APOSTOLI TERORA BADER-MAJNHOF I CRVENE BRIGADE: Taktiku savremenog političkog nasilja postavile ozloglašene levičarske grupe iz Nemačke i Italije

Rodonačelnici savremenog terorizma na zapadu bili su nemačka grupa Bader-Majnhof i italijanske Crvene brigade.

Grupa Bader-Majnhof nosila je naziv Frakcija Crvene Armije (Rote Armee Fraktion, RAF) i u velikoj meri zaslužna je za razvoj terorizma i kod Palestinaca. RAF je odgovoran za 34 ubistva, pljačke banki, eksplozije i atentate. Čak četiri generacije RAF od 1968. Do 1993. delovalo je kao urbana gerila po ugledu na urugvajsku terorističku orgnazaciju Tupamaros.

Za dve i po decenije RAF je imao oko 80 pripadnika, od kojih je 20 ubijeno, i 300 jataka.

ZAVERA CIA

Za nastanak RAF odgovorna je policija tadašnje Zapadne Nemačke, koja je šezdesetih godina 20. veka bila veoma surova na protestima protiv rata u Vijetnamu, pa je čak i ubila vođu demonstranata. Mnogi mladi Nemci shvatili su da su bivši nacisti i dalje deo sistema i okrenuli se oružanoj borbi. Povod je bio pokušaj ubistva vođe nemačkih studenata Rudija Dučkea. On je preživeo, ali se 1979. udavio u kadi usled napada epilepsije, koju je dobio kao posledicu ranjavanja glave u atentatu.

Foto: www.profimedia.rs

Ulrike Majnhof, tada poznata novinarka, organizovala je bekstvo iz zatvora Andreasa Badera, koji je spalio robnu kuću u Frankfurtu. Majnhof je tražila intervju s Baderom u gradskoj biblioteci, ali su tamo stražare savladali naoružani levičari. Majnhof je potom prešla u ilegalu čime je nastao RAF, koji je odmah počeo s pljačkom banaka da obezbedi novac za akcije.

U istom periodu u Italiji su nastale Crvene brigade (Brigatte rose), koje su činili radnici. Do nastanka Crvenih brigada doveli su italijanski fašisti, koji su zajedno s CIA organizovali operaciju Gladio s ciljem rušenja uticaja Komunističke partije Italije. Fašisti iz Novog poretka (Ordine Nuovo) postavili su bombe u osam vozova i na Trgu fontana u Milanu i ubili 16 ljudi, a vlasti su to iskoristile da uhapse oko 4.000 levičara i studentskih aktivista, od kojih su mnogi umrli pod nerazjašnjenim okolnostima. Sve vreme fašisti su tražili jaču vladu i pozivali na građanski rat protiv levičara.

UNIŠTENJE FAŠISTA

Naredne godine osnovane su Crvene brigade s Albertom Frančeskinijem na čelu. Cilj im je bio da Italiju izvuku iz NATO, a kao prvi korak predvideli su uništenje fašista. I Crvene brigade su akumulirale novac pljačkom banaka, pa je oko 500 njihovih članova primalo platu od 400 dolara. Sve je bilo spremno da RAF i Crvene brigade preplave Evropu talasom terora.

Foto: www.profimedia.rs

Vođe RAF u zatvoru ustreljene i obešene

RAF je imao podršku istočnonemačke službe Štazi, koja im je omogućavala da putuju preko aerodroma u Istočnom Berlinu. Tako su stigli u kamp El Fataha u jordanskoj pustinji. Palestinci su ih obučavali i prodavali im oružje, alije izbio sukob kada su se žene iz RAF sunčale na krovu hotela. Većina ljudi iz El Fataha nije videla golu ženu, pa im je Bader rekao da su je*anje i pucanje isto, a Palestinci su na to zapretili da će ženama odseći glave ako se ne obuku.

Potom je usledio niz eksplozija u vojnim objektima SAD u Nemačkoj, pri čemu su ubijena četiri, a ranjena 32 čoveka. Sredinom 1972. specijalna policija otkrila je skrovište RAF u Frankfurtu i uhapsila Andreasa Badera i Holgera Majnsa. Sledećeg dana uhapšena je Gudrun Enslin, a dve nedelje kasnije i Ulrike Majnhof.

Foto: www.profimedia.rs

Bio je to kraj prve generacije RAF. Andreas Bader i Jan-Karl Raspe navodno su se ubili pištoljima koje su im u zatvor uneli advokati, a Gudrun Enslin se obesila o električni kabl. I Ulrike Majnhof nađena je obešena o kanap koji je navodno napravila od rasparanih čarapa. Imrgard Meler ubola se osam puta nožem u grudi, ali je preživela.

Naredne generacije RAF bile su daleko surovije. Prvo je otet berlinski demohrišćanin Peter Lorenc i oslobođen kada je nekoliko pripadnika RAF iz zatvora prebačeno u Južni Jemen. Zatim je motociklista izrešetao automobil u kojem su ubijeni generalni tužilac Zigfrid Bubek i dvojica telohranitelja. Ubijen je i predsednik Drezdener banke Jirgen Ponto. Hans-Main Šlejer, predsednik saveza preduzetnika i bivši SS oficir, otet je da bi bio razmenjen za pripadnike RAF. Međutim, kada su oni ubijeni u zatvoru, Šlejer je streljan u francuskom Miluzu. Direktor simensa Karl-Hajnc Bekurt i njegov vozač razneti su u kolima. Posle toga je policija ubila rafovca Horsta-Ludviga Majera prilikom pokušaja hapšenja u Beču.

Eksplozivom je raznet i direktor Dojčebanke Alfred Herhauzen, a 1991. industrijalac Detlev-Karsten Roveder. Kasnije je ubijeno nekoliko članova RAF, koji je 1998. objavio da se raspušta.

Smrt Alda Mora: Vlada odbila da ga spase

U vreme osnivanja, Crvene brigade imale su operativnu podršku čehoslovačke službe i u prvoj akciji ubijena su dvojica članova italijanske neofašističke organizacije Socijalni pokret. Međutim, prva generacija je uhapšena zahvaljujući monahu Silvanu Đitortu, kojeg je policija ubacila u njihove redove. Tako se saznalo da je ova grupa odgovorna i za eksploziju u ambasadi SAD u Atini.

Grupu je preuzeo Mario Moreti i proširio dejstva na Rim, Đenovu i Veneciju. Crvene brigade tada su oštricu terora usmerile na industrijalce, policajce i predstavnike pravosuđa. Tako su otele tužioca Đenove Alberta Sosija. Drugi tužilac, koji je odbio da ga razmene za dvojicu pripadnika Crvenih brigada, ubijen je. Oteti su i guverneri oblasti Rima, Đenove i Venecije.

Vrhunac terora dogodio se 1978, kada su pripadnici Crvenih brigada, obučeni u uniforme El Italije, ispred parlamenta oteli vođu demohrišćana Alda Mora i ubili petoricu njegovih telohranitelja. Tokom 55 dana premijer Đulio Andreoti odbijao je da pregovara iako mu je Moro slao očajnička pisma, kao i papi. Mnogi su i danas uvereni da je Andreoti tako hteo da se reši Mora.

Otmičari su na kraju rekli Moru da će biti oslobođen i naredili mu da legne u prtljažnik renoa, a Prospero Galinari pucao je u njega. Vlast je odgovorila represijom. Uhapšeno je bez dokaza oko 12.000 levičara, a njih 600 je pobeglo u Francusku i Južnu Afriku.
Poslednja akcija Crvenih brigada dogodila se 1981, kada je u Veroni otet američki general Džejms Li Dozijer, komandant kopnenih snaga NATO u Evropi. Amerikanci su ga posle 42 dana našli u stani u Padovi i oslobodili u akciji specijalaca. Crvene brigade podelile su se na frakcije i razbežale, uglavnom u Francusku, jer im je predsednik Fransoa Miteran obezbedio imunitet ako se odreknu terorizma.

Minhenski masakr: Fijasko nemačke policije i osveta Mosada

Veza Palestinaca s grupom Bader-Majnhof potvrđena je i masakrom na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Palestinska grupa Crni septembar upala je u olimpijsko selo i ubila dvojicu izraelskih sportista, a otela njih devet. Teroristi su tražili oslobađanje 234 palestinska zatvorenika i dvojice pripadnika Bader-Majnhofa. Izrael je odbio da pregovara, a Nemačka je ponudila ogromnu sumu.

Na kraju je ugovoreno da teroristi i taoci budu helikopterima prebačeni na aerodrom gde ih je čekao avion za Kairo. Nemci su katastrofalno organizovali zasedu. Doveli su petoricu snajperista i na aerodromu saznali da ima osam terorista. Pritom se jedan od snajperista našao na liniji prijateljske vatre. Policija se prvo povukla, a da nije obavestila centralu, a onda vratila. Dvojica terorista su ušla u avion i shvatila da je reč o zasedi pošto nije bilo posade. U tom trenutku snajperistima je data naredba da pucaju. Pogođena su petorica terorista, ali su se trojica sakrila iza helikoptera. Nemci su tada poslali tenkove, pa su otmičari pobili taoce. Policija je ubila pilota helikoptera, a pogođen je i komandir Anton Fligerbauer koji je bio na kontrolnom tornju.

Mosad je pokrenuo operaciju "Božji gnev" i u narednih 20 godina likvidirao dvojicu od trojice preživelih Palestinaca i njih još 12, za koje se smatralo da su učestvovali u planiranju akcije u Minhenu.