UZBUNA ZA VAZDUŠNU OPASNOST NA KIPRU! Oglasile se sirene!

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izneo je danas snažnu podršku rešenju "dve države" za Kipar, ističući da federalno rešenje nije izvodljivo.

Ceremonija koja se održala u severnom delu Nikozije, pod turskom kontrolom, bila je prilika za Erdoganovo istupanje povodom 50. godišnjice turske invazije na deo ostrva.

Foto: Tanjug/AP

50 godina od turske invazije

Obeležavajući pola veka od turske invazije na Kipar, sirene za vazdušni napad oglasile su se jutros u 05.30 sati, simbolično označavajući početak turske invazije 1974. godine.

Reakcije kiparskih zvaničnika

Kiparski predsednik Nikos Hristodulides istakao je da je Turska i dalje odgovorna za kršenje ljudskih prava i međunarodnog prava, naglašavajući da Kipar mora ponovo da bude ujedinjen.

S druge strane, grčki premijer Kirijakos Micotakis treba da prisustvuje obeležavanju "crne godišnjice" koju kiparski Grci obeležavaju večeras.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Dugotrajni spor

Spor između kiparskih Grka i kiparskih Turaka traje decenijama, uprkos nizu diplomatskih napora da se postigne rešenje.

Erdoganova izjava o podršci rešenju "dve države" za Kipar dodatno unosi novu dinamiku u već kompleksnu situaciju na ostrvu.

Turska invazija na Kipar

Invazija Turske na Kipar, pokrenuta 20. jula 1974. godine, i bila je turski vojni odgovor na državni udar na Kipru 1974. godine u kom je zbačen kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III, a na vlast postavljen Nikos Sampson.

Državni udar na Kipru naredila je vojna hunta u Grčkoj, a izvršila ga Kiparska nacionalna garda.

Turska je upotrebila taj državni udar kao razlog za invaziju i okupaciju velikog dela ostrva.

U julu 1974. turske snage su napale i zauzele 3 odsto ostrva, pre prekida vatre.

U međuvremenu je vojna hunta u Grčkoj oborena i zamenjena demokratskom vladom.

U avgustu 1974. godine Turska je nastavila da napreduje osvajajući približno 40 odsto ostrva.

Linija razdvajanja nakon primirja avgusta 1974. postala je tampon zona Ujedinjenih nacija na Kipru i obično se naziva Zelenom linijom.

Više od četvrtine stanovništva Kipra proterano je iz okupiranog severnog dela ostrva, gde su Grci činili otprilike 80 odsto stanovništva.

Posle godinu dana približno 60.000 kiparskih Turaka pobeglo je s juga na sever ostrva.

Turska invazija okončala se podelom Kipra duž Zelene linije koja i danas deli Kipar. 

Turska Republika Severni Kipar proglasila je 1983. nezavisnost, ali njenu nezavisnost priznaje jedino Turska.