ANGELA MERKEL OSULA PO SLOBI MILOŠEVIĆU, OPRAVDALA NATO BOMBARDOVANJE: Memoari nekadašnje kancelarke digli veliku prašinu, otkrila kako je Putin osudio agresiju na SRJ!

Angela Merkel, jedna od najuticajnijih političkih figura savremene Evrope, objavila je svoju autobiografiju "Sloboda" koja pruža dubok uvid u njenu 16-godišnju kancelarsku karijeru i političke odluke koje su oblikovale sudbinu Evrope. U ovom delu, Merkel detaljno analizira ključne trenutke svog vođenja Nemačke, od politike prema Rusiji, proširenja NATO-a, do migrantske krize i stabilizacije Zapadnog Balkana.

Protivljenje proširenju NATO-a

Jedan od najkontroverznijih delova memoara posvećen je samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, gde se Angela Merkel odlučno usprotivila brzom prijemu Ukrajine i Gruzije u Alijansu. Njen stav je bio utemeljen na strateškim i bezbednosnim razlozima, kao i na proceni političkog raspoloženja u Ukrajini. Kritičari su kasnije ovu odluku označili kao pogrešnu, tvrdeći da je ona ohrabrila Vladimira Putina da izvrši aneksiju Krima i agresiju na Ukrajinu.

Foto: Tanjug/AP

Zapadni Balkan kao ključni region

Merkelina vizija stabilne Evrope uvek je uključivala Zapadni Balkan kao ključni region. U memoarima posvećuje značajan prostor ovom delu Evrope, osvrćući se na izazove s kojima su se suočavale zemlje regiona na putu ka evropskim integracijama, kao i na inicijative koje je pokrenula da bi se podstakla saradnja i stabilnost.

Migrantska kriza i odnos prema Zapadnom Balkanu

Merkel se suočila s jednim od najvećih izazova svoje karijere tokom migrantske krize 2015. godine. Njena odluka da otvori nemačke granice za stotine hiljada izbeglica izazvala je podeljene reakcije, ali je ostala čvrsta u svom stavu da je to bio ispravan potez. U memoarima brani dogovor postignut s Turskom 2016. godine, ističući da je taj dogovor sprečio stradanje hiljada ljudi u Egejskom moru.

Merkelina uloga na Zapadnom Balkanu

Angela Merkel je naglasila važnost očuvanja mira na Balkanu, posebno u svetlu napetosti zbog Kosova, ali i unutar Bosne i Hercegovine. Kako bi podstakla saradnju i pripremila region za članstvo u EU, inicirala je Berlinski proces, koji je pokrenuo infrastrukturne projekte, ekonomsko povezivanje i programe za mlade, poput Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Foto: Profimedia

 

Jedan od važnih trenutaka koji pominje jeste NATO intervencija u SR Jugoslaviji 1999. godine. Merkel opisuje kako je Vladimir Putin na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007. godine kritikovao ovu intervenciju, ističući da NATO ne može da zameni Ujedinjene nacije. Merkel je, s druge strane, opisala ovu akciju kao odgovor na brutalne mere Slobodana Miloševića protiv albanskog stanovništva na Kosovu.

 „Kao deo operacije NATO-a, vazduhoplovne snage su se borile protiv srpskih i jugoslovenskih trupa Slobodana Miloševića. One su bile brutalne prema albanskom stanovništvu u pokrajini Kosovu i terale su ga u zbeg kako bi sprečile nezavisnost Kosova.“

Politika prema Rusiji, NATO i lideri sveta

Merkel se u svojim memoarima osvrće na svoje odnose s liderima poput Vladimira Putina, Donalda Trampa i Baraka Obame. Dok je s Obamom izgradila blisko partnerstvo, njen odnos s Trampom bio je obeležen tenzijama, a s Putinom – suzdržanom pragmatičnošću.