BEBA DŽIN: U beogradskom porodilištu žena rodila bebu od 7,5 kilograma

Foto: pixabay.com

Duga istorija porodilišta "Narodni front“ pamti da je najkrupnija beba od njegovog nastanka došla na svet još 1988. godine.

- Ta čuvena beba rekorder imala je oko 7.500 grama, na svet je došla prirodnim putem, a nakon rođenja imala je dobru vitalnost i adaptiranost – kaže dr Tanja Lazić Mitrović, zamenica načelnika Odeljenja neonatologije GAK "Narodni front“.

"Bebe džinovi“, odnosno bebe rođene sa natprosečnom težinom nisu tako česta pojava. Međutim, kada se u nekom od beogradskih porodilišta zabeleži ovakva prinova, beba od prvog dana po dolasku na svet postane centar pažnje javnosti, budući da mnogi postavljaju pitanje kako se dalje nastavlja razvoj ovakvih beba i da li će u nastavku života ova deca isto tako biti rekorderi u težini i visini.

Iako se isprva čini da su bebe rekorderi sva ona novorođenčad čija težina prelazi 4.000 grama, istina je, ipak, drugačija. Doktori krupnim bebama, kako kažu, smatraju samo one koje imaju telesnu masu na skalama rasta iznad 90. percentila za gestacijsku starost (trajanje trudnoće).

- Deca od 3.000 do 3.500 grama mogu biti hipertrofična, odnosno krupna, ukoliko su prevremeno rođena, jer bi srazmerno svojoj zrelosti trebalo da budu sitnija. Među krupnom decom ima i konstitucionalno krupne dece, koja su nasledila svoje visoke i krupne roditelje. Takva deca ne nose posebne rizike za budući život, a njihovo rađanje i adaptacija obično proteknu bez komplikacija – objašnjava dr Tanja Lazić Mitrović.

Svake godine u GAK "Narodni front“ rodi se od osam do 8,5 odsto dece koja imaju telesnu masu iznad 4.000 grama, od čega se oko tri odsto beba kvalifikuje kao hipertrofično, odnosno natprosečno krupno.

- Tokom 2018. godine najkrupnija beba imala je 5.800 grama, a porođaj je dovršen carskim rezom.

Kako doktori navode, vrlo često se dešava da „bebe rekorderi“ narastu više nego što je normalno zbog metaboličkih poremećaja majke, te neretko u prvim danima nakon rođenja mogu imati zdravstvenih problema, ali i u kasnijem, odraslom dobu, pa se baš zbog krhkog zdravlja ovakva deca zovu i „džinovi na staklenim nogama“.

- Krupno novorođenče uvek pobuđuje sumnju na takozvani gestacijski dijabetes, odnosno šećernu bolest koja se prvi put javlja u trudnoći, a prolazi sa prestankom trudnoće. Takva deca su obično nekoliko nedelja nezrelija nego što odgovara gestaciji, a to se posebno manifestuje češćom pojavom problema sa disanjem (respiratornog distres sindroma), pa čak i ako su krupna deca rođena na vreme. Iz ovog razloga, krupna deca u prvim danima zahtevaju intenzivan nadzor – kaže naša sagovornica i dodaje da se ipak vrlo često sama priroda potrudi da „bebe džinovi“ započnu potpuno zdrav život nakon rođenja.

Stručnjaci navode da je jako bitno pre porođaja odrediti telesnu masu ploda ne bi li se isplanirao odgovarajući način porođaja, jer krupne bebe tokom rođenja mogu povrediti sebe, ali i majku ako porođaj nije dobro isplaniran.

- Sve ukupno krupna beba jeste velika briga, kako za ginekologa-akušera, tako i za neonatologa, ali takođe, predstavlja veliku radost za majku i veliki ponos za očeve. Bebe rekorderi mogu, ali ne moraju da izrastu u krupne ljude, to odlučuju geni i faktori sredine – zaključuje doktorka Lazić Mitrović.