Bizarno! Američka teorija o klimi na ivici razuma: Hoće da nam ukinu prase na ražnju!

Foto: Tanjug/D.ANIČIĆ

Krivo im što nisu eksperti ko mi za pečenje praseta

Mada ovo zvuči toliko neverovatno da ste verovatno pomislili da smo poludeli, reč je o zaključku do kog su došli naučnici sa čuvenog univerziteta Prinston.

Američki stručnjaci za klimu, naime, tvrde da pripremanje hrane na roštilju (pljeskavice, ćevapi, kobasice...) i pečenje prasića, jagnjića i drugih životinja na ražnju, što je jedna od omiljenih srpskih "disciplina", utiču na pojačano emitovanje štetnih gasova i dovode do efekta staklene bašte.

Čak su došli i do zaključka da bi se emisija štetnih gasova drastično smanjila kada bi ljubitelji roštilja jeli samo jedan i po hamburger nedeljno, umesto tri, koliko je, kažu, prosek u SAD i Evropi.

Brazilci preterali

Istraživanje je sprovela organizacija World Resources Institute, a autor studije Timoti Serčinger, naučnik sa Prinstona, tvrdi da Amerikanci i Evropljani u proseku pojedu tri hamburgera nedeljno, dok je situacija još alarmantnija u Brazilu, jer oni tek vole pljeskavice i u proseku sliste četiri i po hamburgera nedeljno. U Srbiju Serčinger očito nije zalazio, inače bi video da smo daleko ispred Brazilaca u konzumiranju roštilja i pečenja.

Gde su šume u Šumadiji Krajem 19. i početkom 20. veka šume su pokrivale 75 odsto današnje Šumadije. Od šuma danas nema ni traga ni glasa, ostalo je samo ime ovog dela Srbije. Foto: pixabay.com Prema nekim procenama, Srbija ima dva miliona hektara pod šumama, koje godišnje proizvedu oko osam miliona tona kiseonika. U našoj zemlji za 12 meseci sagori se četiri miliona ogrevnog drveta, pa je doprinos Srbije svetskom bilansu ugljen-dioksida oko šest miliona tona godišnje.

Međutim, dok se ovi američki stručnjaci bakću sa ćevapima i prasićima, proglašavajući ih glavnim krivcima za klimatske promene u svetu i predlažući da nam ih zabrane, svakog dana nestaje na stotine hektara šuma, što je po svim podacima relevantnih svetskih institucija mnogo veći problem od roštilja i pečenja.

Podaci su frapantni, a posebno je ugrožena Amazonska prašuma, koja slovi za pluća naše planete. Prema procenama ekoloških udruženja, svake godine se na globalnom nivou iseče oko 60.000 kvadratnih kilometara šuma, što je nešto manje od veličine Irske!

Planeta se greje

Brazilska vlada je, podsetimo, prošle godine upozorila da je seča brazilske Amazonije dostigla decenijski vrhunac. Prema satelitskim snimcima, za samo 12 meseci posečeno je 7.900 kilometara šume, što je polovina teritorije Jamajke!

- Gasovi koji izazivaju globalno zagrevanje su ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid. Deluju tako što ne dopuštaju planeti Zemlji da se dovoljno ohladi, pa se višak toplote akumulira u atmosferi i okeanu, zbog čega rastu temperature u oba ova klimatska sistema - objašnjava za Srpski telegraf Goran Pejanović, klimatolog u RHMZ i pojašnjava kako nastaju štetni gasovi:

Srbi izmislili pragnje Sve nam diraj, samo omiljenu hranu nemoj. O tome koliko Srbi polažu na konzumiranje prasetine i jagnjetine, bez kojih maltene nema nijednog većeg slavlja, svedoči i kovanica pragnje, nastala od reči prase i jagnje, jer se ove dve vrste pečenja često služe zajedno. Foto: Tanjug/D.ANIČIĆ

- Ugljen-dioksid je produkt sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas) u raznim industrijskim procesima. Metan dolazi iz poljoprivrede i stočarstava, a najviše ga emituju preživari (krave). Šume su važne kao potrošač ugljen-dioksida iz atmosfere, pa ih ne treba krčiti, nego uticati da se što više zemljišta pošumi.