On je Iranac, a ona iz Australije: Evo kako su se u Srbiju zaljubili na prvi pogled i odlučili da žive u Beogradu

Foto: facebook.com/printscreen

Dagmar i Kave Kamuši

U Srbiju smo prvi put došli u februaru 2010. godine - priča Dagmar Kamuši: "Bilo je to odmah posle našeg venčanja, jer smo odlučili da medni mesec provedemo u Zemunu. Bili smo oduševljeni. Tada smo shvatili i zašto naši prijatelji vole Srbiju: jer se u nju zaljubiš na prvi pogled", pišu "Večernje novosti".

 

Glavna mana Srba: Stalno se na nešto žale Da su ljubaznost i gostoljublje najupečatljivije osobine našeg naroda, slaže se i Kave. Ali tokom minulih godina, kako kaže, uočili su neke naše mane: - Jedna od najtipičnijih je da se Srbi stalno nešto žale, a ne čine mnogo da to promene, pa im je za svaki problem uvek neko drugi kriv. No, imaju mnogi više vrlina, posebno plemenitost i vrlo izražen ponos.

 

Već u junu naredne godine doselili su se u Beograd. Ovde su im se rodili sinovi Koubi i Noa. Njihova odluka, kako kažu nije mnogo iznenadila rodbinu i prijatelje, ali jeste komšije na beogradskoj Karaburmi i nove prijatelje koje su sticali u našoj zemlji.

Uz osmeh, na odličnom srpskom jeziku, pričaju da ih i dan-danas ne mimoilazi pitanje: "Zašto u Srbiji, kad ste mogli da živite u Austriji ili Americi?".

 

 

Odgovor bračnog para je uvek isti i iskren- Srbija je divna zemlja, divnih ljudi - nastavlja Kave.

- Osim najvećeg ostrva sveta, opcija su bile i Kina i Malta ili neka balkanska zemlja. Da to bude Srbija, presudno su uticali naši prijatelji iz Beča, a za minulih osam i po godina, koliko živimo ovde, uverili smo se da nismo pogrešili".

S obzirom na to da radi u jednoj humanitarnoj organizaciji, Kave je nastavio da se bavi time i u Srbiji.

 

Srpski lep, ali težak za učenje Bračni par Kamuši ne skriva da im je namera da u Srbiji ostanu, kako kažu - zauvek. Najveću prepreku za ostanak u našoj zemlji savladali su polako s mnogo upornosti. - Reč je o srpskom jeziku koji je vrlo lep i bogat, ali težak za učenje. Kaveu su najveći problem bili padeži, a meni je bilo lakše da ih savladam jer ih u mom metrnjem nemačkom jeziku ima četiri. Osim toga neki naglasci, poput "lj","nj", i "đ" oboma su nam pravili poteškoće - priča Dagmar.

 

Budući da govori persijski jezik, sarađuje i sa centrom za zaštitu i pomoć tražilaca azila. Njegova supruga je radila u Austrijskom institutu u Beogradu, ali je posle rođenja sinova - Koubija pre tri i po godine i Noe- pre 15 meseci, odlučila da napusti posao i da im se potpupno posveti.

U slobodno vreme radi od kuće, jer je prevodilac za španski, engleski i nemački jezik.

Foto: facebook.com/printscreen

Zaljubili se u Srbiju

- Koubi od septembra ide u vrtić, a Noe će krenuti tek za dve godine, srećna sam što oni ovde odrastaju u zdravoj sredini. Iako znam da ima Srba koji se neće složiti sa mojim mišljenjem, verujte mi da je malo zemalja u svetu u kojima su deca i trudnice toliko uvaženi. Ljudi im ustaju u prevozu, propuštaju ih da ne čekaju u redovima, jednostavno vole decu. Žao mi je što mladi odlaze iz svoje zemlje i što svoj talenat i obrazovanje, "poklanjaju" drugim državama - kaže Dagmar.

Od Kurdistana do Berlina Porodica Kamuši je iz Irana izbegla u Ameriku nekoliko godina posle Islamske revolucije 1979, kojom je na vlast došao ajatolah Homeini. Njegovi roditelji danas žive na relaciji između SAD i iračkog dela Kurdistana, gde je i Kaveova sestra. Od tri Dagmarine sestre, dve žive u Beču i Izburku, a treća u Berlinu. Kad god mogu, kako kažu idu u posete, od Kurdistana do Berlina. Iako za sada imaju dokumente za boravak, očekuju da će oboje vrlo brzo dobiti i stalni boravak. Deca će na srpska dokumenta, ipak morati da sačekaju do punoletstva. - Iako su rođeni u Srbiji Koubi i Noa će srpski pasoš dobiti tek kad postanu punoletni, dotad će se ovde školovati, steći će prijatelje, nova iskustva. I sigurna sam da će voleti Srbiju. Najviše su nam se dopali Niš, Vršac, Novi Pazar, Aranđelovac i Zlatibor.