SRBIJA SLAVI SIMBOL SLOBODE I DRŽAVNOSTI: Pet najvećih misterija Sretenja!

Foto: Telegraf/V. LUKIĆ

Foto: Ilustracija

Ali nije samo ustanak to omogućio, jer je na isti dan 1835. usvojen Sretenjski ustav, kojim je Srbija izašla iz apsolutističke monahije i uvela građanska prava. Iako se misli da se o dešavanjima na Sretenje baš sve zna, ipak postoji nekoliko zabluda u vezi sa ova dva istorijska događaja.

1. Ustanak i ustav nisu bili istog datuma

Iako se slave kao jedan praznik, početak ustanka i donošenje ustava nisu bili istog datuma. Ustanak je podignut 2. februara, po starom julijanskom kalendaru, a iako je Skupština raspravu o ustavu počela 15. februara 1835, on je usvojen narednog dana.

Foto: Srpski telegraf

Karađorđe

2. Karađorđe nevoljeni vođa

Mada Karađorđe važi za heroja koji je poveo kuku i motiku da protera Turke, on uopšte nije bio omiljen. Prek i agresivan bio je savršen vođa, ali nije imao sveobuhvatnu podršku naroda.

3. Ustanak nije bio u Marićevića jaruzi

Velika je zabluda da su se ustanici sakrili u jaruzi i proglasili Karađorđa za vožda. Tačna lokacija je na oko dva kilometra više jaruge kod dva velika bresta na zaravanku opkoljenom sa svih strana gustim lugom.

Foto: Srpski telegraf

Miloš Obrenović

4. Miloš nije bio protiv ustava

U udžbenicima piše da je donošenje ustava nametnuto Miletinom bunom januara 1835. Knez Miloš je još 1829. naložio ljudima "koje je držao sposobnim da sakupljaju građu za srpski ustav", a 1830. dao nalog Dimitriju Davidoviću da počne izradu. U Arhivu Srbije postoje dva ustavna predloga iz 1831. (četiri godine pre ustava).

 

 

6. Šestar i svevideće oko

Sretenjski ustav je sadržao simbole masonerije, svevideće oko i šestar. Ovaj podatak može se naći i na sajtu masonske organizacije Regularna Velika Loža Srbije.