Dejan Ćika, direktor "Skijališta Srbije": Leto na planini biće uzbudljivo

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Dejan Ćika

Direktor Dejan Ćika za Srpski telegraf govori o rezultatima i planovima "Skijališta Srbije".

* Ove nedelje počinjete letnju sezonu na Torniku, sledeće na Kopaoniku, kakva su očekivanja?

- Letnja sezona u planinskom centru Tornik počinje 14. juna, na Kopaoniku nedelju dana kasnije, 22. juna. Korišćenje svih sadržaja tokom prvog dana otvaranja sezone će, već tradicionalno, biti besplatno. Ovim najavljujemo još jedno odlično leto na srpskim planinama, gde sve posetioce očekuju veoma zanimljivi i zabavni sadržaji, a pored toga uživanje u prijatnim temperaturama na svežem planinskom vazduhu.

Foto: Promo foto

* Šta nudite od letnjih sadržaja?

- Posetioci će ovog leta imati priliku da voze elekrični bicikl, e.bike, koji je dostupan kako na Kopaoniku, tako i na Torniku. Posebne staze napravljene za mauntin bajk i mauntin kart očekuju ljubitelje adrenalina na obe planine, kao i avantura park, bob na šinama, zip-lajn i tjubing staza za sankanje u letnjem periodu. Na Torniku je ljubiteljima planine dostupan multifunkcionalni teren za košarku, tenis i mali fudbal, teren za mini-golf, kao i veštačka stena za penjanje. Oba planinska centra imaju teretanu na otvorenom, kao i dečja igrališta. I ove letnje sezone na Staroj planini će gondola raditi za panoramsku vožnju za najavljene ture, dok će najmlađi posetioci moći da uživaju na uređenom igralištu sa velikom kulom i toboganom. Sadržaj koji je definitivno najveća atrakcija i koji izaziva najveće interesovanje je letnje skijanje. Staza duga više od 900 metara, najduža u Evropi, nalazi se na Kopaoniku i omogućava ljubiteljima skijanja da uživaju u svom omiljenom sportu 365 dana u godini.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ Komunikacija sa posetiocima * Dobijate li povratne informacije posetilaca? Kakvi su im utisci? Šta najviše hvale, imaju li zamerki? - Naravno. Više puta godišnje sprovodimo anketu u planinskim centrima i radimo detaljne analize na osnovu podataka koje dobijemo. Takođe, imamo svakodnevnu komunikaciju sa korisnicima putem Instagrama i ostalih društvenih mreža. Veoma su zadovoljni uslugom i ponudom koju naši centri nude. Svakako da se nađe zamerka u radu, ali se trudimo da budemo što bolji i da na osnovu sugestija i primedbi koje dobijemo da ih što pre uklonimo i poslušamo kako bi gosti bili zadovoljni. Poznato je da je jedan od najjačih vidova marketinga "word of the mouth", tj. ono što turisti prenesu svojim prijateljima i poznanicima, a mi svakako želimo da oni svojim utiscima dovedu još veći broj gostiju.

* Da li su centri "Skijališta Srbije" na nivou sličnih centara u Evropi? Gde su naše prednosti, a gde zaostaci?

- Skijaški centri širom sveta tokom letnjeg perioda se pretvaraju u planinske centre koji nude aktivan odmor u prirodi. Bilo da su to hajking, vožnja planinskim biciklima ili klasične pešačke ture, ovakva vrsta odmora je odavno popularna u Evropi. Na primer, u Austriji i Sloveniji leti su određeni centri posećeniji nego zimi jer stanovništvo ima drugačije navike. Trudimo se da ovakav odmor što više približimo domaćim turistima, koji su decenijama unazad navikli da se zimi na odmor ide isključivo na planinu, a leti na more. Te navike se polako menjaju s obzirom na to da svakog leta brojimo sve više gostiju koji se upravo odlučuju za letnji odmor na planini. Potencijal naših planinskih centara prepoznali su i turisti, kojih je sve više. Smatram da je leto na planini budućnost srpskog turizma i da sve više treba ulagati u letnje sadržaje i raditi što jaču promociju, kako bi svaki turista u zemlji i inostranstvu imao informaciju o tome koje su sve čari planine i koliko je boravak u prirodi lek i za dušu i telo.

Foto: Promo foto

Tornik

* U koje sadržaje ćete najviše investirati u narednom periodu?

- Što se tiče letnje sezone na planinama, ove godine neće biti tako velikih investicija kao što je to bilo prošlog leta, kada smo postavili letnju skijašku stazu. Zato se paralelno sa letnjom sezonom uveliko pripremamo za zimsku. Nadamo se da će sve ići kako smo zamislili i da ćemo skijaše moći da obradujemo sa čak pet novih staza na Kopaoniku. U planu je oko pet kilometara novih staza, i to na omiljenim skijaškim lokacijama, a to su Krčmar, Duboka 1, Duboka 2, Pančić i Karaman greben. Torniku odavno fale nove staze i nadamo se da ćemo za sledeću sezonu uspeti da rešimo sve dozvole i izgradimo dva kilometra novih staza, uz proširenje sistema za veštačko osnežavanje.

Nemamo konkurenciju u ovom delu Evrope * Kakvi su generalno poslovni planovi "Skijališta Srbije" - Cilj nam je da unapredimo skijašku infrastrukturu, da dodatno modernizujemo ski-centre i da, prateći trendove u ski-industriji, pariramo najvećim skijalištima širom sveta. Kvalitet koji nudimo uveliko prevazilazi region, tako da nam u ovom delu jugoistočne Evrope nema konkurencije. Paralelno sa zimom, radimo na razvoju letnjeg turizma, širimo ponudu i trudimo se da broj gostiju na planini izjednačimo tokom cele godine. Do sada sam veoma zadovoljan kako se stvari razvijaju, što nam rezultati i pokazuju.

Foto: Promo foto

Kopaonik

* Osvrnite se na proteklu zimsku sezonu. Čime ste najzadovoljniji, šta biste popravili?

- Proteklu skijašku sezonu ćemo pamtiti po izuzetnim poslovnim rezultatima, po velikom i konstantnom broju skijaša tokom cele zime, ali i po do sada nezapamćenoj količini snega. Veoma smo vredno radili kako bismo pripremili sezonu, koja je protekla bez ijedne greške. Kao i uvek do sada, slušamo predloge i potrebe skijaša, pa smo zbog toga imali važne investicije u ski-centrima, i to nam se vratilo u broju posetilaca. Kada već pominjem rezultate, prihodi su ove godine značajno povećani, a broj skijaša raste iz godine u godinu. To pokazuje da dobro radimo i da smo opravdali poverenje koje nam je ukazano. Skijanje u ski-centrima Kopaonik, Stara planina i Tornik je dovedeno do savršenstva. Perfektno uređene staze, moderna infrastruktura i sistem koji funkcioniše bez greške je nešto što skijaši prepoznaju i tome se vraćaju svake godine. Ono što je posebno interesantno je da mi ove sezone nismo imali one takozvane rupe između praznika i raspusta, već je broj skijaša bio u konstantnom rastu. Tako je svakog dana beleženo od 5.000 do 7.000 skijaša u kontinuitetu. Takođe, veoma je važna činjenica da se prodaja strukture ski-karata promenila u odnosu na prethodne godine, pa domaći ski-centri više nisu vikend destinacije, već turisti dolaze na višednevne odmore.