Pet pisaca nobelovca podržalo je Srbiju u najtežim danima, time su pokazali da smo varvarski napadnuti od NATO pakta
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
I dok širom sveta ljubitelji književnosti pozdravljaju odluku o ovogodišnjem laureatu Nobelove nagrade za književnost, sa Balkana i s pojedinih zapadnih adresa i dalje stižu glasovi mržnje. Peteru Handkeu (76) osporava se ne književno delo, već to što je "svesrdno podržavao Slobodana Miloševića, podsticao srpske zločine u BiH, na Kosovu..." Čak je i više hiljada ljudi potpisalo internet peticiju sa zahtevom da se povuče odluka o dobitniku Nobela, iako je Švedska akademija bila jasna - priznanje ne može biti oduzeto!
Foto: Tanjug/AP- Donekle iznenađuje prava bujica antisrpske histerije, primitivnih invektiva, istorijskog revizionizma i izmišljotina, sve zbog okolnosti da je Nobelovu nagradu dobio pisac koji se usudio da voli i poštuje srpski narod. Oni i piscu i narodu namenjuju istu sudbinu, osudu i raspeće na nečasnom krstu svojih neistina. Ohrabrujemo ih da razmotre mogućnost da sva dela Handkea sakupe na gomilu, zapale ih i oko vatre odigraju ritualni ples uz gromko uzvikivanje antisrpskih parola - reagovao je juče Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.
U saopštenju je potom zaključio da bi taj, potencijalno katarzični trenutak pokazao čovečanstvu da poražena ideologija i postupci pokretača Drugog svetskog rata i dalje žive na Balkanu i u glavama pojedinih "lažnih filozofa i marionetskih udruženja po svetu".
Esej "Pravda za Srbiju" obeležio je Handkea kao nepoželjnu osobu na Zapadu
Persona non grata na zapadu Handke je postao još dok je trajao rat na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kada je napisao esej "Pravda za Srbiju". Na osude i kritike jedan od najznačajnijih savremenih pisaca na nemačkom jeziku se nije obazirao, već je ostajao istrajan u odbrani srpskog naroda. I ne samo to, u znak protesta protiv bombardovanja 1999. vratio je uglednu Bihnerovu nagradu, a onda je od novčanog dela Ibzenove nagrade izgradio bazen za decu u Velikoj Hoči, srpskoj enklavi na Metohiji.
Foto: youtube.com/ Solzhenitsyn Center
- Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi - oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji - kazao je ugledni pisac i potom naglasio da zbog svega toga oseća "neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti".
Iako se tako činilo, te 1999. Handke nije bio toliko usamljen u stavu. U odbranu razaranja jedne zemlje, podseća Sputnjik, tada su ustali ugledni pisci i dobitnici Nobelove nagrade Aleksandar Solženjicin, Dario Fo, Žoze Saramago i Harold Pinter.
Foto: youtube.com/printscreen
- Pred očima čovečanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju, a ljudi, u očajanju, napuštaju skloništa, izlaze u živom lancu u smrt, da bi spasli dunavske mostove. Ne vidim zašto Klinton, Bler i Solana ne bi počeli da ih spaljuju i uništavaju - pisao je ruski nobelovac Solženjicin, dok je britanski dramski pisac izazvao buru reakcija izjavom: "Američka spoljna politika može se definisati ovako: Poljubi me u d... ili ću ti razbiti glavu. Milošević je odbio da Ameriku poljubi u d... i zato je Klinton razbio glavu srpskom narodu (ne Miloševiću), sa katastrofalnim posledicama po sve na Kosmetu... Ova akcija demonstrira izuzetno licemerje SAD i Britanije... Bez ikakvog uvijanja - to je čist genocid... Kada su kasetne bombe eksplodirale na srpskim pijacama, sekući decu na komade, nama je rečeno da je takav čin preduzet u ime "borbe civilizacije sa varvarstvom". Ja bih svakako rekao da Klintona i Blera smatram za ubice..."
Slženjicin: Bombardovanje Srbije je čist genocid
Nemački nobelovac Ginter Gras pak tek petnaestak godina kasnije se pokajao što je podržao akciju zapada protiv Srbije.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)