VEKOVNA BORBA ZA SVETU ZEMLJU: Evo gde je koren sukoba Izraela i Palestinaca i kako je Balfurova deklaracija ZAPALILA VATRU RATA

Ovaj sukob nije izolovan incident, već kompleksna mreža faktora koji sežu unazad kroz vekove. Kako bismo razumeli suštinske uzroke i početke ovog sukoba, moramo se vratiti u prošlost i istražiti duboke istorijske, političke, verske i teritorijalne korene koji su oblikovali ovu napetu situaciju na Bliskom istoku.

1. Religijski uzroci i teritorijalna vezanost za Svetu zemlju

Jedan od osnovnih uzroka sukoba je duboko ukorenjena verska veza između Jevreja i Obećane Zemlje, koja je deo biblijskog predanja. Ova veza datira unazad hiljadama godina i ima snažan uticaj na jevrejsku identifikaciju sa teritorijom moderne Izraela. S druge strane, muslimani takođe smatraju tu zemlju svetom, što dodatno usložnjava situaciju.

Foto: pixabay.com

 

Verski aspekt sukoba između Izraela i Palestinaca ima ključnu ulogu u formiranju identiteta i motivaciji obe strane, jer se odvija na teritoriji koja ima veliki verski značaj za tri velike svetske religije: islam, hrišćanstvo i judaizam.

Izrael ima poseban značaj u judaizmu kao "obećana zemlja" koju je Bog dao jevrejskom narodu prema Bibliji. Ova istorijska veza i versko uverenje o "obećanoj zemlji" imaju veliku važnost za mnoge Jevreje širom sveta. Stvaranje moderne države Izrael 1948. godine bio je realizacija ovog verskog i istorijskog učenja.

Palestina je takođe sveta zemlja u islamu. Jerusalim (Al-Kuds) ima poseban značaj kao treće najsvetije mesto u islamu, posle Meke i Medine. Al-Aksa džamija, smeštena unutar kompleksa Hrama stenja, je treće najsvetije mesto u islamu. Ova veza između Palestine i islama daje versku dimenziju palestinskoj borbi za nezavisnost i prava.

Za hrišćane, Jerusalim ima veliki verski značaj kao mesto Hristovog raspeća i vaskrsenja. Ova veza je ključna za hrišćanske verske prakse i ima uticaj na stavove hrišćanskih zajednica širom sveta u vezi sa sukobom.

Foto: Tanjug/AP

 

2. Britanski mandat i podela Palestine

Nakon Prvog svetskog rata, Liga naroda je dodelila Britanskom carstvu mandat nad Palestinom. Ova odluka je postavila temelje za buduće tenzije jer su i Jevreji i Palestinci tražili nacionalnu nezavisnost. Balfurova deklaracija 1917. godine, koja je podržala formiranje jevrejske domovine u Palestini, dodatno je produbila jaz između dve zajednice. Ova podela je stvorila atmosferu nepoverenja, što je dovelo do daljih sukoba.Ova deklaracija je pismo koje je britanski ministar spoljnih poslova Arthur Balfur uputio lordu Rotšildu, vođi britanske jevrejske zajednice, 2. novembra 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata. Balfurova deklaracija izražava britansku vladinu podršku uspostavljanju "nacionalne domovine za jevrejski narod" u Palestini. Ovo je bila prva zvanična podrška velike svetske sile ideji stvaranja jevrejske države i bila je od presudnog značaja za kasniju zvaničnu jevrejsku prisutnost u Palestini.

Balfurova deklaracija je naišla na kontroverze i kritike, naročito od strane arapskih lidera i zajednica u Palestini. Arapska većina u Palestini nije podržavala ideju uspostavljanja jevrejske države na teritoriji koja je tada bila većinski naseljena Arapima. Ova deklaracija je stoga bila izvor velike napetosti između jevrejske i arapske zajednice.

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock, www.profimedia.rs

 

3. Stvaranje države Izrael

Nakon Balfurove deklaracije, pojačan je doseljavanje jevrejskih imigranata u Palestinu, što je postalo ključno pitanje u sukobu između jevrejskih i arapskih zajednica. Ova migracija je doprinela promenama demografske strukture Palestine i povećala napetosti između dve zajednice.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, Balfurova deklaracija je postala osnova za međunarodno priznanje jevrejske države. U periodu nakon Drugog svetskog rata, deklaracija je poslužila kao pravni osnov za stvaranje Države Izrael 1948. godine. Ova deklaracija je time postala ključni dokument u formiranju moderne izraelske države..

Nakon strahota Holokausta, međunarodna zajednica je podržala osnivanje jevrejske države kao utočište za preživele. 1947. godine, UN je usvojio plan podela Palestine na jevrejsku i arapsku teritoriju. Ovo je dovelo do proglašenja nezavisnosti Izraela 1948. godine. Za Palestince, ovo je značilo gubitak teritorije i proterivanje, što je stvorilo ogroman ožiljak u njihovoj kolektivnoj svesti.

4. Arapsko-izraelski ratovi i teritorijalni sporovi

Nakon proglašenja nezavisnosti, arapske zemlje su napale novoformiranu jevrejsku državu, što je započelo niz ratova između Izraela i arapskih država. Ovi sukobi su imali ozbiljne posledice po obe zajednice, uključujući gubitak života i teritorijalne promene. Teritorijalni sporovi, posebno oko Zapadne obale, Pojasa Gaze i Istočnog Jerusalima, i danas su izvor intenzivnih napetosti i sukoba.

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock, www.profimedia.rs

 

5. Nastavak sukoba i mirovni procesi

Sukobi su se nastavili tokom decenija, uz povremene pokušaje mirovnih pregovora. Oslovska mirovni sporazum iz 1993. godine je pružio nadu za trajnim mirom, ali su i dalje postojeći problemi kao što su status Jerusalima, pravo povratka izbeglica i granice ostali nerešeni.

Sukob između Izraela i Palestinaca je duboko ukorenjen i kompleksan, oblikovan višedecenijskim istorijskim, verskim, političkim i teritorijalnim faktorima. Razumevanje ovih uzroka je ključno za pronalaženje trajnog mira. Međunarodna zajednica, uz uzajamno poštovanje i dijalog, ima važnu ulogu u podršci mirovnim naporima, kako bi se okončao ovaj dugotrajni sukob i omogućila stabilna budućnost za Izraelce i Palestince.

BONUS VIDEO: