AKCIJA SUZBIJANJE KRPELJA: Ove lokacije se prskaju SUTRA, a ovako možete da se zaštitite od krvopija

Kako navode, tretiraće se površine Lipovičke šume, SP „Jajinci“, Miljakovačke šume, Banjice, Hajd parka, Topčidera, Košutnjaka, Pionirskog grada, Filmskog grada, Nove Skojevske, parka na Banovom brdu, parka Bele vode, Ade Ciganlije, Zvezdarske šume, Mirijevskog venca, Novi Beograd-Ušće sa priobaljem i okolnim parkovima, potez priobalja blok 45-Galovica, potez Makiša (desna obala Save), Stepinog gaja, Avale (izletničke površine), Šumica, SC „Surčin“ i Bojčinske šuma.

Po potrebi, dodaju, biće obuhvaćene i druge površine kao što su parkovi, izletišta, šetališta, park šume, šume, dečija igrališta, sportske centre i druge zelene površine na kojima boravi veći broj ljudi i životinja.

Suzbijanja krpelja sprovodi se ukoliko vremenske prilike to dozvole, a za potrebe hemijskog tretmana ovih zglavkara koristi se preparat koji je registrovan od strane Ministarstava za zaštitu životne sredine i koji je upisan u Privremenu listu biocidnih proizvoda.

Foto: pexels.com

Preporuke za sugrađane:

• Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu, kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
• Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
• Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
• Nositi zatvorenu obuću i čarape.
• Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.
• Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
• Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos, pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
• Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.
• Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

U JKP "Gradska čistoća" apeluju na sugrađane da ekipama koje izvode tretmane suzbijanja krpelja omoguće nesmetan rad, a na pčelare da preduzmu potrebne mere kako bi zaštitili pčele tokom sprovođenja akcija.

Žitelji Beograda svakog radnog dana od 07 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete prisustvo krpelja pozivom na besplatni broj telefona 0800 000 807 ili putem elektronske pošte na adresu ekologija@gradskacistoca.rs

Krpelji, paukolike životinje, koje opstaju sisajući krv „domaćina” među kojima je i čovek, najčešće vrebaju iz trave i niskog žbunja. Uskoro u gradu počinje njihovo suzbijanje.

Foto: pixabay.com

Nekoliko dana sa temperaturom višom od pet stepeni bilo je dovoljno da se u travi pojave krpelji. Da ih ima u velikom broju mogli su prvi da uoče vlasnici kućnih ljubimaca – pasa i mačaka. To znači da bi sugrađani trebalo da povedu računa kada kreću u prirodu i na mestima gde ima zelenih površina. Jer, krpelji najčešće budućeg „domaćina” čekaju na vlatima trave i u niskom žbunju, piše Politika.

Koje bolesti prenose

Krpelji su prenosioci različitih bolesti kao što su lajmska bolest, virusni encefalitis, humana granulocitna anaplazmoza, kju groznica, krimska i omska hemoragična groznica, tularemija, krpeljski meningoencefalitis, erlihioza, babezioza...

Svoju buduću „žrtvu” ovi mali krvoloci osete posebnim hemoreceptorima. Privlači ih ugljen-dioksid, mlečna kiselina, amonijak i butanska kiselina, ali reaguju i na svetlosne promene, vibracije ili na pojedine zvuke, psećeg krpelja privlači lajanje pasa.

– Staništa krpelja najčešće su šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli da se kače na životinje i ljude koji su u prirodi i iz kojih će isisati potrebnu dozu krvi neophodnu za dalji razvoj – kažu stručnjaci Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Foto: Tanjug/J. PAP

Sezona aktivnosti krpelja započinje u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad pet i sedam stepeni Celzijusa. Za vrste koje su na otvorenim staništima značajan uticaj ima sunce koje akumulira toplotu u telu krpelja i može da izazove početak aktivnosti i na nižim temperaturama.

Aktivnost se nastavlja u toku proleća i početkom leta. Za vreme letnjih vrućina krpelji „spavaju” jer se zbog visokih temperatura, jakog sunca i suše povlače u najniže slojeve vegetacije. Da bi opet u ranu jesen ponovo krenuli u „pohod na krvni obrok”. Niske temperature u toku zime preživljavaju u stanju hibernacije.

– Krpelji su jedinke koje nisu ravnomerno rasprostranjene. Ženka posle oplođenja u prirodi polaže jaja (u zavisnosti od vrste – od 200 pa i do 9.000) u pukotine, jazbine šumskih životinja, ispod nagomilanog lišća, a u sredinama gde ima ljudi polažu jaja ispod kamenja, nagomilanog šuta, kanti, guma, drva za potpalu, burića, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja, rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice… Vrsta smeđi pseći krpelj može da se razmnožava i u kućama i stanovima – objašnjavaju u Zavodu.

Krpelji, na osnovu građe, nisu sposobni da se posle izleganja šire velikom brzinom na veće razdaljine jer se relativno sporo kreću, a i dosta vremena provode na vegetaciji čekajući svog domaćina.

Foto: pixabay.com

– Zbog toga se javlja visoka brojnost na pojedinim lokalitetima – najčešće u privatnim dvorištima, na divljim deponijama, tamo gde je povećan broj kućnih ljubimaca ili domaćih životinja, ali i u parkovima i na površinama koje se ne održavaju redovno, prvenstveno čiste i kose. Aktivnost krpelja uslovljena je temperaturom i vlagom, kao i dužinom dana, a njihova brojnost iz godine u godinu varira zavisno od klimatskih uslova – kažu u Zavodu.

Krpelji tokom svog razvoja za ishranu koriste jednog, dva ili nekoliko različitih domaćina, među kojima može da bude i čovek, što predstavlja značajan problem u transmisiji zaraznih bolesti.

– Sisanjem krvi na sitnim šumskim životinjama, pre svega glodarima, koji su najčešći i najbrojniji rezervoari raznih patogena, krpelji menjanjem domaćina mogu preneti patogene na čoveka i na domaće životinje. Posebna karakteristika kod krpelja kao vektora jeste što zarazne bolesti preko jaja mogu preneti i na svoju četvrtu generaciju potomstva – ističu u Zavodu.

Među najstarijim životinjama

Krpelji spadaju u paukolike životinje. Dovoljno su veliki da se mogu videti golim okom, naročito kada su puni krvi. Među najstarijim životinjama su na planeti, a fosilni ostaci sežu do ranog devona, pre 400 miliona godina. Do sada je opisano oko 45.000 vrsta.

Važan je samopregled

Sredstva za odbijanje krpelja koja deluju i po nekoliko sati zavisno od znojenja nanose se na otkrivene delove tela i to više puta u toku boravka u prirodi i na zelenim površinama.

Totalna zaštita od krpelja ne postoji, ali trebalo bi izbegavati provlačenje kroz žbunje, hodanje po nepokošenim površinama i ležanje na tlu. Preporučuje se nošenje majica dugih rukava i zatvorene obuće i pantalona dugih nogavica koje bi obavezno trebalo uvući u čarape. Najbolje je nositi svetliju odeću jer tako lakše može da se uoči krpelj i pre nego što se zakači za kožu. Važan je i samopregled po povratku iz prirode – i to detaljan, posebno područja pazuha, prepona, pupka, kose, potiljka, vrata, iza uha.

Ekipe Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine „Gradske čistoće” krenuće ovih dana u akciju suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama.

BONUS VIDEO: