RUSIJA OPASNO ZAPRETILA! Nakon objave NATO-a o razmeštanju RAKETA, Moskva u OVIM zemljama razmatra isto! POSTAVIĆE UBITAČNO ORUŽJE!

Tokom samita NATO-a u Vašingtonu, Bela kuća i nemačka Savezna vlada su u sredu (10. jula) u jednom šturom zajedničkom saopštenju navele da će "počevši od 2026. SAD u Nemačkoj privremeno stacionirati sisteme oružja dalekog dometa iz svoje višedomenske operativne grupe kao deo plana njihovog budućeg stalnog stacioniranja".

- Ove konvencionalne jedinice, kada budu potpuno razvijene, uključivaće SM-6, Tomahavke i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju. Ovo oružje će imati znatno veći domet od trenutnih kopnenih sistema u Evropi. Ovaj potez jasno pokazuje američku posvećenost NATO-u i služi kao doprinos integrisanom evropskom odvraćanju - objavili su.

Foto: Tanjug/Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

To znači da će prvi put od kraja Hladnog rata u Nemačkoj biti stacionirani američki sistemi naoružanja koji sežu čak do Rusije.

Nije poznato gde će ovo oružje biti stacionirano, ali se zna da su krstareće rakete Tomahavk sastavni deo američke (i britanske) ratne mornarice i da se lansiraju iz podmornica i s brodova.

Planirano raspoređivanje počinje više od godinu dana nakon predsedničkih izbora u SAD-u koji se održavaju 5. novembra 2024. godine.

Odluka bi stoga mogla biti poništena ako na izborima pobedi republikanac Donald Tramp, piše Deutsche Welle.

Od početka rata u Ukrajini, predsednik SAD Džo Bajden povećao je brojnost američkih trupa u Nemačkoj i Evropi kako bi "bolje zaštitio teritoriju NATO-a."

Kremlj: Ovo je korak ka Hladnom ratu

Rusija je kritikovala najavljeno raspoređivanje kao korak "ka hladnom ratu".

U intervjuu objavljenom na ruskoj državnoj televiziji, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio: "Vraćaju se sva obeležja Hladnog rata s direktnom konfrontacijom."

On je takođe još jednom optužio SAD, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju da su direktno umešane u rat u Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP

Šolc: Dugo pripremana odluka

Najava raspoređivanja ovakvog oružja u zemlji izazvala je iznenađenje i zabrinutost nekih opozicionih političara u Nemačkoj, između ostalog zbog moguće nove međunarodne trke u naoružanju.

Savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) je na marginama samita NATO-a u Vašingtonu novinarima rekao: "Znamo da je u Rusiji došlo do neverovatnog nagomilavanja oružja koje preti evropskoj teritoriji".

Nemačka mora "da ima sopstvenu zaštitu s odvraćanjem", a za to je nužno precizno oružje.

Odluka o postavljanju dalekometnog oružja u Nemačkoj je "dugo pripremana", naglasio je Šolc.

To "nije pravo iznenađenje za bilo koga ko se bavi bezbednosnom i mirovnom politikom".

Šolc se pozvao na strategiju nacionalne bezbednosti. Ova odluka se tamo tačno uklapa, a o toj strategiji se javno raspravljalo, rekao je nemački kancelar.

Foto: AP foto

Pistorijus: Ovim osiguravamo svoj način života, u sigurnosti i slobodi

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) je u intervjuu za Tagesthemen, informativnu emisiju javnog servisa ARD-a, rekao da planiranim stacioniranjem "mi nadoknađujemo ono što opisujemo kao nedostatak naših sposobnosti".

Pistorijus upozorava da Rusija verovatno već duže vreme ima sisteme stacionirane u Kalinjingradu – i time "nadomak Nemačke i drugih evropskih naroda".

- S obzirom na novu situaciju, pitanje je: kako efikasno odvraćati?

To zahteva sisteme koji i "mogućem ruskom agresoru jasno daju do znanja da smo u stanju i da smo spremni da se branimo", rekao je nemački ministar odbrane i dodao:

- Na svaki udarac protiv nas biće odgovoreno i to konvencionalno.

- Mi sami smo dužni da razvijemo takve sisteme - rekao je Pistorijus.

Ali potrajaće dok se takvi sistemi budu mogli proizvoditi u Evropi.

Foto: Youtube/printscreen

- Do tada će nas Amerikanci podržavati - stavljajući nam na raspolaganje relevantne sisteme, rekao je Pistorijus.

Savez Sahra Wagenknecht je upozorio da je ovim raspoređivanjem i sama Nemačka u opasnosti da postane poprište rata. Ministar odbrane Pistorijus je to odbacio kao "čistu glupost".

Levica je takođe upozorila na novu moguću trku u naoružanju.

Pistorijus je na to rekao da se ne radi o "naoružavanju i preticanju nekoga", već o "sustizanju da bi sredstvo odvraćanja moglo da bude kredibilno", s ciljem da se unapred spreči daljnja eskalacija i još jedan vojni sukob.

Na taj način "osiguravamo svoj način života, u sigurnosti i slobodi".

Ruski ambasador u Nemačkoj: Nepopravljiva je šteta u nemačko-ruskim odnosima

Ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev upozorio je danas nemačku vladu na daljnje pogoršanje odnosa između Moskve i Berlina ako Sjedinjene Države tamo postave rakete dugog dometa, kao što je najavljeno.

- Nadamo se da će nemačke političke elite preispitati da li takav destruktivan i opasan korak, koji ne doprinosi sigurnosti Savezne Republike Nemačke niti evropskog kontinenta u celini, koristan - rekao je Nečajev.

Foto: Tanjug/AP

Da i ne spominjemo nepopravljivu štetu nemačko-ruskim odnosima, dodao je.

Nečajev tvrdi da bi taj potez doveo do daljnjih napetosti, trke u naoružanju i opasnosti od nekontrolisanog sukoba između Rusije i NATO-a, što bi moglo imati nepovratne posledice.

- Rusija se može dogovoriti s Kubom, Severnom Korejom, Venecuelom i Nikaragvom o raspoređivanju ruskih raketa tamo - izjavio je potpredsednik odbora za spoljne poslove Saveta Federacije Vladimir Džabarov.

- Ovi projektili mogu biti raspoređeni ne samo na tim lokacijama. S njihovim dometom, možemo ih postaviti, na primer, na Čukotku, što je kratka udaljenost od Aljaske. Možemo ih takođe postaviti na Kamčatku. Hipersonične rakete posebno brzo dosežu američku teritoriju i predstavljaju stvarnu pretnju - dodao je.

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock

Nemačka, Francuska, Italija i Poljska razvijaju krstareću raketu

Nemačka, Francuska, Italija i Poljska su na samitu u Vašingtonu potpisale deklaraciju o nameri da razviju sistem dalekometnog oružja za zajedničku odbranu.

Deklaracija je osnova za projekt "Evropski pristup dugog dometa, ELSA" ("European Long-Range Strike Approach").

Cilj projekta je da se razvije krstareća raketa koja ima znatno veći domet od nemačkog "Taurusa" koji leti oko 500 kilometara.

Američka fabrika Rejteon koja posluje u sklopu giganta RTX je saopštila 11. jula da je s Nemačkom sklopila ugovor u vrednosti od 1,2 milijarde dolara o isporuci još jednog sistema PVO Patriot ("Phased Array Tracking Radar for Intercept on Target"), drugog ove godine.

Foto: Tanjug/AP

Sadržaj ugovora uključuje najnoviju Patriot konfiguraciju 3+ radare, lansere, komandne i kontrolne stanice, pripadajuće rezervne delove i ljudsku podršku.

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenjuje da svaka baterija sistema Patriot košta oko 1,1 milijardu dolara (1 milijarda evra): 400 miliona dolara (375 miliona evra) za sistem i 690 miliona dolara (647 miliona evra) za rakete.

Pritom je cena jedne rakete procenjena na 4,1 milion dolara (3,8 miliona evra).

(Republika/DW)