NA OBODIMA BEOGRADA LEŽE IZVORI BOGATSTVA! Austrijanac prepoznao mugućnost za lep život pa došao uživa i pokrene BIZNIS

Foto: printscreen/youtebe.com

Kosmaj

Beograd je među retkim gradovima koji se mogu pohvaliti zelenim pojasom. Gotovo polovinu ukupne teritorije grada čini obradivo zemljište. Da su sela u gradu idealna mesta za život i proizvodnju biološki vredne hrane primetio je Armin, kada je iz austrijskog gradića Andorf doputovao u Srbiju i nešto duže zastao na Kosmaju.

- Zaljubio se u Srbiju u našu kulturu, Balkan generalno. To ga je uvek interesovao, to je i studirao - navodi Milica Vasić Šusterbauer. Zbog posla je još uvek vezan za Austriju, ali je u planu da u Sopotu bude kod kuće. Zato sa svakim dolaskom, šumadijski zet donese neku novu ideju.

- On je napravio plastenik, hoće da sadi bob, a gde ću ja baštu to ću tek da vidim - navodi Rajna Vasić iz Sopota. Klima i geografija ovde posebno prijaju borovnici, pa je sve što rodi prva klasa.

Foto: pexels.com

Borovnica

Šusterbauerovi su je prošle godine posadili na 60 ari. Milica se kao diplomirani arheolog odlično snalazi u prolećnoj rezidbi. Kaže da su im borovnice slatke zbog ljubavi, a da hemiju koriste minimalno. Sledeće godine očekuje pun rod i prvu zaradu, a planirano ulaganje od 70.000 evra bilo je znatno manje.

- Dobila sam 50 odsto za sadnice, 65 za uređaje preko mladih poljoprivrednika, 80 odsto od grada Beograda za protivgradnu mrežu i voćarsku platformu - objašnjava Milica Vasić Šusterbauer.

Iz budžeta Beograda se i ove godine za poljoprivrednike izdvaja 180 miliona dinara. Grad subvencioniše 80 odsto uloženog novca.

- Ono šta zadržavamo i ove godine su i obuke iz oblasti voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje - navodi Dragana Stepanović, Uprava za poljoprivredu grada Beograda.

Oko 30.000 poljoprivrednih gazdinstava u preko 100 beogradskih sela, mogli bi da hrane grad. Šangaj je na primer, pre dvadeset godina iz gradske poljoprivrede potpuno obezbedio snabdevenje mlekom i jajima.