KAIRO ODLAZI U ISTORIJU: Pogledajte kako niče nova egipatska prestonica usred pustinje, već se može pohvaliti sa nekoliko znamenitosti (VIDEO)

Nova egipatska prestonica podignuta je usred pustinje na udaljenosti od 48 kilometara od Kaira. Već se može pohvaliti najvišom kulom u Africi i najvećom katedralom na Bliskom istoku. Grad je jedan u nizu megaprojekata pod predsednikom Abdelom Fatahom el Sisijem.

Izgradnja nove administrativne prestonice počela je 2016. godine i odvija se u fazama. Prema rečima Haleda Abasa, predsednika Administrativnog kapitala za urbani razvoj (ACUD), kompanije koja nadgleda projekat, prva faza je skoro završena, a početak druge faze se očekuje u poslednjem kvartalu ove godine, piše CNN.

Polako, ali sigurno, grad počinje da oživljava. Prema rečima Abasa, uselilo se više od 1.500 porodica, a do kraja 2024. očekuje da će taj broj porasti na 10.000.

Pošto su se neka ministarstva već preselila u novi grad, tamo već radi 48.000 državnih službenika, ali mnogi putuju iz Istočnog Kaira električnim vozom koji je počeo sa radom prošle godine.

U martu, kada parlament počne da premešta svoje sastanke iz grada, a nekoliko banaka i kompanija preseli svoja sedišta u novi grad, očekuje se da će se preseliti još više ljudi.

- Na kraju, upravljanje celom zemljom će se odvijati iz novog grada - rekao je Abas.

 

On navodi da je prva faza koštala oko 10,6 milijardi dolara. Ukupni troškovi projekta su ranije procenjeni na 58 milijardi dolara, a Vlada je rekla da će biti finansiran iz ACUD-a i prihoda od prodaje zemljišta, iako se u nekim izveštajima tvrdi da bi to koštalo državu milijarde.

Kritičari su zabrinuti zbog troškova, jer Egipat prolazi kroz ekonomsku krizu i pod povećanim pritiskom rata u Gazi.

Egipatska ekonomija se oslanja na međunarodno finansiranje, uključujući Svetsku banku, koja je najavila da će Egiptu obezbediti više od 6 milijardi dolara u periodu od tri godine.

Međunarodni monetarni fond je nedavno rekao da će povećati trenutni kreditni program Egipta sa tri milijarde dolara na osam milijardi dolara, u zavisnosti od ekonomskih reformi, uključujući novi okvir za usporavanje potrošnje na infrastrukturu, za smanjenje inflacije i očuvanje održivosti duga.