NEPOZNATE PRIČE VRTA DOBRE NADE: Zavirili smo u skrivene kutke Beogradskog zoološkog vrta

Tokom 86 godina postojanja Beogradski zoološki vrt i njegovi stanovnici delili su sudbinu grada u čijem srcu se nalaze. Prvi put svoje kapije zoološki vrt je otvorio 12. jula (na Petrovdan) 1936. Prostirao se na svega tri hektara. O zdravlju životinja brinuo je tadašnji najugledniji beogradski lekar Aca Petrović. Vrt je preživeo tri bombardovanja (1941, 1944. i 1999). 

Danas, Vrt dobre nade prostire se na šest hektara i ima oko 800 životinja (210 vrsta). U šetnju vrtom krenuli smo s biologom Kristijanom Ovarijem. Za početak priča o lavovima, tigrovima...

- Lavovi i tigrovi, kao i sve mačke, najviše vole da spavaju 20 sati dnevno. Jedino se plaše vakcine protiv parazita, boce niko ne voli, pa ni lavovi. Životinje u vrtu umeju da prepoznaju nas koji smo s njima svaki dan, raspoznaju nas po glasovima i prihvataju kao deo krda. Gledao sam naše momke koji ulaze da očiste kod bizona i kada im priđe veliki beli bizon da se češka i čuva ih od ženke, koja je mnogo prgavija - objašnjava Kristijan.

Naš sagovornik ističe i da je ponosan što brižljivo čuvaju par orlova bradan, koji su nestali u Srbiji.

- Trenutno leže na jajima i čekamo novo mladunče - kaže Kristijan.

ORAO SA SRPSKOG GRBA

Foto: ST/P.Divac

 

Orao krstaš, poznat i kao carska ptica, impozantna je grabljivica koja je nekada špartala srpskim nebom. Danas nestaje i u divljini su preostala samo još dva para, pa se može dogoditi da ga u bliskoj budućnosti gledamo samo u zoološkom vrtu ili na srpskom grbu.
- U pitanju je ptica koja dostiže težinu do četiri kilograma, s rasponom krila od dva metra. Nekada je bio čest na našim prostorima i uživao je veliki ugled kod naroda jer je letinu čuvao od štetočina, koje je lovio. Zbog snage i impozantnog izgleda srpski plemići su ga u srednjem veku, uz asistenciju sokolara, koristili za lov na zečeve i ptice. Moćniji od njega je samo suri orao, koji može da lovi srne i vukove - ispričao je Kristijan.

Uz osmeh objašnjava da lavovi nekako nikada nisu bili popularni u Srbiji, vukovi su imali negativnu konotaciju kod naroda, pa je tako na našem grbu završio orao krstaš kao simbol moćne i jake Srbije.

DECA SE KUPALA U BAZENU ZA FOKE

Foto: ST/P.Divac

 

Tokom istorije zoološki vrtovi, pa i beogradski, menjali su svoje namene. Ostalo je zabeleženo da je 1942, kada je bazen ostao bez foka, pretvoren u kupalište za decu, u kojem su mnogi mališani proplivali. U ovom bazenu naučila je da pliva i čuvena glumica Ružica Sokić, kao i pozorišni kritičar Jovan Ćirilov.
- Beogradski zoološki vrt bio je zamišljen kao lepo uređen park u centru grada, gde su životinje bile dodate kao deo dekora. Ideja je bila da se svi posetioci dobro provedu, pa je i mini-kupalište za decu u to vreme tako funkcionisalo. Danas to nije moguće, pre svega, zbog dobrobiti životinja - objasnio je naš sagovornik.

MEDVEDI NE SPAVAJU ZIMI

Foto: ST/P.Divac

 

Svakog 15. februara, na Sretenje, mnogobrojne novinarske ekipe sjure se u zoološki vrt da provere da li se medved probudio iz zimskog sna, da li je video svoju senku ili ne jer se veruje da, ukoliko se vrati u brlog, zima će se nastaviti.
Međutim, kako je otkrio Kristijan, ovo nije ništa drugo do puko sujeverje jer medvedi u Beogradskom zoološkom vrtu ne spavaju tokom zime. U to smo se i uverili kada se prelepi tibetanski ogriličar pojavio na omanjem jezercetu da protegne šape i napije se vode. 
- Medvedi u prirodi spavaju na stomaku, a u zoološkom vrtu na boku. U divljini se tokom zime nalaze u određenoj fazi obamrlosti jer štede snagu usled nedostatka hrane i aktivnosti. Spavaju zato što su nepovoljni vremenski uslovi, pa nemaju šta pametnije da rade. U zoološkom vrtu medvedi imaju stalan pristup hrani, te nemaju ni razloga da spavaju. Jesu malo usporeniji, truntaviji, vole da se zavuku u toplu jazbinu, međutim, daleko od toga da celu zimu provedu spavajući - otkrio je Kristijan.

ČUVENI RUDOLF JE ŽENSKO

Foto: ST/P.Divac

 

Najpoznatiji irvas na svetu je Rudolf, koji s velikim moćnim rogovima i crvenim nosićem vuče sanke Deda Mraza. Ali Rudolf je zapravo ženka.
- Irvasi rogove gube krajem jeseni. Nakon žestoke tuče s protivnicima oko ženke i parenja rogovi, izlomljeni i oštećeni, jednostavno im otpadnu s glave jer im nisu više potrebni. U zimskom periodu rogove imaju samo ženke da bi namlatile muževe i došle do hrane, koja im je u tom periodu potrebnija. One će rogove odbaciti tek s proleća, kada budu imali dovoljno hrane. Posle kraćeg perioda rogovi ponovo počinju da im rastu i to bukvalno na dnevnom nivou. Prvo to budu rožni rogovi, koji s vremenom okoštavaju i u roku od mesec dana niknu novi, veći, lepši i jači nego prethodni. Ovogodišnji rogovi našeg irvasa bili su teški oko šest-sedam kilograma - objašnjava naš domaćin.

BONUS VIDEO: