KURTI OTVARA DVERI PAKLA ZA SRPSKI NAROD: Evo kako je pre tačno deceniju izgledalo puštanje saobraćaja na KOBNOM MOSTU - horde nasrtale na SRBE!

U junu 2014. godine, više od 400 ekstremnih Albanaca krenulo je u rušenje "Parka mira" postavljenog istog dana kada je Glavni most na Ibru bio otvoren za saobraćaj. Ovaj događaj je obeležio poslednji pokušaj otvaranja mosta, a neredi su trajali duže od dva sata, uz 23 registrovane povređene osobe.

Nakon otvaranja mosta, kolone automobila su sinhronizovano krenule ka severnoj Kosovskoj Mitrovici, prateći pravac otvorenog mosta. Ovaj mirni protest ubrzo je prerastao u nasilje, sa probijanjem policijskog kordona i konfrontacijom sa međunarodnim snagama. Ovo je bio samo jedan od mnogobrojnih sukoba koji su se odigrali tokom poslednjih dve decenije, stavljajući most u centar krvavih sukoba i potencijalnih žarišta konflikata.

Iako su međunarodni pokrovitelji Kosova jasno razumeli razloge zbog kojih je most bio zatvoren, režim Aljbina Kurtija sada ponovo najavljuje otvaranje mosta, ignorišući prethodne radikalne poteze i brutalne akcije na štetu srpskog naroda. Revitalizacija mosta, finansirana od strane Evropske unije, bila je popraćena značajnim ulaganjima, ali su i dalje prisutne tenzije i rizik od novih incidenata.

Srpska zajednica izražava zabrinutost zbog mogućnosti ponovnih nasrtaja albanskih ekstremista i zahteva pojačano prisustvo međunarodnih snaga kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost. S obzirom na istoriju nasilnih incidenata, postoji opravdana zabrinutost od novih sukoba i provokacija.

Zahtevi srpske strane za pojačanim prisustvom Kfora u multietničkim kvartovima Kosovske Mitrovice i na prilazima multietničkim selima su ostali neispunjeni, uprkos opravdanim razlozima za takve zahteve. Pored toga, postoji i zahtev da se stacionira punkt Kfora na određenim lokacijama radi dodatne bezbednosti, ali ti zahtevi nisu realizovani.

Most na Ibru je simbol otpora, ali i mesta krvoprolića i sukoba koji su obeležili protekle decenije. Njegova istorija obiluje nasiljem i konfliktima, a svaki pokušaj otvaranja iznova budi strahovanja od novih incidenata.

U prethodnim godinama, masovni upadi Albanaca su bili praćeni nasiljem i upotrebom vatrenog oružja, a posledice su se proširile i na srpske sredine južno od Ibra. Pored toga, događaji poput pogroma Srba 2004. godine dodatno su produbili podele i stvorili atmosferu stalne napetosti.

Revitalizacija mosta, finansirana od strane Evropske unije, predstavljala je značajan korak ka ponovnom otvaranju mosta. Međutim, napetost i rizik od novih incidenata i dalje su prisutni, stvarajući izazovnu situaciju za sve uključene strane.

S obzirom na istoriju nasilnih sukoba i konfrontacija, budućnost otvaranja Glavnog mosta na Ibru ostaje neizvesna. Pitanje stabilnosti i bezbednosti ostaje ključno, dok se zajednice suočavaju sa strahovanjima od novih incidenata i nasilja.