HITNO HOSPITALIZOVAN! Šef Svetske zdravstvene organizacije završio u bolnici!

Šef Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus, hospitalizovan je u bolnici Samaritano Bara da Tihuka u Rio de Žaneiru, javlja lokalni list O Globo. Tedros je zatražio medicinsku pomoć zbog simptoma labirintitisa i hipertenzivne krize, nakon što je pokazivao znakove bolesti tokom samita G20.

Labirintitis je upala labirinta, sistema ispunjenih tečnošću u unutrašnjem uhu, dok je vestibularni neuritis upala vestibularnog nerva. Oba stanja uključuju upalu unutrašnjeg uha, pri čemu labirinti koji sadrže vestibularni sistem detektuju promene u položaju glave ili pokretu glave.

Tedros je zatražio medicinsku pomoć nakon što je tokom samita G20 počeo da pokazuje znakove ovih zdravstvenih problema. Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakav će biti njegov oporavak.

Hipertenzivna kriza je urgentno, često životno ugrožavajuće, stanje praćeno simptomima i znacima akutnog oštećenja srca, mozga, bubrega ili oka. U osnovi poremećaje je teška, maligna (akcelerirajuća) hipertenzija, izazvana naglim, kritičnim uvećanjem vrednosti krvnog pritiska iznad 180/110 mmHg (prema nekim autorima iznad 180/120 mmHg).

Kako patofiziološki mehanizam hiperenzivne krize do danas nije u potpunosti razjašnjen, ona je u praksi jedno od najčešćih neadekvatno lečenih akutnih stanja. Postoji pretpostavka da je u osnovi poremećaja, narušena autoregulacija na nivou perifernih arterijskih krvnih sudova, koja je u hipertenzivnoj krizi izazvana naglim oslobađanjem vazokonstriktornih supstanci. U momentu kada krvni pritisak poraste iznad gornje granice autoregulacije, nastaje ubrzan protoka krvi i hiperperfuzija organa, koja ima za posledicu izlazak tečnosti iz krvnih sudova u prostor perivaskularnih tkiva i pojavu edema.

Apsolutna vrednost krvnog pritiska u hipertenzivnoj krizi ne određuje stepen njene hitnosti, već, prisustvo znakova akutnog oštećenja ciljnih organa, koji upućuju na adekvatan terapijski pristup i bezbednu brzinu snižavanja krvnog pritiska, u cilju sprečavanja dalje progresije oštećenja organa. Zato je pažljivo odabrana terapija, kojoj mora prethoditi pravovremeno postavljanje dijagnoze, najbitniji faktor u lečenju hipertenzivne krize, i ima za cilj da redukuje morbiditet i mortalitet izazvan ovim stanjem.