gotovo se udvostručio.

Sjedinjene Američke Države su podržale ovaj povećani izvoz nafte iz Irana u Kinu, što je čudno jer se brinu zbog visokih cena nafte usled smanjenja ruskih zaliha izazvanih sankcijama zbog sukoba u Ukrajini. Iako su se oslanjale na saradnju Saudijske Arabije kako bi smanjile cene nafte, Rijad sada sarađuje s Moskvom kako bi povećao cene nafte.

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džo Bajdena, dozvoljava Iranu da poveća izvoz nafte u Kinu zbog povoljnijih cena na svetskom tržištu. Iako se može činiti da je Iran napokon dobio šansu da popravi svoju ekonomsku situaciju, iranska ekonomija nije u dobrom stanju - inflacija iznosi 50%, budžet ostaje u deficitu, a Svetska banka predviđa usporavanje privrednog rasta Irana u periodu 2024-2025, uprkos prethodnom rastu BDP-a od četiri odsto godišnje. U 2022. godini rast je usporen na tri odsto, a za 2023. godinu i naredne godine predviđa se stagnacija na dva odsto.

BONUS VIDEO