Vranjanac pronašao mladića na ulici, primio ga u svoj dom i SPASAO SMRTI, a mnogi to ne bi uradili kada čuju ko je!

Foto: facebook.com/Slobodan Aleksic

Slobodan Aleksić

Mladić (26) se iznenada pojavio na vratima kuće porodice Aleksić u ponedeljak oko 18 časova, u vidno lošem fizičkom i psihičkom stanju. Kako opisuje Slobodan, ušao je u kuću drhteći od hladnoće, mokar i prljav, jedva se držeći na nogama. Govorio je nerazgovetno i konfuzno, ali je domaćin uspeo da shvati da se radi o Albancu.

- Po izgledu i celokupnom stanju bilo je očigledno da se nalazi u teškoj nevolji i nisam oklevao, već sam odmah pohitao da mu pomognem. Supruga i ja smo mu spremili jelo i topli napitak, dali mu suve čarape, a njegovu odeću stavili da se suši - opisuje neobičan susret Slobodan.

Sasvim iscrpljen, mladić je legao da spava, dok su domaćini pozvali hitnu pomoć i policiju. Kako se ispostavilo, radi se o mladiću iz okoline Preševa koji je tog popodneva napustio Psihijatrijsko odeljenje vranjske bolnice. Sa odeljenja su ubrzo prijavili njegov nestanak, ali je on već bio kilometrima daleko. Pet sati je tumarao okolinom Vranja po hladnoći i već stigao do granice izdržljivosti kada je naleteo na dom Aleksićevih u petnaestak kilometara udaljenom Lukovu.

Slobodan Aleksić kaže da mu, kao policajcu u rezervi, ovakve situacije nisu nepoznate, te da mu je jedino bilo važno da pruži pomoć. Čoveku je, procenjuje on, pretila sigurna smrt od iscrpljenosti i promrzlina.

BOLNICA NIJE ZATVOR DR Slobodan Stamenković, načelnik psihijatrijskog odeljenja vranjske bolnice navodi da se bolesnici ne drže kao u zatvoru. - Izuzetno, kod vrlo teških psihičkih bolesnika potrebna je saglasnost suda da budu pod režimom čuvanja. Kako ovde lečimo pacijente iz celog okruga i Kosovskog Pomoravlja, mnogo je poseta, frekvencija ljudi je velika, tako da je moguće da pacijent neopaženo napusti odeljenje. To nije često, ali se dešava. Naše odeljenje je otvorenog tipa i za same pacijente i njihovo lečenje je dobro da se ne zatvaraju, već i da komuniciraju, šetaju i socijalizuju se - ukazuje dr Stamenković.

- Pomislio sam na to koliko je pragova obio pre nego što je došao do mene, a znam da ljudi zaziru od ovakvih slučajeva. Ja ne delim ljude ni po nacionalnoj pripadnosti, niti bilo čemu drugom. Za mene je čovek samo čovek i osećam dužnost da svakom pomognem kada je u nevolji. Tako sam vaspitan i tako sam vaspitao i svoje troje dece, koji su sada odrasli i, verujem, dobri ljudi.

Slobodan kaže da je ponosan i srećan što se sve na kraju dobro završilo, naročito zbog toga što se radi o mladom čoveku.

- Da je nastavio da luta po mraku i mrazu, ne verujem da bi izdržao još dugo - kaže ovaj hrabar i plemenit čovek.

Slobodan je, inače, bivši radnik "Jumka", trenutno je bez posla i mora da se, pored svoje troje dece, stara i o teško bolesnoj majci.