FRANCUSKA NA IVICI GRAĐANSKOG RATA?! Katastrofa u najavi, koga god da izaberu, u Parizu se više neće MIRNO spavati?!

Protivnici Nacionalnog okupljanja i kritičari upozoravaju da je Francuska na ivici političke katastrofe ako otvoreno antiimigraciona, nacionalistička i evroskeptična partija osvoji većinu u drugom krugu parlamentarnih izbora.

Dok je za obične glasače politička polarizacija u francuskom društvu zabrinjavajući razvoj dešavanja zbog kojeg strahuju za budućnost zemlje, analitičari ukazuju da postoji stvarna mogućnost građanskih nemira ako krajnje desničarska stranka uđe u vladu i donese politike koje kažnjavaju određene grupe.

Foto: Tanjug/AP

- Uplašeni smo onoga što bi moglo da se desi – rekla je CNBC-u Amel (34), uoči finalne runde glasanja na vanrednim izborima u Francuskoj.

Glasanje pažljivo prate svi delovi francuskog društva da vide da li će desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) nadograditi svoju inicijalnu pobedu u prvom krugu glasanja, ili će centrističke i levičarske stranke uspeti da im osujete šansu da uđu u vladu.

RN odbija etiketu “ekstremista”, navodeći da se zalažu za francuske vrednosti, kulturu i građane u trenutku kad je mnogima dosta političkog establišmenta koji je predvodio predsednik Emanuel Makron od 2017.

Foto: Tanjug/AP

Ali, kritičari upozoravaju da je Francuska na ivici političke katastrofe ako RN osvoji većinu na vanrednim izborima koje je raspisao Makron, nakon što je njegova partija pretrpela težak gubitak od desnice na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.

Premijer Gabrijel Atal je rekao da francuski glasači sada imaju “moralnu dužnost” da zaustave napredovanje desničara. Ali, kako su istakli analitičari, francuskim glasačima se možda neće dopasti da im govore kako ili za koga da glasaju.

To što je RN u prvom krugu izbora osvojila najviše glasova je za mlade, levo orijentisane glasače, zabrinjavajući razvoj dešavanja zbog kojeg se plaše za društvenu koheziju Francuske.

- Zabrinuta sam za budućnost zemlje. Mislim da postaje sve gore i gore. Biće kao neka vrsta građanskog rata. Nadam se da neće doći dotle, ali ljudi se prosto više neće mešati i plašiće se jedni drugih. A to je zastrašujuće – rekla je Amel.

Kako piše CNBC, vanredni izbori stavili su političku polarizaciju zemlje u prvi plan. Ankete uoči današnje poslednje runde glasanja govore o duboko podeljenoj naciji.

Foto: Tanjug/Mohammed Badra, Pool via AP

RN je u prvom krugu dobio 33 odsto glasova, levičarski Novi narodni front (NFP) 28%, a Makronova centristička koalicija Ansambl 20%.

Od tada su stranke desnog centra i levice dale sve od sebe da spreče napredovanje RN u drugom krugu, sa namerom da spreče da dobiju parlamentarnu većinu pod svaku cenu.

Udruživši snage u tzv. Republikanski front, centrističke i levičarske partije su povukle kandidate u mnogim izbornim jedinicama u kojima je jedan od njihovih kandidata bio u boljoj poziciji da pobedi RN.

Finalni rezultati izbora koje Makron nije morao da raspisuje pokazaće koliko bi moglo da bude teško naći konsenzus u nacionalnoj politici i vladi u budućnosti.

Neizvesno je i kako će nacija reagovati na rezultate, a nisu im strani građanski nemiri – setimo se samo antivladinog pokreta Žuti prsluci i uličnih protesta od prvog kruga glasanja 30. juna.

Foto: Tanjug/AP Photo/Louise Delmotte

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin je u četvrtak najavio da će večeras nakon drugog kruga glasanja rasporediti oko 30.000 policajaca širom Francuske kako bi sprečili nerede.

Oko 5.000 biće na dužnosti samo u Parizu i okolini “da obezbede da radikalna desnica i radikalna levica ne iskoriste situaciju da izazovu haos”.

Jedan pripadnik žandarmerije rekao je CNBC-u da su “francuski izbori haos” i da je “podela javnosti retko bila tako flagrantna u Francuskoj”.

On je rekao da očekuje građanske nemire nakon glasanja ko god da osvoji većinu.

- Biće građanskih nemira koga god da izaberu. Ovo je Francuska i ljudi govore šta misle – rekao je on.

Politički stručnjaci se slažu da su trenutna atmosfera i antagonizam između glavnih biračkih tela sastojci za dalje građanske nemire.

Foto: Tanjug/AP Photo/Louise Delmotte

- Ovde imate čitav recept za superpolarizovanu političku scenu a to se, naravno, prenosi na civilno društvo kao celinu. Ako imate samo 33-34 odsto ljudi koji glasaju za krajnju desnicu to znači da su ostali oprezni prema tome ili mu se potpuno protive, tako da će se to prevesti na svaki nivo politike – institucionalnu i partijsku politiku, Narodnu skupštinu, ali i u društvu. Imaćete veoma polarizovano društvo u kojem će mladi ljudi, etničke manjine, žene – a posebno feministkinje – biti veoma zabrinuti – rekao je CNBC-u Filip Marlijer, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu London.

On nije odbacio mogućnost nasilja na ulicama ako krajnje desničarska partija uđe u vladu.

- Nismo još stigli dotle. Ali, ako postoji veoma nepopularna, antagonizirajuća i neprijateljska politika prema nekim grupama, biće demonstracija u obimu da imate nemire na ulicama – rekao je on.

Foto: Tanjug/AP Photo/Thibault Camus

Anketa Ifopa objavljena 3. jula ukazuje da bi glasači mogli da teže ka centrističkom pro-Makronovom ili levičarskom kandidatu pre nego onom iz redova RN, ako je to izbor sa kojim se suoče na listićima u nedelju.

Ali, ako je izbor između kandidata krajnje levice i krajnje desnice, glasovi su podeljeni.

Analitičari predviđaju da je manje verovatno da će RN uspeti da postigne apsolutnu većinu od 289 mesta od ukupno 577 u Narodnoj skupštini, ali da je verovatno da će i dalje prikupiti najviše glasova, stvarajući glavobolju za Makrona i neizvesnost za francuske političke i ekonomske izglede.

- Politički pejsaž je u previranju i ne može više da funkcioniše, barem ne po starim pravilima. Mi smo u situaciji koja je toliko daleko od naših tradicija i političkog habitusa da je svim zainteresovanim stranama veoma teško da se prilagode ovoj novoj situaciji – rekao je CNBC-u analitičar Ipsosa Matje Dojret.

(Republika/Blic.rs)