Kazna 30.000 dinara ko ne stavi matični broj na vrata
Svi restorani, hoteli, kafići i drugi ugostiteljski objekti u Srbiji moraju na vratima da istaknu matični broj firme, inače će platiti kaznu od nekoliko desetina hiljada dinara. Ovom propisu podležu i turističke agencije.
Na vrata mnogih objekata širom Srbije, a naročito u Beogradu, nedavno je zakucala turistička inspekcija, koja od vlasnika zahteva da na vratima istaknu matični broj, uz pretnju kaznom od 30.000 dinara za firmu, plus 6.000 za odgovornu osobu.
Vlasnici nekoliko restorana i agencija u Beogradu obratili su se redakciji Srpskog telegrafa jer su zbunjeni zahtevom inspektora.
- Došli su pozivajući se na neki novi zakon i rekli da što pre, pored imena restorana i radnog vremena, dodamo i matični broj. Meni je to čudno, ne razumem svrhu, osim da je to bespotrebno komplikovanje poslovanja - kaže vlasnik jednog od prestoničkih restorana.
Inspekcija: Ovako će mušterije lakše dolaziti do informacija o objektu
S druge strane, Vera Božić Trefalt, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, objašnjava da je matični broj firme poput imena i prezimena čoveka i služi da što pre dođemo do informacije o ugostiteljskom objektu u kom smo bili, a nismo zadovoljni uslugom. Radi se, pojašnjava ona, o novim odredbama Zakona o ugostiteljstvu, kao i Zakona o turizmu, koje su stupile na snagu 22. marta 2019.
Kazne ako se ne istakne matični broj- 30.000 dinara za firmu - 6.000 dinara za odgovornu osobu - 20.000 dinara za preduzetnika |
- Kada dolazite u neki restoran, piceriju, kafić, hoćete da vam bude lepo. Međutim, može se dogoditi da dođete u situaciju da se raspravljate jer vam, na primer, nisu dali račun. Onda kažete: "U redu", izađete napolje i na vratima vidite matični broj. Zatim ga na APR proverite i podnesete prijavu kome treba - kaže ona.
Ekonomista Madžar: Inspekcija treba da se bavi ozbiljnijim stvarima, a ne da komplikuje rad ugostitelja
Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar naveo je da bi turistička inspekcija trebalo da se bavi ozbiljnijim stvarima umesto što komplikuje rad ugostitelja jer je upravo to privredna delatnost koja se u našoj zemlji ubrzano razvija. Stoga je, kako kaže stručnjak, pokretač domaćih investicija, a samim tim zapošljavanja i razvoja:
- Restorani, kafići i drugi ugostiteljski objekti ne bi trebalo da budu opterećeni dodatnim administrativnim stvarima i troškovima jer oni stvaraju dohodak, pune budžet i lokalni i centralni. Bolje poslovanje ovih objekata zapošljava više ljudi, stvara kapital koji dalje odlazi u investicije. J. Mitrović
Koga sve pogađaju novi propisi- Restorani - Kafići - Pečenjare - Hoteli - Moteli - Turistička naselja - Apartmani - Lovački domovi - Objekti brze hrane - Ketering |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)