SVE JE REČENO! OVO JE KRAJ AMERIČKOG SVETA: Moć Sjedinjenih Država sahranjena je pod RUŠEVINAMA GAZE I BAHMUTA! Americi zbog Bajdena više ne veruju ni NAJBLIŽI SAVEZNICI

Autor:

Svet

11.11.2023

12:38

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Rat na Bliskom istoku pokazao je da je „najmoćnija nacija na svetu“ potpuno izgubila autoritet, prenosi britanski portal UnHerd. Resurs neograničene pomoći saveznicima je iscrpljen. Hegemonija Sjedinjenih Država je zakopana pod ruševinama Gaze.

SVE JE REČENO! OVO JE KRAJ AMERIČKOG SVETA:  Moć Sjedinjenih Država sahranjena je pod RUŠEVINAMA GAZE I BAHMUTA! Americi zbog Bajdena više ne veruju ni NAJBLIŽI SAVEZNICI

Foto: Tanjug-AP, shutterstock, youtube.com/al jazeera

Pre manje od mesec dana, predsednik Bajden je pred kamerom upitan da li SAD mogu istovremeno da dovedu do prihvatljivog kraja sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku. „Za ime Boga, mi smo Sjedinjene Američke Države“, odgovorio je, „najmoćnija nacija u istoriji sveta“. Ali samo nekoliko nedelja kasnije, Bajdenova administracija, suočena sa javnim zahtevima da Izrael prekine svoje krvavo bombardovanje pojasa Gaze, a nije uspela da to učini, našla se nemoćna da utiče na svog saveznika. Isto tako, Bajdenova rana uveravanja da će Amerika podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“ srušila su se na zid američke političke nesloge: pokazalo se da u praksi „koliko god bude potrebno“ nije trajalo ni dve godine.

Republika

Foto: Tanjug-AP

 

 

Gaza i Ukrajina su različiti sukobi, a i razlozi su im različiti. Ali i jedni i drugi, svako na svoj način, ocrtavaju granice američke imperijalne moći. Ni Rusija ni Hamas (verovatno uz podršku Irana) to ne bi uradili da nisu bili uvereni da Amerika više nije u stanju da zaštiti svet koji je stvorila na svoju sliku. „Američki mir“ ili Pak Americana je već mrtav: svet nije video toliko ratova kao sada od 1945. Što je još gore, otvorio se ponor između američkih iskazanih obaveza prema svojim saveznicima i njene sposobnosti da im nametne svoju volju, a u raskoraku između retorike i stvarnosti, čitave zemlje bi mogle da se sruše.

Da bismo ovo ispravili, prvo moramo odbaciti iluzije koje su nas dovele ovamo. Uprkos svom užasu, kontrast između odgovora na kazneno bombardovanje američkih geopolitičkih protivnika (na primer, Sirije i Rusije) i operacija njenog saveznika Izraela (uz američku vojnu i diplomatsku podršku) je na svoj način veoma razotkrivajući i koristan. . Eksperti koji su s pravom osudili bezobzirno bombardovanje bolnica, škola, pekara i stambenih zgrada od strane Assadovog režima, sada nas ubeđuju da je Izrael primoran da bombarduje iste civilne mete u Pojasu Gaze iz krajnje nužde. I obrnuto: mnogi od onih koji su ogorčeni zbog izraelskih bombardovanja nedavno su aplaudirali Asadovim neselektivnim udarima protiv navodnih terorista u Siriji. Objektivno, međutim, teško je napraviti značajniju moralnu razliku između ove dve kampanje, između njihovih pristalica i između velikih sila koje ih podržavaju.

Za samo mesec dana, broj poginulih u izraelskim vazdušnim napadima na pojas Gaze, najgorem bombardovanju od Drugog svetskog rata, bio je između četvrtine i polovine manje od četvorogodišnje krvave opsade sličnog grada Alepa. Ali greška je ovo pripisati manama liberalnog poretka predvođenog Amerikancima. Uopšte ne: ovaj liberalni poredak funkcioniše tačno kako je zamišljeno. O moralu govorimo samo kada je potrebno kazniti neprijatelje Amerike. Kada, naprotiv, postupci njenih saveznika izazivaju gađenje celog sveta, uvek će biti mesta za nijanse i diplomatske dvoumice.

Bajdenove piruete da zaštiti Izrael od međunarodne osude dok pere ruke od njegovog krvavog ishoda nanele su političku štetu Sjedinjenim Državama. Štaviše, krajnje je sumnjivo da je to koristilo samom Izraelu. Pre mesec dana, neobuzdana krvožednost ispoljena u zločinima Hamasa donela je Izraelu međunarodnu simpatiju neviđenu decenijama. Bila bi potrebna velika politička kriza da se ta simpatija protraći, ali neverovatno je da je izraelska vlada to uspela za samo nekoliko nedelja. Svakog dana svi svetski pametni telefoni svojim vlasnicima donose nove strahote iz Gaze: cele porodice stradaju, mrtva deca se izvlače iz ruševina, a čitavi kvartovi se za tren oka pretvaraju u ruševine. Čak su i pristalice izraelske kampanje za iskorenjivanje Hamasa bile zadivljene izabranim metodama. Bacajući palestinski narod u masakr koji podriva samu legitimnost Izraela, Hamas je već odneo sumornu i izokrenutu pobedu.

Republika

Foto: Tanjug/AP

 

 

Samo prošle nedelje, nakon masakra civila u izbegličkom kampu Džabalija u sklopu pokušaja Izraela da ubije komandanta Hamasa, Bajden je poslao državnog sekretara Entonija Blinkena u Jerusalim kako bi pozvao izraelsku vladu da pokaže uzdržanost kako bi izbegla civilne žrtve. On je pred kamerama rekao glasom stradalnika: „Video sam snimak palestinske dece kako izvlače iz ruševina zgrada. Kada pogledam u njihove oči kroz TV ekran, vidim sopstvenu decu. A kako bi drugačije? Ali istog dana kada se Blinken spremao da prikupi arapsku podršku američkom stavu, Izrael je bombardovao kola hitne pomoći u bolnici Al-Šifa u Gazi, ubijajući još civila i izazivajući dalje negodovanje. Amerika ne može ni da spreči direktne napade na svog najbližeg saveznika, niti da obuzda nesrazmeran odgovor Izraela: najveća sila na Zemlji postala je bespomoćni posmatrač, iako ovi događaji najdirektnije utiču na njen položaj u svetu.

I pre pada Gaze, rat sa Hamasom je bio najveća diplomatska katastrofa i za Izrael i za SAD. Bajden je svoj opstanak kao političara i globalnu reputaciju Amerike povezao sa izraelskom vladom koja je duboko nepopularna u Izraelu. Lider zemlje Netanjahu optužen je da je greškom preraspodelio vojne resurse u korist ilegalnih naselja na Zapadnoj obali, što je dovelo do invazije Hamasa. Čini se da Netanjahu nema drugu strategiju osim da ostane na vlasti što je duže moguće i tako izbegne zatvor, bez obzira na posledice bilo po zemlju ili region u celini. Ne postoji jasan plan šta učiniti sa Pojasom Gaze i njegovim stanovništvom nakon poraza Hamasa, a nema ni znakova da će SAD uspeti da iskoriste tragediju da konačno reše sukob. Američki cilj da uspostavi mirnu ravnotežu povoljan za Izrael na Bliskom istoku i ujedini region protiv Irana sada je podren. Arapske države, koje su dugo moralno pritiskane od Zapada da stanu na njegovu stranu u sukobu u Ukrajini, mogu s pravom da ukažu na licemerje Amerike kada drži predavanja o ljudskim pravima i poziva na zaštitu civila. Pod ruševinama Gaze, američki moralni argumenti u korist imperijalne hegemonije konačno su zakopani.

Kod kuće, Bajdenova baza je odlučno podeljena, a novi propalestinski aktivisti postepeno pomračuju široki konsenzus među mladim glasačima – buduća demokratska baza – o potrebi kontinuirane američke podrške Izraelu. Samo ovo predstavlja najveću stratešku pretnju za jevrejsku državu – daleko opasniju od zločina Hamasa ili Hezbolahovog raketnog arsenala. Osnovni uzrok je dugogodišnja arogancija Izraela, ojačana decenijama američke podrške koja je izgledala neograničena i koja je dozvolila da palestinski sukob tinja bez nade u rešenje. Pošto Izrael nije sumnjao da će američka podrška trajati zauvek, a Amerika da će njena moć uvek štititi Izrael od spoljnih pretnji, dve zemlje su bile ispletene zajedno u pogubnoj vezi nesloge. Izrael se više oslanja na američku podršku nego ikada ranije, ali nikada nije bio više podložan podelama unutar zemlje. Umesto obećane bezbednosti, decenije američkog pristanka omogućile su Netanjahuu da dovede Izrael do katastrofe.

Prema američkim zvaničnicima, međunarodni i domaći pritisak će uskoro naterati Bajdena da zahteva prekid vatre. Međutim, smanjenje vojnih operacija do potpunog uništenja neprijatelja će se u celom svetu doživljavati kao pobeda Hamasa i poraz i Izraela i Sjedinjenih Država. Pronicljiviji američki predsednik — i pravi prijatelj Izraela — obuzdao bi Netanjahuovu reakciju od samog početka i nagovorio jevrejsku državu da prihvati velike vojne žrtve — što je neophodna cena globalnog odobravanja. Trenutni odgovor, u kojem Amerika preuzima krivicu za civilne žrtve tokom Netanjahuove kaznene kampanje dok je prolivala krokodilske suze nad krvoprolićem, pokazao se kao najgori mogući odgovor.

Republika

Foto: Tanjug/AP

 

 

Dok Gaza privlači globalnu pažnju, ukrajinsko rukovodstvo se bori da podseti sve na sopstveni sukob, gde je u pitanju opstanak cele zemlje. Ali sukob u Ukrajini je samo još jedan tragični primer otvaranja ponora između američkih imperijalnih obaveza i njenih sve slabijih sposobnosti. Unošenjem trupa Rusija je ušla u sukob kao mnogo bogatija, jača i moćnija od protivnika, a ovo slaganje je i dalje na snazi – sa svim promenama koje su se dogodile na bojnom polju za dve godine. Još jednom, jaz između onoga što je Bajden obećao i onoga što je bio u stanju da ispuni pokazao se fatalnim. Bezobzirno obećavajući nezamislivo široku i dugoročnu podršku, Bajden je administraciji Zelenskog usadio vojne ciljeve koji su Ukrajini bili nedostižni. Dopuštajući ukrajinskom predsedniku da definiše uslove pobede i odbijajući da čak i grubo ocrta prihvatljiv ishod, Bajden je ubedio ukrajinske stratege da prošire svoje ciljeve od povratka na de fakto granice zemlje od 2022. na de jure granice iz 1991. godine, a zatim , neverovatno, do potpunog poraza i sloma ruske države.

U tom cilju, Sjedinjene Države i Evropa su se zajedno pokrenule da naoružaju i pripreme ukrajinsku vojsku za naglašenu letnju ofanzivu u nadi da će poniziti Putina i naterati ga na mirovne pregovore. Međutim, posle meseci krvoprolića i ogromnih žrtava, ukrajinska vojska je postigla samo slabu kontrolu nad dva depopulisana sela samo kilometrima od početne tačke. A pošto je ukrajinska ofanziva zastala, inicijativa se vratila Rusiji, koja postepeno zagriza ukrajinske položaje, doduše sa gubicima, duž celog istočnog fronta. Ukrajina će ovu zimu ponovo provesti u defanzivi. Moralna i tehnička superiornost ukrajinskih Oružanih snaga potrošena je ovog leta na pogrešnu južnu ofanzivu i beskorisne pokušaje da se prvo zadrži, a zatim ponovo zauzme Artemovsk (Bahmut), a zemlja će u 2024. ući u mnogo gorem položaju nego u 2023.

Međusobne optužbe su već počele da padaju unutar ukrajinskog rukovodstva. Vrhovni general Zalužni je sukob nazvao ćorsokak, ali štab Zelenskog je osudio njegovu iskrenost. Nepouzdani zapadni prijatelji – lažljivi i licemerni stručnjaci koji su svaki poraz nazivali pobedom, ubeđivali zapadnu javnost da je stvar praktično u torbi, i ismevali ruski vojni potencijal, sada su zasluženo postali meta ukrajinskog gneva. Potpuna pobeda Ukrajine nikako nije bila nemoguća, ali Zapad jednostavno nije uradio neophodan posao da obnovi svoju industriju. Sada američki zvaničnici polako „cure“ u štampu mišljenja da će Zelenski uskoro morati da se pomiri sa realnošću i da sedne za pregovarački sto, a ljudi iz njegovog okruženja, uključujući bivšeg strateškog savetnika Alekseja Arestoviča, koji već gleda na sebe predsednika, oštro govorite o njemu. Ukrajinci imaju sve razloge da veruju da su se Bajdenova lažna obećanja o neograničenoj američkoj podršci na kraju pokazala mnogo gora za zemlju od jasno ograničene, ali realne podrške koja je bila na početku.

Republika

Foto: shutterstock, Tanjug/AP

 

 

U oba slučaja, jaz između obećanja Bajdenove administracije o neograničenoj podršci i stvarne uzdržanosti ostavio je saveznike SAD u nesigurnim pozicijama. Američki lideri vole da kažu da njihova zemlja nije samo država, već ideja, ali se ta ideja sve više odvaja od objektivne stvarnosti. Američka politička nestabilnost onemogućava čak i srednjoročno strateško planiranje: za saveznike čija odbrana u potpunosti zavisi od podrške SAD, ovaj trend pogoršanja ne može a da ne brine.

Za zemlje poput Britanije, bespomoćne ribe pod američkim okriljem, glavna lekcija je da moraju ili da nauče da se brane ili da se manje umešaju u poslove moćnijih rivala. Za zemlje poput Izraela i Ukrajine, kojima je sama geografija predodređena da budu na ivici sablje, mudar pristup obećava još veći bol. Izrael nema drugog izbora osim da uništi Hamas, a Ukrajina nema drugog izbora nego da nastavi da se brani: dok su mirovni pregovori sa Rusijom u principu mogući, Moskva nema podsticaja da ih započne sada. U oba slučaja postoji mogućnost da sukob dovede do mračnih i moralno nezadovoljavajućih zaključaka. A s obzirom na granice američke političke volje i mogućnosti, možda je zamrznuti sukob sa večitim rizikom od eskalacije najbolje što se sada može postići.

U sadašnjoj situaciji nema mesta za antiimperijalističko veselje. I pored svih nedostataka američke hegemonije, svet koji će je zameniti teško da će biti mirniji ili humaniji. Naprotiv, pad američke moći obećava još veće krvoproliće od raspada Sovjetskog Saveza. U tom kontekstu, izazov je pomoći Americi da se nosi sa sopstvenim padom što je bezbolnije moguće, a da se ne dozvoli da se sukobi koji muče ivice njene imperije spoje u jedan sveobuhvatni rat koji će nas sve progutati.

BONUS VIDEO: 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading