PUTIN ZADAJE KONAČAN UDARAC: NATO gubi bitku na Severnom polu

Foto: youtube.com/Fuerzas Armadas

Foto: Ilustracija

Rusija trenutno obnavlja aerodrome kao što su Rogačijovo na Novoj Zemlji, zatim aerodrome Tiksi, Vorkuta, Alikel i Anadir. Počela je i gradnja masivne vojne baze u tom regionu.

Rusija sada redovno može da upada u vazdušni prostor drugih zemalja. Norveška je presrela 74 ruska ratna aviona u 2014. godini, dok je godinu dana pre taj broj bio 58.

Bezbednosni izazovi

NATO hitno mora usvojiti strategiju za Arktik i osigurati zajednički pristup bezbednosnim izazovima za taj region, piše Independent.

Najnovije događaje je komentirisao član britanskog parlamenta DŽejms Grej.

- Više ne možemo ignorisati rastući vojni trag Rusije na Arktiku. Kako se led topi i pojavljuju se nove poslovne mogućnosti u tom regionu, Velika Britanija i njene saveznice moraju učiniti više kako bi osigurali da Arktik ostane miran i stabilan - rekao je Grej.

- Takođe, moramo sprečiti bilo kakav povratak Hladnog rata Arktika i Severnog Atlantika koji bi prekinuo puteve snabdevanja zapada. Kako bismo to postigli, mi u Velikoj Britaniji moramo sarađivati s Rusijom, ali moramo biti svesni pretnji koje ruske vojne aktivnosti predstavljaju našim interesima i zaštititi sebe i svoje saveznike - kaže Grej.

Sve se ovo događa dok napetosti između Rusije i Zapada rastu, još od ruske aneksije Krima u Ukrajini, 2014. godine.

Zona konflikta

Rusija je nastavila jačati svoje vojne snage na svim svojim granicama, podstičući time NATO da pošalje stotine hiljada vojnika koje bi ojačale odbranu svojih članica na istoku Evrope, poput Estonije, Litvanije, Letonije i Poljske.

Arktik je postao još opasniji i kao potencijalna zona konflikta zbog klimatskih promena koje dovode do otapanja polarnog leda, što olakšava zemljama iskorišćavanje prirodnih resursa u tom regionu.